Kad će početi ruska ofanziva?

Putin je potvrdio da Moskva očekuje posetu Sija Đinpinga nakon obaveza koje ima u Kini 4. i 5. marta. Moguće je da se ruska ofanziva u Ukrajini odlaže do tog momenta

Opšte očekivanje da će prvu godišnjicu ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini obeležiti početak velike vojne ofanzive je iznevereno, a umesto toga su usledili govori predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Džozefa Bajdena, u razmaku od nekoliko časova 21. februara, u Moskvi, odnosno Varšavi.

Nijedan nije rekao ništa originalno. Putin je postajao direktniji pred kraj svog obraćanja objavljivanjem senzacionalne odluke da se Rusija povlači iz sporazuma Novi START, poslednjeg od sporazuma o nuklearnom naoružanju koji ima sa Sjedinjenim Državama. Ali je ministar spoljnih poslova razjasnio da će poštovati uslove sporazuma do 2026. godine.

Za Bajdena, dok njegov rejting među Demokratama opada, postojano opadanje podrške javnog mnjenja za rat u Evroaziji pokazuje da njegov narativ o borbi demokratije protiv autokratije ne uzimaju za ozbiljno ni Amerikanci, izuzev u neokonzervativnim krugovima.

I za Putina, takođe, iako njegov izuzetno visoki rejting dobacuje do 80 procenata i time čini njegov reizbor – ukoliko se odluči da se još jednom kandiduje – u martu iduće godine izvesnim, postoje rastući domaći pritisci. Ruska javnost je politički pismena i kako vreme bude prolazilo pitanja će se množiti, uzevši u obzir sporo napredovanje operacija u Ukrajini. Iako se ruska ekonomija dobro nosi sa zapadnim pritiskom, ona ostaje amalgam ekonomije pod opsadom i ratne ekonomije. I sam Putin je akutno svestan potrebe da adresira brige javnosti.

Ništa od raketa?

Ruska strategija je ukupno gledano bila da „iscrpljuje“ ukrajinsku vojsku i prisili Kijev na pregovore, a SAD su tek sada shvatile da je ovaj rat zapravo rat iscrpljivanjem. Bajden je objavio novi paket vojne pomoći Ukrajini od 460 miliona dolara, koja će uključiti municiju za hajmars višecevne bacače raketa kao i artiljerijske granate kalibra 120 i 155 milimetara. Ali, što je posebno značajno, nije ništa obećao u vezi sa dalekometnim raketama ili borbenim avionima – iako je predvideo da će nastupajući dani biti teški za Ukrajinu i obećao je da će SAD uraditi sve što je neophodno da „Rusija plati visoku cenu“.

Da citiramo Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO, ono što se odvija je „rat iscrpljivanjem… bitka logistike; pitanje je kako da dopremite dovoljno stvari – ratnog materijala, rezervnih delova, municije, goriva – na liniju fronta“. Ali rat takođe može da mutira pošto zapadni blok nije sposoban da definiše svoje ciljeve u Ukrajini.

Silueta Džoa Bajdena na neprobojnom staklu dok drži govor uoči godišnjice od početka ukrajinskog rata, Varšava, 21. februar 2023. (Foto: Doug Mills/The New York Times)

Putin je upozorio da će zapadno snabdevanje oružjem Kijevu izazvati posledice. „Što je veći domet zapadnih sistema koji se dopremaju Ukrajini, moraćemo dalje da potisnemo ovu pretnju od naših granica“, rekao je. Jednostavno rečeno, ruske snage mogu da stvore zonu razdvajanja u regionima zapadno od Dnjepra. Putin je pozvao zapadne elite da shvate „da je nemoguće pobediti Rusiju na bojnom polju“.

Ovo je deo govora koji je najviše povezan sa budućim tokom specijalne vojne operacije. Možemo biti sigurni da Rusija pomno prati da podrška za vođenje rata u SAD postojano opada i da ovo može da utiče na Bajdenovu političku računicu kako se bude razbuktavala polarizovana predizborna kampanja. Naravno, Bajdenova administracija je obezbedila znatna sredstva koja joj omogućuju da nastavi sa izdašnom podrškom Ukrajini tokom preostalih osam meseci fiskalne godine koja se okončava u oktobru, a nema sumnje i da će ostali zapadni saveznici takođe dati doprinos.

Bukureška devetka

No, Bajden je morao da se zadovolji skromnim okupljanjem Bukureškom devetkom u Varšavi u utorak, dok bi prikladniji bio veliki spektakl „Starih Evropljana“ Zapadne Evrope koji bi se okupili u Kijevu/Varšavi zajedno s njim. Može se tvrditi da i ovo nosi izvesnu poruku o „zapadnom jedinstvu“.

Uistinu, Putinova odluka da zaigra na kartu Novog START sporazuma je doneta u pravi čas. Ovo je iskazivanje „pametne moći“ – rat drugim sredstvima. Spolja, ovo je agresivni potez kojim se diplomatski sučeljava sa Vašingtonom, i u najmanju ruku nastoji da primora SAD da pokažu samoograničenje u razbuktavanju rata. Ruski stalni predstavnik pri međunarodnim organizacijama u Beču, Mihail Uljanov, razjasnio je u sredu da: „Situacija može biti ‘vraćena na pređašnje stanje“ ukoliko SAD pokazu političku volju i učine iskrene napore u pravcu opšte deeskalacije i stvaranja uslova za sveobuhvatni Novi START.“

Agresivno orijentisana Viktorija Nuland, američki državni podsekretar za političke poslove, reagovala je u intervjuu za Tas u četvrtak rečima da je Vašington spreman da otpočne razgovore sa Rusijom o Novom START sporazumu „sutra“ ukoliko je i Moskva na to spremna. „SAD i Moskva imaju odgovornost prema svetu da održavaju svoje nuklearne arsenale sigurnim i bezbednim, i trebalo bi da uradimo naš posao“, ukazala je.

Nulandovoj obično ne pristaje baš dobro tako pomirljiv rečnik kad je reč o temama povezanim sa Rusijom – čak ni kad se radi o zadatku da svoju zemlju stavi u istu ravan sa silom koju prezrivo smatra nižim oblikom života u dinamici globalne moći. Ovo dodatno naglašava Bajdenovu očajničku težnju da blagovremeno spasi Novi START.

Evropska dimenzija

No, ovde postoji i evropska dimenzija. Posledice po evropsku bezbednost su duboke, pošto Putin zahteva da bi budući razgovori o kontroli nuklearnog naoružanja trebalo da uključe Veliku Britaniju i Francusku. Putinova objava dramatično je dovela nuklearnu pretnju pred evropska vrata.

Da li će se Velika Britanija i Francuska saglasiti da stave svoje arsenale nuklearnog oružja pod kontrolu međunarodnih sporazuma? SAD su napustile Sporazum o nuklearnom naoružanju srednjeg dometa (INF)[i] iz 1987. ne osvrćući se na evropske brige. Sada je Novi START sporazum postao žrtva američkog sukobljavanja sa Rusijom. Već postoji rastuće nezadovoljstvo u Evropi da su se SAD jedine okoristile ratom u Ukrajini. Ova strujanja ne smeju biti zanemarena.

Kako sve ovo zajedno izgleda? Mišljenje eksperata jeste da će do marta biti završen trening ruskih regruta koji je usledio posle delimične mobilizacije vojnih rezervista u septembru. Stoga, osim naglašene pažnje na „demilitarizaciji“ kijevskih snaga u Donbasu, Harkovska, Zaporoška i Hersonska oblast su takođe pod ruskim okom. Opasno Bajdenovo podbunjivanje Moldavije u utorak dovelo je Moskvu u odbrambeni položaj u pogledu ukrajinske granice sa Pridnjestrovljem – i podsetilo je da je kontrola nad Odesom od vitalne važnosti.

Zastave Rusije i međunarodno nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike pored statue ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova u Tiraspolju (Foto: Sergei Gapon/Agence France-Presse)

Generalno, Bajdenova administracija je zbunjena pošto činjenice na terenu ne pokazuju opipljive dobitke zbog odluke da ukrajinskim rukama vodi rat sa Rusijom. Ukrajina je izgubila više teritorije nakon što je napustila (pod američkim pritiskom) nacrt sporazuma do kojeg se došlo tokom pregovora u Istanbulu u martu. Četiri ukrajinske oblasti su postale deo Ruske Federacije, i teško da će ih se Moskva odreći.

Bajden vrlo dobro zna da će Ukrajina preko noći doživeti kolaps bez američke vojne i finansijske podrške. Upitno je opravdanje ovako skupog poduhvata. Stigma poraza potopiće i trenutni režim u Kijevu.

Zapadni plan, stoga, jeste da podrži još jednu ukrajinsku „kontraofanzivu“, kako bi Ukrajina imala neke, bilo kakve, teritorijalne dobitke. Ali šanse da Kijev povrati teritorije koje kontroliše Moskva praktično su nepostojeće. U međuvremenu, rat je stvorio novu dinamiku u kinesko-ruskim strateškim odnosima.

Putin je potvrdio da Moskva očekuje posetu kineskog predsednika Sija Đinpinga, posle sednica najviših savetodavnih i zakonodavnih tela Kine — Kineske narodne političke konsultativne konferencije i Nacionalnog narodnog kongresa — koje će u Pekingu početi 4. i 5. marta. Moguće je da će bilo kakva velika ruska ofanziva pričekati do tog trenutka.

Prevod: Miloš M. Milojević/Novi Standard

_________________________________________________________________________________
UPUTNICE:

[I] U pitanju je sporazum koji su u decembru 1987. potpisali američki predsednik Ronald Regan i njegov sovjetski kolega Mihail Gorbačov. Sporazumom se zabranjuju nosači nuklearnih bojevih glava stacionirani na kopnu malog (od 500 do 1000 kilometara) i srednjeg dometa (do 5.500 kilometara). Sporazum se nije odnosio na vazduhoplovne i pomorske platforme. Do maja 1991. eliminisano je skoro 2700 raketa. Američki predsednik Donald Tramp najavio je povlačenje SAD iz ovog sporazuma u oktobru 2018; SAD su suspendovale svoje poštovanje sporazuma 1. februara 2019. a Rusija dan kasnije; SAD su se povukle iz sporazuma 2. avgusta 2019.

 

Izvor The Indian Punchline 

 

Naslovna fotografija: Vitaliy Nevar/TASS

 

BONUS VIDEO: 

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u