Tranziciona priroda savremenog svetskog sistema, koji se kreće od unipolarnosti koju vodi američko-centrični Zapad ka ravnopravnijem modelu dijaloga između država i regiona, u potpunosti se odrazila u diskusijama na plenarnoj sednici i na sednicama foruma održanog u Sankt Peterburgu (SPIEF23).
Političari i stručnjaci sa profesionalnim odnosom prema svom poslu više ne mogu ignorisati dubinu globalne krize upravljanja koja je povezana sa UN, STO, MMF-om i drugim strukturama. Sadašnje UN su se vratile u vreme Hladnog rata, kada je njihova glavna misija bila sprečavanje novog svetskog rata. STO je već dve decenije u krizi, pokušavajući da pomiri interese najbogatijih, ali zaustavljenih ekonomija globalnog severa, sa interesima ekonomski i demografski brzo rastućih država –„Globalnog juga”. MMF, stvoren da pomogne državama članicama u obezbeđivanju stabilnosti kursa nacionalnih valuta i rešavanju problema budžetskog deficita, danas je postao jedan od glavnih sponzora vojnog sukoba u Ukrajini, isporučujući desetine milijardi dolara „pomoći” aktuelnim kijevskim vlastima i kršeći sopstvena pravila.
Posebnost diskusija na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu 2023. bila je to što većina učesnika percipira kriznu prirodu savremenog političkog i ekonomskog sistema planete kao novu realnost u kojoj se mora naučiti da se živi i deluje. Prošle godine, forum je bio fokusiran na razmere krize, koju su stručnjaci Valdajskog kluba još 2017. godine nazvali „svetom u raspadu”. Diskusije o „starom svetu ere globalizacije” su stvar prošlosti. Na ovogodišnjem forumu pažnja učesnika bila je posvećena pozitivnoj agendi saradnje u okviru međunarodnih struktura koje su osmišljene da zamene zastarelu unipolarnu arhitekturu globalnog upravljanja.
Tri strukture
Odvojeni elementi nove strukture upravljanja svetskim sistemom, osmišljenih da umanje destruktivnu prirodu rastuće deglobalizacije, već su danas jasno vidljivi. Forum BRIKS-a, osnovan 2006. godine, dostigao je planetarni nivo. Danas ima potencijal da postane punopravna međuvladina organizacija, preuzimajući od UN-a većinu njenih statutarnih funkcija. To uključuje osiguranje globalne bezbednosti, kao i stvaranje pravednijeg režima za međunarodnu trgovinu i razvojnu pomoć.
Šangajska organizacija za saradnju, koja je stvorena radi rešavanja graničnih sporova i sprečavanja vojnih sukoba u Centralnoj Aziji, danas se etablirala kao ključna struktura za međunarodnu saradnju na evroazijskom prostoru. Na dnevnom redu ŠOS-a su pitanja smanjenja carinskih i drugih barijera u trgovini, pretnje „mekoj bezbednosti” zemalja kontinenta, uključujući energiju, hranu, borbu protiv ilegalnih migracija, sajber terorizam.
Na kraju, Evroazijsku ekonomsku uniju možemo posmatrati kao najambicioznije i najuspešnije razvijajuće međudržavno udruženje na planeti. Ona stvara model integracije koji ne zahteva od zemalja učesnica da se odreknu svog suvereniteta, istovremeno formirajući zajednički ekonomski prostor bez barijera za sve učesnike.
Nekoliko diskusija u okviru SPIEF2023 bilo je posvećeno temama tri pomenute strukture. U diskusijama o budućnosti BRIKS-a, fokus je bio na njegovoj sposobnosti da efikasno odgovori na nove izazove, uključujući energetsku krizu, pretnje bezbednosti hrane, klimatske promene, rastuću nestabilnost valute i neizbežnost dedolarizacije, potrebu da se obezbedi tehnološki suverenitet. Znak sve većeg uticaja BRIKS-a je želja mnogih velikih država „svetske većine” da postanu njegove punopravne članice ili da sarađuju u formatu BRIKS+.
Tehnološki savez
Upravo sa BRIKS-om učesnici Sanktpeterburškog foruma polažu nade za ubrzano kretanje od globalizacije ka regionalizaciji međunarodnih odnosa, sprovođenje u praksi principa odgovorne multilateralne i multipolarne diplomatije. Posebna pažnja na forumu je posvećena stvaranju tehnološkog saveza BRIKS-a u oblasti kosmičke saradnje. Zahvaljujući tome, otvaraju se novi horizonti u obezbeđivanju besplatnog pristupa internetu korisnicima cele planete i prevazilaženju pretnje „digitalnog jaza”.
Diskusija o aktuelnoj agendi ŠOS-a bila je fokusirana na perspektivu u narednim godinama da se ostvari moćan trgovinski i ekonomski potencijal organizacije, da se obezbedi otvorenija, inkluzivnija, obostrano korisna poslovna saradnja i formiranje zajedničkog ekonomskog prostora u korist svih zemalja članica organizacije.
Razvoj EAEU se približava značajnoj prekretnici. Ciljevi formiranja zajedničkog ekonomskog prostora do 2025. godine dogovoreni prilikom njegovog uspostavljanja biće ostvareni na vreme. Sada je pred sindikatom zadatak da formuliše strategiju sopstvenog razvoja za decenije koje dolaze, kao i da izgradi partnerstvo po modelu „integracije integracija” sa Kinom i njenim projektom „Jedan pojas, jedan put”, Afričkom unijom, ASEAN-om i MERKOSUR-om.
Fokus na pozitivnu razvojnu agendu BRIKS-a, ŠOS-a i EAEU je obeležje ovogodišnjeg SPIEF-a. Ove organizacije imaju budućnost, osnovane su kao odgovor na krizu unipolarnog sveta i sada uspešno ispunjavaju svoju istorijsku misiju – da spreče da u međunarodnim odnosima zavlada anarhija.
Stanislav Tkačenko je doktor ekonomije, profesor Sankt Peterburgskog državnog univerziteta, stručnjak Valdajskog kluba
Prevod Ostoja Vojinović/Novi Standard
Izvor Izvestiя
Naslovna fotografija: kremlin.ru/Alexei Danichev, RIA Novosti Host Photo Agency
BONUS VIDEO:
