Zelenski u Britaniji: Puno priče, malo rezultata

U svetlu sve češćih zapadnih izveštaja da je Ukrajina na putu ratnog poraza i ogromnih ljudskih žrtava, evropska turneja Zelenskog pre svega liči na propagandnu kampanju

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je obnovio kampanju pritisaka na evropske zemlje da nastave podršku njegovoj ratničkoj politici i traži sve više oružja, uključujući i borbene avione. Ništa novo. Ali u svetlu sve češćih zapadnih izveštaja da je Ukrajina na putu ratnog poraza i ogromnih ljudskih žrtava, i u vremenu kada u Kijevu mnogi bliski saradnici napuštaju Zelenskog, njegova evropska turneja pre svega liči na propagandnu kampanju.

Prva zemlja koju je Zelenski posetio bila je Velika Britanija, vodeći ratni huškač Zapada, a onda je tokom boravka u Londonu na brzinu organizovana poseta Parizu gde je, pored predsednika Emanuela Makrona, na radnoj večeri bio i nemački kancelar Olaf Šolc. Zelenski je, međutim, tamo dobrano kasnio, što se tumači kao uvreda. Prvobitno je bilo predviđeno da se Zelenski sa Makronom i Šolcom sretne u Briselu.

Posebno je, međutim, zanimljiva poseta Velikoj Britaniji, koja na Zapadu predvodi ratnu propagandu. U Londonu živi i supruga Zelenskog Olena, odatle i vodi kampanju, i njihove dve kćerke. Smešteni su u luskuznoj kući kćerke prvog ukrajinskog predsednika Leonida Kučme koja je udata za jednog kijevskog oligarha.

Zelenski se u Londonu sreo sa premijerom Rišijem Sunakom, zajedno su obišli i jedan vojni poligon, primio ga je i kralj Čarls III a obratio se i poslanicima oba doma Parlamenta.

Druga dimenzija

Ali, glavni domaćin i čovek koji je diktirao poruke i obećanja bio je bivši premijer Boris Džonson koji je postao vodeći advokat zapadne ratničke kamarile.

Zelenskom je obećana dodatna pomoć u naoružanju, tenkovi i dalekometna artiljerija pa čak i borbeni avioni, koje on uporno traži. U osnovi, to je bilo nametanje takvih obaveza i zemljama Evropske unije, diktiranje politike koju treba da vode.

Ako se zna da Amerika koristi krizu u Ukrajini kao svojevrsni hibridni rat protiv Evrope, onda isturanje Britanije u tom projektu sugeriše da je i Ujedinjeno Kraljevstvo posle izlaska iz evropske integracije takođe u ratu protiv EU.

Obećanja Britanije Zelenskom u suočavanju sa realnošću dobijaju sasvim drugu dimenziju.

Ratni advokat Džonson je zatražio da Britanija pošalje Ukrajini 100 tenkova „čelendžer 2“ i isto toliko aviona „tajfun“ i F16. Premijer Sunak je obećao pomoć „kako bi Ukrajina pobedila Rusiju“ ali je ipak primetio da obuka pilota za borbene avione traje tri godine. Drugim rečima, obećanje o avionima ima samo simbolički značaj. Takođe, Britanija će poslati Ukrajini samo 14 tenkova; obuka ukrajinskih vojnika je već u toku. Britanske oružane snage, ranije je objavljeno, imaju samo 148 tenkova.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i britanski premijer Riši Sunak ispred tenka Čelindžer 2, London, 8. februar 2023. (Foto: Andrew Matthews /Press Association)

Premijer Sunak je takođe obećao obuku oko 40.000 ukrajinskih vojnika, kao i pilota. U Britaniji je obuku već prošlo 10.000 Ukrajinaca. Britanski mediji su primetili da je premijer Sunak bio uzdržaniji od drugih zvaničnika jer kod kuće ima mnogo važnijih problema, od masovnih štrajkova do privredne recesije.

Malo je verovatno da će britansko oružje u Ukrajini imati nekog efekta. Da li iko veruje da 14 tehnološki zastarelih britanskih tenkova može da promeni tok rata? A posebna priča su avioni. I sam Boris Džonson koji sada traži da se pošalju avioni je pre nekoliko meseci govorio kako ih je besmisleno slati Ukrajini jer nebo iznad Ukrajine kontroliše Rusija. Ali sada govori drugačije.

Američki poštar

Sve je to samo propaganda i pokušaj kupovine vremena. U političkim krugovima već dugo kruži priča kako je na početku sukoba baš Džonson ubedio Zelenskog da odustane od pregovora sa Rusijom. Džonson je pritom, što je mnogo verovatnije, bio samo poštar američke ratničke partije.

Poseta Zelenskog Britaniji ima i jednu drugu senku o kojoj se ne govori. Vredelo bi, naime, podsetiti na reči Borisa Džonsona koje je izgovorio s pozicije premijera – poručio je Zelenskom da može da se preseli u London i formira vladu u egzilu. Ta ideja je još uvek aktuelna, i moguće je da bi Zelenski na kraju rata i u porazu od Rusije mogao u Londonu da formira vladu u egzilu nepostojeće države kao instrumenta nastavka sukoba i Britanije i Kolektivnog zapada, ili šta od njega ostane, sa Rusijom.

Zanimljiv je odnos Britanije i Ukrajine.

Na kraju Drugog svetskog rata nekoliko hiljada ukrajinskih nacista je pobeglo u Austriju a sabirni centri su bili u zoni pod britanskom kontrolom. Tu su bili i hrvatske ustaše i jugoslovenski monarhisti. Komandant te zone je bio, kasniji legendarni britanski premijer, Harold Makmilan. I on je naredio da se svi oni vrate u matične zemlje, Jugoslaviju i Sovjetski Savez, gde su skoro svi pobijeni.

Međutim, kako se Hladni rat približavao Britanija je promenila odnos prema ukrajinskim nacistima pa je primila hiljade onih koji su bili u sabirnim centrima u Nemačkoj i Italiji. Jedan deo je ostao u Britaniji, uglavnom u području Notingema, a većina je poslana u Kanadu, britanski dominion. I Kanada je sve do danas ostala centar ukrajinskih nacista i njihovih potomaka.

Najuticajnija ličnost u kanadskoj vladi, zamenica premijera Kristija Friland, unuka je ukrajinskog naciste. Ona je stari antiruski aktivista, ima stan u Kijevu a bila je i proterana iz Sovjetskog Saveza. Sada je vodeći „antiruski jastreb“ i jedan od zapadnih kreatora politike protiv Rusije. Friland je viđena i kao budući generalni sekretar NATO-a.

Početkom devedesetih godina prošlog veka britanski istoričar grof Nikolaj Tolstoj, potomak pisca Lava Tolstoja, objavio je knjigu o posleratnom naređenju Harolda Makmilana o izručenju ukrajinskih nacista Sovjetskom Savezu gde je opisao sve što se događalo. Knjiga je, međutim, odmah „uklonjena“, zabranjena.

Grof Tolstoj se žalio sudu i posle dugotrajnog suđenja izgubio je sudski proces. Morao je da plati ogromne troškove, prodao je kuću u Oksfordu i sve što je imao. Istina nije poželjna i knjiga nije dostupna javnosti.

Zapad kao talac Zelenskog

U ovom vremenu očigledno je da se Britanija opredelila za dugoročni sukob i neprijateljstvo sa Rusijom. A ne tako davno Britanija je gajila bliske veze sa njom. Kada se sadašnji kralj Čarls III aprila 2005. godine ženio sa Kamilom Parker Bouls na venčanju je kao specijalni gost pevao ruski hor iz Senkt Petersburga kao simbol prijateljstva sa Rusijom i mladoženjine sklonosti ka pravoslavlju.

Ali ipak ne bi trebalo zaboraviti ni kako je britanska kraljevska kuća jula 1918. izdala rusku carsku porodicu. Tadašnja britanska vlada je prihvatila zahtev ruske carske porodice da se skloni u Britaniju, ali je kralj to odbio. Tadašnji kralj i pradeda sadašnjeg kralja Čarlsa, Džordž V, bio je brat od tetke caru Nikolaju II; njihove majke, danske princeze, bile su rođene sestre.

Volodimir Zelenski i princ Čarls, London, 8. februar 2023. (Foto: Pool / Getty)

Realno gledajući, aktuelna britanska politika je u osnovi protiv interesa Velike Britanije, pa se nameće i pitanje zašto to Britanija radi. Većina hroničara veruje da Britanija želi da bude deo bilo kakvog svetskog problema kako bi održala privid svog značaja iako nema nikakav uticaj i osuđena je da bude izvršilac tuđe politike, samo da bi ostala „u igri“.

Moglo bi se, međutim, pokazati da je to uzaludan posao.

Evropska turneja ukrajinskog predsednika je pokazala i da je Zapad na neki način postao i talac Zelenskog, iako je jasno da on samo izvršava američke naloge. Ali, dešava se da nalogodavac postane talac izvršioca svojih naloga. I Amerika i zapadne vlade su taoci sopstvene politike u Ukrajini.

 

Izvor RT

 

Naslovna fotografija: Kabinet predsednika Ukrajine/Anadolu Agency

 

BONUS VIDEO:

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u