Amerika se sprema za pregovore o primirju u Ukrajini

Zvaničnici u Vašingtonu, shvativši da Ukrajina neće uspeti da protera ruske trupe, počeli su da se pripremaju za to kako bi mogli da izgledaju razgovori o primirju

Bajdenova administracija se u potaji priprema za mogućnost da će, ukoliko ukrajinska prolećna kontraofanziva podbaci u odnosu na očekivanja, domaći kritičari i spoljni saveznici optužiti Ameriku da je takođe podbacila.

Ukrajinska nastupajuća kontraofanziva biće pokušaj da se povrati teritorija koju je Rusija zaposela na istoku i na jugu zemlje, iako iz operativnih razloga nijedan viši zvaničnih iz Kijeva nije iznosio detalje.

Zvanično, tim predsednika Džoa Bajdena pruža nepokolebljivu podršku Ukrajini, obavezujući se da će davati naoružanje i ekonomsku pomoć „koliko god bude potrebno“. Ali, ukoliko predstojeća sezona borbi donese ograničene dobitke, zvaničnici administracije poverljivo iznose strahovanje da će se suočiti sa dvoglavim čudovištem – napadima i sa ratobornog i sa miroljubivog kraja političkog spektra.

Jedna strana zastupaće stav kako bi ukrajinsko napredovanje bilo uspešno samo da je administracija dala sve što je Kijev zatražio, odnosno rakete dugog dometa, borbene avione i veću količinu sistema za protiv-vazduhoplovnu odbranu. Druga strana, zabrinuti su zvaničnici u Bajdenovoj administraciji, tvrdiće kako ukrajinski neuspeh pokazuje da Ukrajina ne može u potpunosti da potisne Rusiju sa svoje teritorije.

Ovde u obzir nisu unete reakcije američkih saveznika, prevashodno u Evropi, koji bi mogli da vide mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije kao adekvatniju mogućnost ukoliko Kijev ne može da dokaže da je pobeda nadohvat ruke.

Unutar administracije, ističu zvaničnici, čini se sve da prolećna ofanziva Ukrajine bude uspešna.

Optimisti i skeptici

„Blizu smo ispunjenja svih onih zahteva za koje je [Ukrajina] navela da su joj potrebni kako bi izvela kontraofanzivu pošto smo povećali količinu naoružanja i opreme isporučene Ukrajini tokom prethodnih nekoliko meseci“, navodi jedan zvaničnik administracije kome je, kao i drugima, garantovana anonimnost kako bi mogli da govore o ovim osetljivim unutrašnjim raspravama.

Ali uverenje u stratešku ispravnost podrške je jedna stvar. Uverenja o taktici su nešto sasvim drugo – a iza kulisa u administraciji vlada zabrinutost povodom toga šta bi Ukrajina mogla da postigne.

Ove zabrinutosti su nedavno dospele u javnost tokom obelodanjivanja poverljivih informacija na društvenim mrežama. Procena sa početka februara (sa oznakom poverljivo) navodi da će Ukrajina „podbaciti“ u ostvarenju ciljeva svoje kontraofanzive. Novije američke procene su da bi Ukrajina mogla da ostvari određeni uspeh na jugu i na istoku, ali da neće biti u stanju da ponovi prošlogodišnje uspehe.

Prema navodima dvoje zvaničnika administracije koji su upoznati sa procenama, Ukrajina se nada da će prekinuti rusku kopnenu vezu sa Krimom, dok su američki zvaničnici skeptični da će se to deseti. Ali i dalje postoje nadanja u Pentagonu da će Ukrajina narušiti ruske linije snabdevanja u ovom području, čak i ukoliko bude teško postići potpunu pobedu protiv iznova utvrđenih ruskih trupa.

Štaviše, američki obaveštajni podaci nagoveštavaju da Ukrajinci jednostavno nemaju sposobnost da potisnu ruske trupe tako gde su ove duboko ukopane – a slično uverenje učvrstilo se u vezi i sa drugim bojištima u Ukrajini, prema navodima zvaničnika. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da SAD nisu naoružale njegove snage na odgovarajući način, i da dok se to ne desi kontraofanziva ne može početi.

Prilagođavanje Kijeva?

Postoji uverenje da je Kijev voljan da razmotri prilagođavanje svojih ciljeva, prema navodima američkih zvaničnika, te da bi dostizanje skromnijih ciljeva bilo lakše prikazati kao pobedu.

Sudeći prema navodima pomoćnika, vođene su i rasprave da se razgovori Ukrajincima prikažu kao pregovori o „primirju“ a ne kao pregovori o miru, što bi ostavilo otvorenim vrata da Ukrajina povrati još neku teritoriju u budućnosti. Kijev bi morao da dobije neke podsticaje: možda bezbednosne garancije oblikovane po uzoru na sporazum o NATO, ekonomsku pomoć od Evropske unije, dodatnu vojnu pomoć koja bi obnovila i osnažila ukrajinske snage i tome slično. Ovi pomoćnici izražavaju nadu da će se Kina ponovo uključiti i da će pritisnuti Putina da takođe sedne za pregovarački sto.

Ali to bi i dalje vodilo ka dilemi šta će se desiti sledeće, i koliko će žestoko reagovati domaći kritičari.

Ukrajinski vojnici nadgledaju gađanje infrastrukture snimljeno bespilotnom letelicom iz podzemnog komandnog centra u Bahmutu, Donjeck, 25. decembar 2022. (Foto: Libkos/AP Photo)

„Ukoliko se kontraofanziva ne bude odvijala kako bi trebalo, Bajdenova administracija može da krivi samu sebe zbog uzdržanosti da obezbedi određene vrste oružja i pomoći onda kada je to bilo najpotrebnije“, ističe Kurt Voker, specijalni izaslanik za Ukrajinu u Trampovoj administraciji.

Kontraofanziva koja ne bi ispunila očekivanja takođe može da izazove preispitivanje među saveznicima u stranim prestonicama o tome koliko još mogu da potroše ukoliko se ispostavi da pobeda Kijeva deluje sve nedostižnije.

„Podrška evropske javnosti bi vremenom mogla da opadne pošto evropske cene energenata i šteta koju trpi evropska ekonomija ostaju visoke“, navodi Klementajn Starling, direktor i istraživač u vašingtonskom tink-tenku Atlantski savet. „Rascepi u transatlantskoj podršci će po svoj prilici oslabiti i američku domaću podršku te Kongres i Bajdenova administracija mogu imati teškoće u njenom održanju“.

Pritisak Evrope

Mnoge evropske države mogle bi da pritisnu Kijev da borbe privede kraju. „Slaba kontraofanziva mogla bi da dovede do daljih preispitivanja o tome kako će izgledati kraj rata, i koliko se uopšte zaista može postići pukim nastavkom slanja oružja i druge pomoći“, navodi Starlingova.

Bajden i njegovi glavni saradnici javno su naglasili da bi Zelenski trebalo da započne mirovne pregovore tek kada bude spreman. Ali Vašington je Kijevu saopštio i neke političke realnosti: u nekom trenutku, posebno kada republikanci preuzmu kontrolu na Predstavničkim domom, tempo pomoći SAD će verovatno usporiti. Zvaničnici u Vašingtonu, premda ne pritiskaju Kijev, počeli su da se pripremaju za to kako bi mogli da izgledaju ovi razgovori, i da preispituju koliko bi za Zelenskog bilo teško da to progura u domaćoj javnosti.

„Ukoliko Ukrajina ne može da ostvari znatne uspehe na bojnom polju, neizbežno se nameće pitanje da li je vreme da se pregovorima okončaju borbe“, ističe Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne odnose. „[Produženje rata] je skupo, smanjuju se naše rezerve municije, a postoje u druge eventualnosti u svetu za koje se moramo pripremiti“.

„Legitimno je postaviti sva ova pitanja bez da se kompromituju ukrajinski ciljevi. Jednostavno je reč o pitanju o sredstvima“, kaže Has.

Ranije tokom ovog meseca, Andrih Sibiha (Andriy Sybiha), zemenik šefa kabineta Zelenskog, izjavio je za Fajnenšel tajms da bi Ukrajina bila voljna na pregovore ukoliko se njene snage domognu samog Krima. „Ukoliko uspemo da ostvarimo naše strateške ciljeve na bojnom polju i kada budemo stigli do administrativne granice Krima, spremni smo da se okrenemo diplomatiji kako bismo raspravili ovo pitanje“, rekao je.

Ovaj komentar brzo je demantovala Tamila Taševa, izaslanik za Krim Vladimira Zelenskog. „Ukoliko Rusija dobrovoljno ne napusti poluostrvo, Ukrajina će nastaviti da oslobađa svoju zemlju vojnim sredstvima“, rekla je za Politiko ranije ovog meseca.

Brutalni ćorsokak

Ne pomaže američko uverenje da je rat doveden do brutalnog ćorsokaka.

Obe strane su razmenile žestoke udarce, usredsredivši se na male gradove poput Bahmuta, gde nijedna strana nije sposobna da u potpunosti odbaci drugu. Ruska ofanziva ranije tokom ove godine trebalo je da povrati zamah zanemoćalom ruskom ratnom naporu, ali je tokom nje zauzeto malo teritorije uz velike žrtve, i nije bitnije promenjen opšti tok rata.

Borbe su takođe uzele svoj danak i među Ukrajincima. Tokom četrnaest meseci sukoba Ukrajinci su pretrpeli zaprepašćujuće gubitke – oko 100.000 žrtava – među kojima su i neki od njihovih najboljih vojnika. Trupe su takođe potrošile ogromnu količinu municije i naoružanja, te ni izuzetni napori Zapada nisu dovoljni da zadovolje hitne zahteve Zelenskog.

Američki zvaničnici takođe su upozorili Ukrajince da ne preteraju u postavljaju ciljeva svoje kontraofanzive, čime bi proredili borbeni raspored svojih snaga duž fronta – isto upozorenje Bajden je uputio tadašnjem avganistanskom predsedniku Ašrafu Ganiju kada su talibani preplavili zemlju u vreme američkog povlačenja 2021.

Avganistanki kolaboranti se kače za američki transportni avion koji napušta Avganistan poletanjem sa međunarodnog aerodroma u Kabulu, 16. avgust 2021. (Foto: Verified UGC via AP)

Ali šanse da Ukrajina odstupi od svojih najširih ciljeva su, u najmanju ruku, slabe. „Kao da je ovo jedina i poslednja prilika da Ukrajina pokaže da može da pobedi, što, naravno, nije tačno“, rekla je Alina Poliakova, predsednik i izvršni direktor Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu.

 

Prevod: Miloš M. Milojević/Novi Standard

 

Izvor Politico

 

Naslovna fotografija: Reuters/Leah Millis

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u