Putin u Zaporožju i Hersonu – poruka Kijevu i Zapadu

Putinova poseta novim teritorijama u trenutku kad rat iscrpljivanjem dostiže vrhunac šalje signal da Rusija ima ofanzivni plan, i da neće Bajden biti taj koji će odsvirati kraj rata

 Ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na „nove teritorije“ u Luganskoj odnosno Hersonskoj/Zaporoškoj oblasti u ponedeljak kako bi procenio vojnu situaciju.

Odbrojava se vreme do ukrajinskog „kontranapada“. Pristizanje raketnih sistema „patriot“ u Ukrajinu ukazuje na razmere mobilizacije sa ciljem da se Rusiji nanesu teški gubici. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg došao je u iznenadnu posetu Kijevu, po prvi put od kada je otpočeo rat.

Procurela dokumenta iz Pentagona ukazuju na sumnjičavost u pogledu uspeha ukrajinske protivofanzive, ali Moskva ima sopstvene procene. Pre svega, neokonzervativci ne mogu ostaviti na cedilu režim Zelenskog, pošto bi to značilo otvaranje Pandorine kutije u trenutku kada se Bajden sprema da objavi kandidaturu za drugi predsednički mandat, što znači da mu je neprihvatljiva vizija da Ukrajina sada gubi rat.

U stvarnosti, Ukrajina krvari. Rat iscrpljivanjem je takav da u jednom trenutku slabija strana doživi nagli slom, nakon čega okončanje rata dođe veoma brzo. Tako se zbilo u Siriji kada je izvojevana pobeda u petogodišnjoj bici za Alepo decembra 2016, nakon čega su vladine snage izvojevale seriju vojnih pobeda, privodeći sukob kraju.

Ključno pitanje

Rat iscrpljivanjem u Ukrajini možda deluje kao „pat pozicija“ ali ključno pitanje je ko trpi veće gubitke. Nema spora da su, uprkos masivnoj vojnoj, obaveštajnoj i finansijskoj pomoći Zapada, ruske snage prikovale Ukrajince duž cele linije kontakta.

Ruski ambasador u Britaniji nedavno je izjavio kako je srazmera gubitaka u ratu iscrpljivanjem otprilike sedam ukrajinskih vojnika na svakog stradalog ruskog vojnika. Kako bismo ovo stavili u perspektivu, zapadni medijski izveštaji procenjuju da će oko 35.000 ukrajinskih vojnika biti angažovano u predstojećoj kontraofanzivi duž 950 kilometara duge linije fronta dok, prema Putinovim rečima, ruska rezerva na frontu broji 160.000 vojnika.

Ukrajinski sistemi protivvazduhoplovne odbrane su u kritičnom stanju. Rusi imaju nadmoć u artiljeriji i tvrdo utvrđenu liniju fronta duž koje je u proteklih pet ili šest meseci izgrađena višeslojna linija odbrane sa minama, zemljanim i drugim preprekama koje bi trebalo da onemoguće napredovanje tenkova.

Ukrajinci izvode očajnički gambit, pošto je Ukrajina izgubila veliki deo svojih najiskusnijih vojnika (procenjuje se da je pretrpela 120.000 žrtava) protiv Rusa koji imaju vazdušnu i raketnu nadmoć, protiv-vazduhoplovnu i artiljerijsku superiornost kao i, pre svega, brojčanu prednost u obučenom ljudstvu.

Ruski PVO sistem S-300 na ulicama Marijupolja (Foto: Wikipedia/vitalykuzmin.net/CC BY-SA 4.0)

Oblasti koje je Putin odlučio da poseti –Herson/Zaporožje i Lugansk – su one u kojima se očekuje ukrajinska kontraofanziva. Putin je od komandanata na licu mesta čuo kakva je vojna situacija. Sigurno da će ova saznanja uticati na njegove odluke u pogledu ruskog kontradelovanja, bilo defanzivnog ili ofanzivnog.

Uprkos procurelim dokumentima iz Pentagona i posledičnom metežu i konfuziji u Vašingtonu i evropskim prestonicama (uključujući i Kijev), ukrajinski kontranapad će biti izveden sa ciljem da se povrati barem delić izgubljenih teritorija. To je očajnički kockarski potez.

Realizam Hasa i Kapčana

Međutim, Vašingtonom još uvek gospodare zablude. Ovo je očigledno ukoliko se pročita nedavni članak iz Forin afersa koji su koautorski napisala dvojica veterana američkog establišmenta – Ričard Has i Čarls Kapčan, viši saradnici Saveta za spoljne odnose koji je naslovljen kao Zapadu treba nova strategija u Ukrajini; i podnaslovom: Plan za prebacivanje sa bojnog polja za diplomatski sto. (Srpski prevod teksta objavljen je na Novom Standardu pod naslovom: Ovako ne ide, Americi treba plan B u Ukrajini; prim. NS).

Ovaj članak velikim delom podržava mitove koje šire neokonzervativci (da je ruska specijalna vojna operacija pretrpela neuspeh i da se „rat odvija mnogo bolje po Ukrajinu nego što se očekivalo“), ali u njemu ima i tračaka realizma. Tekst je zasnovan na tezi koja trenutno preovlađuje u Vašingtonu: da „najizgledniji ishod sukoba nije potpuna ukrajinska pobeda već krvava pat pozicija“.

Haas i Kapčan pišu da „u trenutku okončanja ukrajinske ofanzive, Kijevu bi moglo biti prijemčivo diplomatsko namirenje, nakon što iscrpi raspoložive opcije na bojnom polju i pošto se suoči sa sve većim ograničenjima u pogledu raspoložive žive sile i pomoći sa strane“.

Autori uzgredno zapažaju da rusko vođstvo takođe raspolaže različitim opcijama i kalkulacijama, pošto zapadne sankcije nisu uspele da obogalje rusku ekonomiju. Podrška javnosti za vođenje rata i dalje je snažna (preko sedamdeset odsto) i Moskva oseća da vreme radi za nju, pošto moć i odlučnost Ukrajine i njenih zapadnih pristalica slabe, pa Rusija znatno da proširi svoje teritorijalne dobitke.

Neprihvatljivo za Rusiju

Has i Kapčan na momente deluju kao da su pali sa druge planete. Ne shvataju da Rusija nikad neće prihvatiti primirje tokom kojeg bi NATO nastavio da snabdeva Ukrajinu vojnim sredstvima i da integriše Kijev u okvire Alijanse.

Zbog čega bi Rusija pristala na takve igre dok Zapad formalizuje ukrajinsko članstvo u NATO – to jest da pristane na još jednu reprizu grotesknog provizorujuma koji je trajao od sporazuma u Minsku 2015. do ruske specijalne vojne operacije?

A pedestrian crosses a street near a building with a banner displaying the slogan "We are Russian Donbass!" in the rebel-held city of Donetsk, Ukraine September 9, 2021. Reuters/Alexander Ermochenko/File Photo
Pešak tokom prelaska ulice u blizini zgrade na kojoj je okačen transparent sa sloganom „Mi smo ruski Donbas!“, Donjeck, 09. septembar 2021. (Foto: Reuters/Alexander Ermochenko)

Putinova poseta novim teritorijama u ključnom trenutku kada rat iscrpljivanjem doseže svoj vrhunac šalje snažan signal da Rusija ima ofanzivni plan i da nije na Bajdenu da odsvira kraj ovog posredničkog rata – bilo zbog zamora, bilo zbog gorućih poteškoća u Azijsko-pacifičkom području, bilo zbog rascepa zapadnog jedinstva, ili iz nekog sasvim drugog razloga.

Isto tako, malo je verovatno da će Rusija ikada prihvatiti primirje sa režimom Zelenskog, kojeg Moskva vidi kao marionetu Bajdenove administracije. Ali kako Bajden može da se otarasi Zelenskog dok se čuje zveket kostura iz porodičnog ormara? (aluzija na istrage o korpuciji Bajdenovog sina u Ukrajini; prim. prev).

Šta Rusi hoće?

Ali najvažnije je što rusko javno mnjenje očekuje od Putina da se drži zaveta koji je dao kada je naredio pokretanje specijalne vojne operacije. Bilo šta manje od toga značilo bi da su desetine hiljada ruskih života uludo izgubljene.

Nije u biti Putinove političke ličnosti da ignoriše opšte raspoloženje ruskog javnog mnjenja – ili da ignoriše psihološki uzicaj fotografija nasilnog iseljavanja monaha (koje je Kijev proglasio za petu kolonu) Pečerske lavre na rusku kolektivnu psihu. To je bio sračunati politički potez Zelenskog uz prećutno zapadno ohrabrenje (ovde i ovde).

Ono što bi neokonzervativci u SAD tek trebalo da shvate jeste da nisu uspeli da potčine Rusiju uprkos izlivima uvreda na njenu nacionalnu čast, ponositu istoriju i zavidno bogatu kulturu. Zašto bi Rusija normalizovala odnose sa državama koje su uzurpirale njene devizne rezerve i uvele tako drakonske sankcije koje su naškodile njenoj ekonomiji?

Američka ministarka finansija Dženet Jelen priznala je na Si-En-Enu da sankcije možda ugrožavaju hegemoniju američkog dolara, premda u svojim zapažanjima o posledicama nije otišla do kraja.

Rukovanje predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra odbrane NR Kine Li Šangfu
Rukovanje predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra odbrane NR Kine Li Šangfa, Kremlj, 17. april 2023. (Foto: PAVEL BEDNYAKOV/AFP/Getty Images)

U međuvremenu, strateško partnerstvo Rusije i Kine je ojačalo, na šta ukazuje i ove nedelje pokazana spremnost Moskve da u koordinaciji sa Pekingom radi na otklanjanju vojnih izazova na Dalekom istoku (videti moj prethodni tekst). 

Daleko od toga da je Rusija izolovana. Naprotiv, ona raspolaže strateškom dubinom na međunarodnom planu. Sa druge strane, nakon prve godine rata, sistematsko opadanje Zapada i američkog globalnog uticaja postalo je neumoljiv istorijski proces.

 

Prevod: Miloš M. Milojević/Novi Standard

 

Izvor Indian Punchline

 

Naslovna fotogrfija: TASS

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u