Vesnici nadolazećeg totalitarizma

Problem transrodnih osoba je u fokusu naše civilizacijske konfrontacije sa Zapadom. Nije iznenađujuće što ruska Državna duma razmatra svoj predlog zakona na ovu temu

Jun u našoj zemlji je samo letnji mesec. A u zapadnim zemljama, posebno u SAD, jun je obojen u dugine boje. Ovo je mesec LGBT ponosa. Nije jasno, međutim, čime se mogu ponositi, posebno onim ljudima koji veruju da se netradicionalna orijentacija prenosi genetski. To nije uspeh u školi, poslu ili stvaralaštvu. Ovde nema dostignuća, ali „ponos” je termin koji se sve više vezuje za LGBT osobe, poput duge ukradene deci.

Pošto promocija netradicionalnih odnosa već cveta, mesec LGBT ponosa nije analogan karnevalu po Mihailu Bahtinu – ruskom filozofu i knjižvnom kritičaru – kada telesni vrh i dno tela nakratko menjaju mesta. Ovo je, naprotiv, vreme kada propagandna čorba, koja se već redovno ubacuje u društvo, postaje još gušća i bogatija. U ovo vreme, u školama i vrtićima su posebno aktivni agitatori duginih boja, političari se sastaju sa LGBT aktivistima i organizuju im svečane prijeme, a vlasti nastoje da im udovolje donoseći određene odluke u znak podrške ponosnoj zajednici. Dakle, u junu 2015. godine Vrhovni sud SAD odlučio je da legalizuje istopolne brakove širom zemlje.

Ponuda i potražnja

Jun je imao „sreću” jer su upravo ovog meseca 1969. godine Ameriku potresli takozvani Stounvol neredi, kada su se pripadnici homoseksualne zajednice u njujorškim gej klubovima borili protiv policije za pravo da budu drugačiji. Istoriju je važno zapamtiti jer pokazuje dinamiku procesa. U to vreme nije čak ni postojao termin LGBT jer gejevi, kao pravi muški šovinisti, uopšte nisu smatrali lezbejke svojim saborcima. Sada, kada se skraćenica za celu ovu publiku produžila na LGBTQIA i nastavlja da se širi u nedogled, centar pokreta više nisu gejevi i lezbejke, već transrodne osobe i transseksualci. U isto vreme, recimo, strejt muškarci i gej muškarci se sve više paradoksalno vide kao jedna kategorija cisgendernih muškaraca.

Cisgender (onaj koji nikada nije promenio pol) danas znači retardiran. Ali transrodne osobe su na čelu napretka. Džo Bajden je nedavno izjavio da transrodne osobe „oblikuju dušu američke nacije”. Pa kako su to uradili? Kako su ovi ljudi ostavili po strani očeve osnivače broda Mejflauer, kreatore ustava, poletne kauboje, vredne farmere i velike pronalazače?

Demontranti ispred Vrhovnog suda u Vašingtonu dok sudije saslušavaju argumente u prvom slučaju o pravima LGBT osoba od penzionisanja sudije Entonija Kenedija, 8. oktobar 2019. (Foto: AP Photo/Susan Walsh)

Dok se netradicionalni odnosi između muškaraca i žena mogu pratiti gotovo u čitavoj dubini ljudske civilizacije, a moda za takve odnose je barem nekako bila zasnovana na stvarnosti, transrodnost je potpuno izmišljena pojava. Ne primećujemo nikakvu masovnu žudnju za promenom pola u istoriji. Da, u nekim zemljama je periodiččno postojala potraža za evnusima, ali su se operacije ove vrste uglavnom radile prisilno. Što se tiče današnjeg tržišta rodne manipulacije, ono je nastalo isključivo oko ponude. Ovo je slučaj kada je ponuda, podržana masovnim oglašavanjem, generisala potražnju. Ni iz čega, iz čiste fantazije, nastala je potreba koja ranije nije postojala.

Džender hirurzi zarađuju ogroman novac od svojih operacija. Ali nećemo glupo pretpostaviti da predsednici, premijeri i zakonodavci velikih i malih zemalja učestvuju u „mesecima ponosa” isključivo da bi podržali rastuću industriju. Čini mi se da su transrodne osobe vesnici nadolazećeg totalitarizma.

Svaki totalitarizam je zasnovan na neprirodnosti. Priroda pravi greške, a medicina je odavno naučila da ispravi neke od njih. Ali promena pola nije isto što i eliminisanje razrokosti. Pol je osnova ličnosti, jer kada imamo posla sa strancem, prvo uočavamo da li je u pitanju muškarac ili žena. Transrodna osoba tako svoj identitet ne duguje prirodi ili porodici, već hirurgu i državi. Štaviše, uloga države je ovde najvažnija, jer ona stvara okvir za život ovih neobičnih ljudi.

Agenti razaranja porodice

Samo društvo ih nikada neće u potpunosti prihvatiti, to je nemoguće. Transrodna osoba nikada neće moći da stvori normalnu porodicu i tako se potpuno integriše u društveno tkivo. Otuda ostaje ropski zavisna od države, koja veštački, čisto pravnim sredstvima, priznaje preobraćenog muškarca za ženu, a preobraćenu ženu za muškarca. Međutim, u svojoj duši čovek zna sve o sebi, i nikakvi zakoni ga ne mogu uveriti da je njegov preobražaj potpuno završen. Paralelno sa doživotnim lečenjem od lekova, na koje je takva osoba osuđena, on je prinuđen da svoj život provede afirmišući sebe u novom statusu. Otuda psihološka nestabilnost, koja osobu čini još ranjivijom za manipulaciju vlasti.

Transrodne osobe protiv svoje volje postaju agenti razaranja porodice. Ali to je samo deo njihove uloge u novom totalitarnom poretku. Drugi faktor je nametanje pravila igre ostatku društva. Može se reći da manjine generalno, i pored toga što imaju bučne aktiviste, strateški nikada nisu subjekti politike, već samo objekti. Navikli su da psihički siluju, da neurotizuju većinu. Na primer, navodi se da je pacijentima u britanskim bolnicama sada zabranjeno da pitaju lekare da li su transrodni. Kršenje je praćeno uskraćivanjem lečenja. Šta je sa Hipokratovom zakletvom? Očigledno – na putu ka hrabrom novom svetu – odlučili su da je žrtvuju. Još jedna karakteristika propagande promene pola je da je ona usmerena na decu.

Transrodni aktivisti tokom protesta u Londonu (Foto: Unsplash)

Atak na decu više nije trošak procesa, kao u slučaju gej pedofila, već njegov cilj. Primera radi, u SAD se razmatra predlog zakona po kome će roditelji biti lišeni roditeljskog prava ako detetu zabrane promenu pola. Ovo je još jedan udarac za porodicu, jer dete može „doneti odluku” da promeni pol pod uticajem gostujućeg LGBT emisara ili školskog psihologa indoktriniranog relevantnim idejama. Zavisniku je dovoljno da se kaže da promena pola može da reši njegove psihičke probleme – i on je spreman otići pod nož.

Dakle, problem transrodnih osoba je u fokusu naše civilizacijske konfrontacije sa Zapadom. Nije iznenađujuće što ruska Državna duma razmatra svoj predlog zakona na ovu temu, ali sa suprotnim značenjem. Namera je da se zabrane operacije promene pola, osim u nekoliko slučajeva stvarne greške prirode, i da se ne prizna promena pola na osnovu lekarskog uverenja.

Možda bi takav zakon bio pravedan. Međutim, glavna stvar je isključiti ne toliko fizičke manipulacije ljudskim telom koliko informacione manipulacije društvom. Ipak, za nas je rodno ludilo Zapada korisna lekcija, pravovremeno upozorenje i još jedan razlog da se uverimo da ne idemo uz takvu civilizaciju.

 

 

Prevod Ostoja Vojinović/Novi Standard

 

Izvor: Vzglяd

 

Naslovna fotografija: Wilfredo Lee/The Associated Press

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u