Grupacija BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) osnovana 2006. godine, kao neophodni mehanizam za izgradnju multipolarnog svetskog poretka koji odražava potrebe zemalja u razvoju, zainteresovana je za stvaranje nove valute koja će biti u konkurenciji sa američkim dolarom, odnosno njegova potencijalna protivteža.
BRIKS želi da uspostavi novu rezervnu valutu podržanu korpom svojih valuta. Jedan od ciljeva je da se „obori“ dolar kao najvažnija svetska valuta, kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini, koja ima najviše međunarodnih rezervi i kojoj se generalno, do sada, najviše verovalo u svetu.
U poslednje vreme poslovni ljudi postepeno sve više napuštaju dolar i istovremeno se u finansijskim transakcijama okreću upotrebi drugih valuta, posebno kineskog juana. Ako se do pre dve tri godine ovakva praksa mogla videti, pre svega, u nastojanjima Rusije i Kine da se za međusobnu trgovinu koriste domaćim valutama, danas je zaobilaženje dolara postala globalna pojava, pri čemu čak ni politički prijatelji Amerike ne odolevaju novom trendu. Dominatna upotreba dolara u svetskoj trgovini omogućava SAD da kontroliše svetske finansijske tokove, ali i da samostalno, bez odluke drugih, uvede sankcije bilo kojoj zemlji na svetu.
Danas su geopolitičke prilike maksimalno zaoštrene. Uvođenje totalnih sankcija prema Rusiji i učestalo zabranjivanje pristupa Kini najbitnijim tehnološkim novinama, izrodilo je napete odnose dva bloka. Plenidba 300 milijardi evra ruskih deviznih rezervi ilustruje kolika je moć onoga koji je svoju valutu nametnuo za svetsku, a potom zloupotrebljava svoju dosadašnju nadmoćnu poziciju u svetu. Iz tog razloga su Kina i Rusija odlučili da se udalje od dolara. Ako ništa drugo, onda dvodecenijsko intenzivno uvećanje udela zlata u deviznim rezervama obe države, sve na račun američkog novca, pokazuje kako i Peking i Moskva „beže” od dolara. Izgrađuju i sopstvene sisteme za platni promet kako bi izbegle SVIFT, kojim dominira američka valuta.
Rastući izazov
Prilikom nedavne posete kineskog predsednika Sija Moskvi, Rusija je svetsku javnost obavestila i da će „ubuduće u poslovanju sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike pospešivati plaćanje u juanima”. Da bude jasnije, Moskva neće insistirati na plaćanju u rubljama, već to može i u juanima. Ovim najveći izvoznik energije na svetu podržava širenje upotrebe kineskog novca, kao potencijalne nove rezervne globalne valute. Nije teško uočiti da se time postepeno podriva svetska upotreba američkog dolara.
Teško da SAD imaju nešto što im daje veću moć od dolara – njegova globalna rasprostranjenost je ono na čemu izrasta američka snaga. Vrhunsko i tehnološki superiorono naoružanje prvenstveno je u službi pružanja podloge nacionalnoj, ujedno i globalnoj valuti. Ukoliko se ugrozi takav status dolara, urušava se i lagodna pozicija države emitera ovog novca.
Prednost dolara je izuzetna likvidnost, može se prodati i kupiti u svakom trenutku. Kineski juan, međutim, poslednjih godina ubrzano povećava likvidnost, ali mu ostaje slabost da još uvek nije konvertibilna valuta. Širenje upotrebe kineskog novca ne samo pri trgovini najbrojnije zemlje na svetu, već i u trgovini najvećeg izvoznika energije svakako će snažno povećati i likvidnost juana. Isti proces podupire i spremnost Saudijske Arabije da naftu i gas prodaje za kinesku valutu, kao i sve izraženija spremnost zemalja izvan „zapadnog bloka” da u spoljnoj trgovini napuste dolar. Ostaje da se vidi hoće li aktuelni trend biti dovoljan da naruši dolar, a sa njime i temelj američke moći.
Pitanje jedinstvene valute BRIKS-a je srednjoročne, pa čak i dugoročne prirode. Trenutno BRIKS radi na proširenju upotrebe nacionalnih valuta te organizacije u međusobnoj trgovini. Imaju odgovarajuće sporazume koji se sprovode u praksi, tako da se međusobna trgovina zemalja članica sve više zasniva na nacionalnim valutama. Stvaranje jedinstvene valute BRIKS-a trebalo bi da prethodi povećanju upotrebe nacionalnih valuta zemalja članica te organizacije u međusobnoj trgovini i investicijama.
Nacionalne valute bi trebalo sve više da koriste države BRIKS-a ne samo u trgovini, već i u investicijama i drugim transakcijama. Samo na taj način mogu se stvoriti temelji za jedinstvenu valutu BRIKS-a. Radeći na stvaranju rezervne valute za potrebe trgovanja, zemlje BRIKS-a smatraju da dedolarizacija može dovesti do pojave alternativne platne jedinice za američki dolar – što je jedan od prvih koraka ka smanjenju zavisnosti od američke valute.
Postoji negativan stav većine zemalja prema američkom dolaru, uključujući BRIKS i afričke države, ali i da uprkos svemu, američki dolar ostane dovoljno jak u odnosu na druge valute. Jedan od razloga za to je povećana potražnja međunarodnih investitora za dolarom koji traže veće prinose, kao i činjenica da je dolar trenutno svetska rezervna valuta. Američki dolar dominira svetskom trgovinom i tokovima kapitala dugi niz decenija, jer su SAD vodeća svetska ekonomska sila još od Prvog svetskog rata.
Međutim, Amerika i dalje besomučno štampa dolar bez ikakvog pokrića. Naime, imala je jedno vreme ograničenje u štampanju papirnog novca, odnosno zlatnu podlogu po fiksnoj ceni od 35 dolara za jednu finu uncu zlata (31,103 grama), što je trajalo 27 godina od Međunarodne monetarne konfrencije u Breton Vudsu u SAD 1944. godine, dok 15. avgusta 1971. godine predsedničkim dekretom Ričarda Niksona, SAD nisu jednostrano prekinule tu međunarodnu obavezu i napustile sistem povezivanja dolara sa zlatom, odnosno fiksnog pariteta dolar-zlato. To je urađeno kako bi se podigla konkurentnost američke privrede i prešlo na upotrebu fluktuirajućih, umesto fiksnih deviznih kurseva. Danas se oko dve trećine dolara (količinski) nalazi se van teritorije SAD, a njen javni dug već je premašio ogroman iznos od 31.800 milijardi dolara, sa stalnim podizanjem granice duga, kako bi mogle da izvršavaju svoje finansijke obaveze.
Kriza poverenja u američki dolar kao dominantnu globalnu rezervnu valutu ogleda se, između ostalog, i u drastičnom skoku tražnje za zlatom od strane centralnih banaka, gde centralni bankari kupuju zlato, jer se plaše posledica korišćenja dolara kao oružja u globalnom geopolitičkom sukobu.
Svetski monetarni poredak
Potencijalna valuta BRIKS-a, koja je još u fazi razmatranja i razvoja, omogućila bi ovim drzavama da ostvare svoju ekonomsku nezavisnost, dok se takmiče sa postojećim međunarodnim finansijskim sistemom. Sadašnjim svetskim poretkom dominira američki dolar, koji čini oko 90 odsto ukupne trgovine valutama i skoro 100 odsto trgovine naftom (tzv. petrodolari – zarađeni prodajom nafte tj. prihod ostvaren iskorišćavanjem nalazišta nafte, čuvaju se i obrću u zapadnoevropskim i američkim bankama, a njihova podloga je nafta na Bliskom istoku). Centralno za ovu tekuću situaciju je trgovinski rat SAD sa Kinom, kao i američke sankcije Kini i Rusiji. Ukoliko zemlje BRIKS-a uspostave novu rezervnu valutu, to bi verovatno značajno uticalo na američki dolar, što bi potencijalno dovelo do pada njegove tražnje. Zauzvrat, ovo bi imalo implikacije na američku i globalnu ekonomiju.
Zemlje BRIKS-a imaju niz razloga zašto žele da uspostave novu valutu. Nedavni globalni finansijski izazovi i agresivna spoljna politika SAD naveli su zemlje BRIKS-a da istraže tu mogućnost. One žele da bolje služe sopstvenim ekonomskim interesima, dok istovremeno smanjuju globalnu zavisnost od američkog dolara i evra.
Kakav je napredak postignut do sada? Tokom 14. samita BRIKS-a, održanog sredinom 2022. godine, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da zemlje BRIKS-a planiraju da izdaju „novu globalnu rezervnu valutu” i da su spremne da otvoreno rade sa svim fer partnerima. Nedavno je brazilski predsednik Lula de Silva izrazio svoju podršku valuti BRIKS-a, komentarišući: „Zašto institucija poput BRIKS banke ne može da ima valutu za finansiranje trgovinskih odnosa između Brazila i Kine, kao i između Brazila i svih ostalih zemalja BRIKS-a? Ko je odlučio da je dolar ostane glavna (trgovinska) valuta posle ukidanja njegovog zlatnog pariteta?“
Cilj BRIKS-s je uspostavljanje novog svetskog monetarnog poretka, što je jasno saopšteno još od samita grupacije u Rusiji 2009. godine. Do sada, nije bilo mnogo napretka po ovom pitanju, ali se ideja ponovo pojavila posle uvođenja sankcija Rusiji i većih veza te zemlje i Kine.
Reakcija zemalja koje nisu članice BRIKS-a bile su pomešane. Neke zemlje, poput Turske, Egipta i Saudijske Arabije, razmišljaju o pridruživanju BRIKS-u, a Saudijska Arabija kupuje rusku naftu na rekordnom nivou. Međutim, neki stručnjaci veruju da je valuta BRIKS-a „pogrešna ideja”, jer bi ujedinila zemlje sa veoma različitim ekonomijama. Takođe, postoji zabrinutost da bi „ne-kineske” članice mogle povećati svoju zavisnost od kineskog juana.
Nova valuta bi mogla imati nekoliko prednosti za zemlje BRIKS-a, uključujući efikasnije prekogranične transakcije i povećanu finansijsku uključenost. Zahvaljujući olakšanim prekograničnim plaćanjima, to bi takođe moglo da promoviše trgovinu i ekonomsku integraciju među zemljama BRIKS-a i šire.
Ako se uspostavi, nova valuta BRIKS-a bi:
- ojačala ekonomsku integraciju unutar zemalja BRIKS-a;
- smanjila uticaj SAD na globalnoj sceni;
- oslabila položaj američkog dolara kao globalne rezervne valute;
- ohrabrila druge zemlje da formiraju saveze za razvoj regionalnih valuta;
- umanjila rizike povezane sa globalnom nestabilnošću, usled jednostranih mera i smanjenja zavisnosti od dolara.
Prepreke
Iako nije sasvim izvesno da li će doći do stvaranja rezervne valute BRIKS-a, njeno pojavljivanje bi predstavljalo značajne implikacije na globalnu ekonomiju i potencijalno bi dovelo u pitanje dominaciju američkog dolara kao primarne rezervne valute. Iz tih razloga, svetski investitori bi trebalo da pažljivo prate napredak moguće valute BRIKS-a. I, ako ga blok na kraju stvori, biće važno posmatrati uticaj valute na ekonomije članica BRIKS-a i šire na globalno tržište.
Često postavljeno pitanje za novu valutu BRIKS-a odnosi se na količinu zlata koje poseduju ove zemlje. U maju 2023. godine, kombinovane zlatne rezerve centralnih banaka zemalja BRIKS-a činila je više od 15 odsto ukupnog zlata u svetskim centralnim bankama. Rusija, Indija i Kina rangiraju se u prvih deset u svetu po količini zlata. Rusija kontroliše 2.376,52 metričke tone žutog metala – što je čini petom po veličini zlatnih rezervi. Kina sledi na šestom mestu sa 2.068,36 tona zlata, a Indija je na devetom mestu sa 794,62 tona zlata. Zlatne rezerve u centralnoj banci Brazila i Južne Afrike su mnogo manja i iznose 129,65 tona i 125,38 tona, respektivno. Dok je ruski predsednik sugerisao čvrstu imovinu poput zlata ili nafte, kao podršku novoj valuti, valuta BRIKS-a bi verovatno bila podržana korpom valuta pet zemalja bloka.
Na pitanje da li je moguća valuta BRIKS-a, neki finansijski analitičari ističu stvaranje evra 1999. godine, kao dokaz da je stvaranje te zajedničke valute realna opcija. Međutim, za to bi bile potrebne godine priprema, uspostavljanje nove Centralne banke i dogovor između pet zemalja o postepenom ukidanju sopstvenih suverenih valuta. Takođe, najverovatnije bi bila potrebna podrška MMF-a, da bi ona bila uspešna na međunarodnom nivou.
Uticaj rata u Ukrajini može da oslabi rusku ekonomiju i vrednost rublje, a Kina namerava da poveća moć juana na međunarodnom planu. Naime, značaj Kine u svetskoj privredi dodatno je ojačan u poslednjih 15-tak godina, sa čim su u vezi i intenzivni pokušaji internacionalizacije juana, pre svega, u trgovini i finansijama. Takođe, postoje velike ekonomske razlike između Kine i drugih zemalja BRIKS-a. To nisu male prepreke, koje treba savladati.
Da bi BRIKS stvorio novu valutu koja bi možda u budućnosti zamenila dolar, potrebno je da su njihove ekonomije dovoljno jake. Veliki napredak je napravljen u tom pogledu, ali u stvarnosti je to sada isključivo Kina. Ali, velika ekonomija nije dovoljna za stvaranje velike svetske valute. Valute zemalja BRIKS-a su prilično nevažne na globalnom nivou, sa delimičnim izuzetkom kineskog juana. Skoro 60 odsto međunarodnih rezervi su američki dolari, 20 odsto evri, a samo tri odsto kineski juani.
Valute Rusije, Brazila, Indije i Južne Afrike su beznačajne. To ne znači da se to ne može promeniti u budućnosti, ali je taj dan još uvek daleko. Ovo se posebno odnosi na hipotetičku zajedničku globalnu valutu BRIKS-a, jer postoji veliki problem poverenja u privrede ovih zemalja. Snaga valute, međutim, na kraju leži u poverenju. Ovo nameće kineski juan kao jedinu opciju. Ekonomska moć BRIKS-a je dominantna u Kini, a ta zemlja je istovremeno i najveći izvoznik u svetu.
BRIKS razrađuje pitanje stvaranja međunarodne rezervne valute na bazi korpe valuta ovih zemalja. Potreba za novom globalnom valutom preko koje će trgovati zemlje članice BRIKS-a, a baziraće se na nacionalnim rezervama i doprinosu globalnom BDP-u postojećih članica. U stvaranju ove valute bili bi uključeni brazilski real, ruska rublja, indijska rupija, kineski juan i južnoafrički rand. To bi najviše odgovaralo Rusiji, koja je suočena sa sankcijama zbog rata u Ukrajini, ali se pokazuje potreba da i druge zemlje, a ne samo BRIKS, počnu da se oslobađaju američke hegemonije i diktata MMF-a. Da bi buduća valuta BRIKS-a, a možda kasnije i nova zamena za američki dolar, bila stabilna, potrebni su, pre svega, sigurnost, likvidnost i prinos. A za ove parametre potreban je visok kreditni rejting, što neke članice BRIKS-a još uvek nemaju.
Nova pretnja
Postoje ocene da je BRIKS kao takav, previše heterogen da bi delovao zajedno. Brazil, Rusija i Južna Afrika su u dugoročnoj ekonomskoj stagnaciji. Želja za uspostavljanjem nove međunarodne valute, koja bi konkurisala dolaru, i dalje je izgleda za neke neostvariva. Doduše, nikada se ozbiljno nije radilo na njegovoj realizaciji, ali se po oceni pojedinih stručnjaka, nije odmako dalje od početne ideje. Ipak, svi analitičari se slažu da je za američki dolar nastala nova pretnja – grupacija BRIKS, na čelu sa Kinom. Mnoge zemlje i međunarodne ekonomske grupe teže da smanje zavisnost od dolara u komercijalnim poslovima i okreću se alternativnim valutama. BRIKS sa više od 3,2 milijarde stanovnika predstavlja više od 40 odsto svetske populacije (koje je dostiglo osam milijardi ljudi) i skoro trećinu globalne ekonomske proizvodnje, što ga čini jednim od najvažnijih svetskih ekonomskih blokova.
Jedina zemlja BRIKS-a koja je bila članica G-7 je Rusija i 1997. godine, zbog ulaska Rusije, grupa je preimenovana u G-8. Zbog aneksije Krima 2014. Rusija je izbačena iz ove grupacije. Vremenom su G-7 i BRIKS postali konkurentske organizacije, prve su predstavljale razvijene zemlje liberalne demokratije, a druge zemlje u razvoju sa upitnim kvalitetom demokratskih institucija. Odnos između njih varira između saradnje i napetosti, ali su previše različiti institucionalno i politički da bi pomirili stavove.
Zbog sukoba u Ukrajini i prećutne podrške Kine Rusiji, debata o BRIKS-u je ponovo u fokusu. Tome je doprinela i vest da su zemlje BRIKS-a 2022. godine prvi put u istoriji kolektivno premašile udeo zemalja G-7 u svetskom BDP-u. To se vidi kao uspon multipolarnog sveta u kome će više centara moći koegzistirati jedan sa drugim.
Na 15. samitu BRIKS-a u Johanesburgu od 22. do 24. avgusta ove godine, razgovaraće se i o uspostavljanju zajedničke valute ovog bloka. Kina, koja je nastojala da podigne svoj profil na globalnoj sceni i suprotstavi se uticaju Zapada, pokrenula je razgovor o proširenju članstva BRIKS-a kada je predsedavala grupom na 14. samitu prošle godine, što je izazvalo zabrinutost među ostalim članicama, da bi njihov sopstveni uticaj mogao da bude razvodnjen.
Predlog za nove članove BRIKS-a će biti glavni fokus ovogodišnjeg samita. Najmanje 19 zemalja izrazilo je interesovanje za članstvo, a 13 je zvanično zatražilo da se pridruži, uključujući Saudijsku Arabiju i Iran. Interesovanje za članstvo takođe su izrazili i Argentina, UAE, Alžir, Egipat, Bahrein i Indonezija, zajedno sa dve države iz istočne Afrike i jednom iz zapadne Afrike. Za nove učesnike, članstvo u BRIKS-u moglo bi da proširi njihov diplomatski uticaj i otvori unosne mogućnosti za dalju trgovinsku saradnju i investiciona ulaganja.
Ekonomski kolaps SAD
Amerika je brzo shvatila da se zbog statusa koji ima dolar, ova novčanica mogla štampati koliko se želelo. Tu privilegiju su dobro iskoristili i namerno pravili manjak u bilansu plaćanja. To znači da su Amerikanci više trošili nego što su proizvodili, troškove prebacivali na ostali svet, a nastavak politike štampanja novca bez pokrića moglo bi dovesti do totalnog ekonomskog kolapsa i otvaranja mogućnosti za pojavu novih ratnih sukoba.
Nova valuta BRIKS-a ne bi toliko „otela krunu sa glave dolaru” koliko bi smanjila veličinu njegove teritorije gde se koristi. Čak i da se BRIKS dedolarizuje, veliki deo sveta bi i dalje koristio dolare, a globalni monetarni poredak bi postao više multipolaran nego unipolaran.
Nova valuta BRIKS-a bi pokrenula nepovratne procese na globalnom finansijskom tržištu. Postavlja se osnovno pitanje: da li će dolar značajnije oslabiti posle pojave nove valute BRIKS-a ili će i dalje uspeti da zadržati koliko-toliko dominantnu poziciju na svetskom valutnom tržištu? Ocena je da američki dolar gubi status rezervne valute bržim tempom nego što se misli, jer mnogi analitičari nisu uspeli da uzmu u obzir velike promene na svetskoj sceni tokom 2022. godine.
Udeo dolara u međunarodnim deviznim rezervama opao je sa 71 odsto u 1999. godini kada je dolar bio „neupitna hegemonistička rezervna valuta”, na 58 odsto krajem 2022. Interesantan je podatak da je dolar izgubio preko 96 odsto svoje vrednosti od osnivanja Američkih Federalnih rezervi 1913. godine do danas, a preko 86 odsto svoje vrednosti od 1971. godine, kada su SAD napustile zlatni standard.
Dejan Jovović je naučni savetnik-ekspert za međunarodne finansije i redovni član NDES-a. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor Novi Standard
Naslovna fotografija: Andrew Harrer/Bloomberg via Getty Images
BONUS VIDEO:
