Заставе са логом НЛБ банке се вијоре испред управне зграде банке у Љубљани (Фото: File photo)

Igra prestola na srpskom bankarskom tržištu

Kad je Banka Silicijumske doline doživela krah, američli i evropski bankarski sistemi zapali su u krizu. U kakvom su stanju srpske banke i preti li im opasnost od bankrota?

Globalni finansisjki sistem trenutno trese najveća kriza još od 2008. godine. Sve je počelo u petak kada je Banka Silicijumske doline doživela krah. Dok se ova kriza širi američlim i evropskim bankarskim sistemom proveravali smo u kakvom su stanju domaće banke.

Ništa se u Srbiji ne prodaje tako dobro kao banke. A da će velika rasprodaja još trajati najavljeno je na prošlogodišnjem Kopaonik biznis forumu na bankarskom panelu koji je i nosio naziv „Da li je konsolidacija završena?“

Pet bankara, predstavnika Eurobank direktne, AIK, Unikredit, Inteza i Opt banke složilo se tada da će ukrupnjavanje bankarskog sektora još trajati. Da je ove godine održan panel sa istim bankarima, to bi već bili predstavnici četiri, a ne pet banaka, jer je uoči ovogodišnjeg foruma AIK banka biznismena Miodraga Kostića kupila Eurobank direktnu. To je od 2017. godine do danas bio čak šesnaesti ugovor o kupoprodaji. Prema saopštenju grčke Eurobanke vrednost ove transakcije na Atinskoj berzi dostigla je 280 miliona evra.

Time je završen izlazak grčkih banaka sa srpskog tržišta. Pre toga, od 2008. do danas svoje podružnice su prodale Alfa banka (takođe AIK banci), zatim Pireus banka (Direktnoj banci za 58 miliona evra), a Nacionalna banka Grčke, koja je bila vlasnik ovdašnje Vojvođanske banke, svoj kapital je prodala mađarskoj OTP banci. Ova banka u Srbiji je kupila i francusku Sosijete ženeral banku, a austrijski Rajfajzen je pre nepune dve godine preuzeo Kredi agrikol banku. Prošle godine sa srpskog tržišta izašla je ruska Zber banka. Njen kapital preuzela je domaća AIK banka.

Kako se, onda, zove ovo što gledamo na srpskom finansijskom tržištu?

„Igra prestola“, kaže Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a.

„Za nas bankare, to je surova serija. Ipak je ovo partija šaha.“, kaže Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke. „Mislim da je serija ‚Damin gambit‘ primereniji opis.“

„Ne bih rekla ni da je ‚Damin gambit‘, mislim da svako od nas ostvaruje svoju poslovnu strategiju“, replicira Jelena Galić, predsednica IO AIK banke.

„Basketaškim žargonom to bih opisao kao ‘kranč tajm’. A za neke ovo je možda samo drugo poluvreme“, kaže Zoran Petrović, predsednik IO Rajfajzen banke.

Bankarska rang lista

A kako sada izgleda bankarska liga šampiona? Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da je prema visini kapitala prva banka Inteza (897 miliona evra). Na drugom mestu je OTP banka (854 miliona). Na trećoj poziciji NLB Komercijalna (725 miliona), četvrta je AIK banka (709 miliona), a peti je Rajfajzen (687 miliona). Nakon poslednjeg spajanja AIK banke i Eurobank direktno, ova domaća banka izbiće na prvo mesto po visini kapitala. Procena Udruženja banaka je da će kapital AIK banke nakon toga biti 1,02 milijarde evra.

Lista će biti malo drugačija kada je reč o nekim drugim pokazateljima. Po visini aktive i nakon ovog spajanja, Inteza će ostati prva (6,7 milijardi evra). Iza nje je OTP banka (6,2 milijarde), AIK je treća na listi (5,9 milijardi), na četvrtoj poziciji biće Rajfajzen (5,8 milijardi), a peta na listi biće Unikredit banka (4,8 milijardi), procenjuje Udruženje banaka Srbije.

Po visini kredita bankarska rang lista ići će ovim redom: OTP banka, Inteza, AIK, Rajfajzen i Unikredit banka.

Darko Popović, predsednik IO Inteze (nenamernom greškom novinara u emisiji Oko magazin emitovanoj 13. marta, potpisan je kao Dejan Popović), kaže da veličina aktive nije jedini pokazatelj i da je važno pratiti niz parametara, ali da je jedini pokazatelj održivost na duži rok, a tu poslednju reč daju klijenti.

Ipak, poenta je da trenutno na tržištu skoro da imamo šest ravnopravnih igrača, jer toliko banaka ima tržišni udeo veći od 10 odsto. A ukupno, svih šest zajedno zauzimaju više od dve trećine tržišta.

Sa ovim poslednjim spajanjem na tržištu, broj banaka u Srbiji smanjiće se na 19, a bilo ih je 33 pre krize iz 2008. godine.

„Meni je samo drago što u ovoj bici za prvo mesto imamo i jednog domaćeg igrača. Da nisu sve Mesi, Ronaldo i Maradona koje smo doveli sa strane da igraju ovde utakmicu, nego imamo i jakog domaćeg igrača“, kaže Milan Ćulibrk.

1+1=2.5

A zašto se sve ovo na tržištu dešava?

Na to pitanje Zoran Petrović, predsednik IO Rajfajzen banke, odgovara sa dve reči: size matters. „Kao za bilo koji drugi biznis, to je snaga i to je bila veličina. Onda više možete da priuštite. Ako ste u stanju da ostvarite veće prihode, onda ste u stanju i da više investirate i ponudite klijentima više“, kaže Petrović.

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) kaže da kad imate dva računovodstva, dva IT sektora, konsolidacija je jedan od načina da te troškove smanjite, a s druge strane to čini efikasnijim i plasman novca.

Vlastimir Vuković, predsednik IO NLB Komercijalne banke, kaže da je za velike infrastrukturne i državne projekte neophodan i veći kapital, kao i da banka koja ima veći kapital više može i da ponudi tržištu.

Komercijalna banka (Foto: Radomir Jovanović/Novi Standard)

U ovoj situaciji, konsolidacija bankarskog sektora izgleda da nije prosto zbrajanje.

„Jedan plus jedan nisu dva, nego je to bar dva i po. Ali, to ne znači da se sa svakom konsolidacijom pokupi ono što je najbolje. Nisu to sve srećni brakovi ni srećno okončane akvizicije, ima tu situacija i kad leti perje“, kaže Milan Ćulibrk.

Ako je spajanje dobro za banke, jer se smanjuju troškovi i povećava mogućnost kapitala koji može da se zajmi klijentima, zašto je ovo dobro za građane? Kad dođemo na šalter, šta dobijamo?

„Ja verujem da koristite mobilno bankarstvo, da ne idete na šalter kao i većina naših klijenata“, našalio se Darko Popović, predsednik IO Inteze. „Banke danas postaju tehnološke kompanije. Da bi se taj razvoj mogao ispratiti neophodna vam je finansijska snaga. Manje banke taj ritam ne mogu da isprate, jer su neophodne investicije i ulaganja da ostanete relevantni na tržištu“, kaže Popović.

Likvidacija državnih banaka

A evolucija bankarskog sektora u Srbiji zapravo je počela slikom štrajka radnika u glavnim filijalama Invest banke, Beobanke, Beogradske i Jugobanke. Jedna od prvih reformi nove demokratske vlasti posle 2000. godine bila je likvidacija ove četiri državne banke. U tom trenutku, oko 650 kompanija u kojima je radilo oko 600.000 radnika, ovim bankama dugovalo je oko 400 milijardi dinara.

„Državne banke su podelile sudbinu privrede koja je gotovo sva bila bankrotirala. Za kreatore ekonomske politike bilo je pitanje hoće li pustiti niz vodu i ta preduzeća ili će bar nešto likvidacijom banaka pokušati da spasu. Tako da je to bila zelena livada na koju su kasnije došle strane banke“, kaže Zoran Petrović, predsednik IO Rajfajzena.

Ova austrijska banka je bila prva strana banka koja je došla na naše tržište. A Oliver Regl, tadašnji predsednik IO banke se lokalnom tržištu prilagodio i tako što je posle šest meseci progovorio srpski.

„Nešto posle 5. oktobra 2000. godine, već u novembru te godine, Rajfajzen je imao svog čoveka ovde, koji je rekao: ‘Ovo je Srednja Evropa’“, priseća se Zoran Petrović, koji je od početka bio angažovan u ovoj banci.

Nakon toga na ovo tržište počele su da dolaze i druge strane banke.

„Setite se samo, imali smo banke iz Italije, Grčke, Francuske, Rusije, Nemačke. Svi su u tom momentu u Srbiji videli dobru priliku“, kaže Darko Popović iz Inteze.

Jednim od prelomnih momenata za konsolidaciju bankarskog sektora smatra se i prodaja Delta banke Miroslava Miškovića 2005. godine.

„Privreda dobija jednu prvoklasnu evropsku banku, ubuduće će svoj razvoj moći da bazira na dugoročnim kreditima“, ovim rečima je tada Miroslav Mišković, predsednik „Delte“ opisao dolazak Inteze na ovo tržište.

Rasprodaja banaka

Kriza iz 2008. godine prekomponovala je srpsko bankarsko tržište. Neke grčke banke su se povukle, ali su sa finansijske scene nestale i neke domaće banke. Prva u nizu bila je Agrobanka. Stečaj je zvanično proglašen 2012. godine, a ova banka za sobom je u stečaj povukla i neke velike domaće kompanije (Interkomerc, Farmakom). Posledično, kompanije koje su bile u problemu povukle su i još nekoliko banaka u stečaj, među njima i Univerzal banku i Privrednu banku Beograd. Pokrivanje gubitaka ovih banaka poreske obveznike koštalo je više od milijardu evra.

„Jedni ulaze, drugi izlaze, domaći igrači imaju mogućnost da se šire na druga tržišta. To su sve tržišne igre koje su uslovljene privrednim tokovima same privrede“, kaže Jelena Galić, predsednica IO Inteza banke.

Ono što sledi je dalje ukrupnjavanje.  I to je nešto oko čega se svi slažu.

Jer, ako šest najvećih banaka u Srbiji zauzimaju čak 70 odsto tržišta, znači li to da je preostalih 30 odsto tržišta još na rasprodaji.

Što bi rekli na kraju epizode u seriji, kako god se ona zvala, „Damin gambit“ ili „Igra prestola“: nastaviće se…

 

Izvor RTS Oko

 

Naslovna fotografija: File photo

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u