Kuda ide rat u Ukrajini? (KRAJ)

Do sada bi trebalo da je očigledno da je rat u Ukrajini ogromna katastrofa koja će se teško okončati u skorije vreme, a i kad se okonča – rezultat neće biti trajni, već privremeni mir

Drugi deo teksta možete pročitati OVDE

Hor glasova koji pozivaju sve strane u ukrajinskom ratu da prihvate diplomatiju i ispregovaraju trajni mirovni sporazum sve je glasniji širom sveta. To se, međutim, neće dogoditi. Prosto je previše velikih prepreka za bilo kakvo skorije okončanje rata, a kamoli za iznalaženje dogovora koji bi proizveo trajni mir. Najbolji mogući ishod je zamrznuti sukob u kojem obe strane nastavljaju da vrebaju prilike da oslabe onu drugu, pa je opasnost od obnavljanja borbi stalno prisutna.

Najšire gledano, mir nije moguć jer obe strane posmatraju onu drugu kao smrtnu pretnju koja se mora poraziti na bojištu. Teško da ima bilo kakvog prostora za kompromis u takvim okolnostima. Tu su i dve specifične tačke sporenja između zaraćenih strana koje su nerešive. Jedna se tiče teritorije, a druga ukrajinske neutralnosti [45]. Skoro svi Ukrajinci su duboko posvećeni povratku čitave izgubljene teritorije – uključujući Krim [46]. Ko može da ih krivi? Ali Rusija je zvanično anektirala Krim, Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje i čvrsto je posvećena držanju tih teritorija. Zapravo, ima razloga da se veruje da će Moskva anektirati još ukrajinske teritorije ako bude mogla.

Drugi Gordijev čvor tiče se ukrajinskih veza sa Zapadom. Iz razumljivih razloga, Ukrajina želi bezbednosne garancije jednom kada se rat okonča – što jedino Zapad može da joj pruži. To znači de fakto ili de jure članstvo u NATO, pošto nema drugih država koje mogu da zaštite Ukrajinu. Međutim, gotovo svi ruski lideri zahtevaju neutralnu Ukrajinu, što znači odsustvo vojnih veza sa Zapadom, pa tako i odsustvo bezbednosnog kišobrana za Kijev. Nema načina da se reši ova kvadratura kruga.

A postoje još dve prepreke za mir: nacionalizam, koji je sada prerastao u hipernacionalizam, i potpuno odsustvo poverenja na ruskoj strani.

Trajni mir nije moguć

Nacionalizam je moćna snaga u Ukrajini već duže od veka, a antagonizam prema Rusiji dugo je u njegovoj srži. Izbijanje aktuelnog konflikta 22. februara 2014. (datum državnog udara protiv Viktora Janukoviča; prim. NS) rasplamsalo je to neprijateljstvo, primoravajući ukrajinski parlament da narednog dana usvoji zakon kojim se ograničava upotreba ruskog i drugih manjinskih jezika – što je korak koji je pomogao razbuktavanju građanskog rata u Donbasu [47]. Ruska aneksija Krima nedugo potom učinila je lošu situaciju još gorom. Suprotno uvrženim mišljenjima na Zapadu, Putin razume da je Ukrajina zasebna nacija, i da se sukob između etničkih Rusa i ruskojezičnog stanovništva u Donbasu sa ukrajinskom vladom svodi na „nacionalno pitanje” [48].

Ruska invazija na Ukrajinu, koja direktno postavlja dve države jednu protiv druge u prolongiranom krvavom ratu, pretvorila je taj nacionalizam u hipernacionalizam na obe strane. Prezir i mržnja prema „drugom” vezuje rusko i ukrajinsko društvo, što stvara moćne podsticaje za eliminaciju te pretnje – i to nasiljem ako je neophodno. Mnogo je primera. Istaknuti kijevski nedeljnik tvrdi da su čuveni ruski pisci poput Mihaila Ljermontova, Fjodora Dostojevskog, Lava Tolstoja i Borisa Pasternaka „ubice, lopovi i neznalice” [49]. Ruska kultura, kaže jedan istaknuti ukrajinski pisac, predstavlja „varvarstvo, ubistva i destrukciju… Takva je sudbina kulture neprijatelja” [50].

Očekivano, ukrajinska vlada upustila se u „derusifikaciju” ili „dekolonizaciju”, što uključuje izbacivanje knjiga ruskih autora iz biblioteka, preimenovanje ulica koje nose nazive vezane za Rusiju, rušenje spomenika ličnosti poput Katarine Velike, zabranu ruske muzike nastale nakon 1991. godine, cepanje veza između Ukrajinske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve, te minimalizovanje upotrebe ruskog jezika. Možda odnose Ukrajine prema Rusiji najbolje opisuje sažet komentar Zelenskog: „Nećemo oprostiti. Nećemo zaboraviti” [51].

Ako pogledamo sa ruske tačke gledišta, Anatol Lijeven izveštava da se „svaki dan na ruskoj televiziji mogu videti etničke uvrede pune mržnje prema Ukrajincima” [52]. Ne čudi ni da Rusi rade na rusifikaciji i brisanju ukrajinske kulture u oblastima koje je Moskva anektirala. Ove mere uključuju izdavanje ruskih pasoša, promenu nastavnog programa u školama i preimenovanje gradova i naselja [53]. Bahmut, na primer, sada je Artjomovsk, a ukrajinski jezik se više ne uči u donjeckim školama [54]. Po svemu sudeći, ni Rusi neće oprostiti niti zaboraviti.

Rast hipernacionalizma je očekivan u ratu, ne samo zato što se vlade jako oslanjaju na motivacionu snagu nacionalizma u podršci državi, nego i zato što smrt i razaranja koji prate svaki rat – a naročito one prolongirane – teraju obe strane da dehumanizuju i mrze jedna drugu. U ukrajinskom slučaju, sukob povodom nacionalnog identiteta doliva ulje na vatru.

Hipernacionalizam prirodno otežava obema stranama da sarađuju sa onom drugom, a Rusiji daje razlog da zauzme teritoriju naseljenu etničkim Rusima i ruskojezičnim stanovništvom. Pretpostavlja se da bi mnogi od njih radije živeli pod ruskom kontrolom, s obzirom na animozitet ukrajinske vlade prema svemu ruskom. U procesu aneksije ovih zemalja, Rusi će verovatno prognati veliki broj etničkih Ukrajinaca, uglavnom iz straha da će se pobuniti protiv ruske vladavine ako ostanu. Ovaj razvoj situacije dodatno će raspaliti oganj mržnje između Rusa i Ukrajinaca, čineći kompromis oko teritorija praktično nemogućim.

Vojnici ruske PVK „Vagner” grupe drže svoju zastavu u blizini zgrade lokalne administracije u Bahmutu (Artjomovsku), 9. april 2023. (Foto: Evgeny Biyatov/Sputnik)

Postoji još jedan konačni razlog zašto trajni mir nije moguć. Ruski lideri ne veruju da će bilo Ukrajina, bilo Zapad pregovarati iskreno i dobronamerno, što ne znači da ukrajinski i zapadni lideri veruju svojim ruskim pandanima. Manjak poverenja je očigledan na svim stranama, ali je naročito akutan u Moskvi, usled skorašnjeg niza otkrića.

Izvor problema je ono što se dogodilo u pregovorima povodom sporazuma „Minsk 2” iz 2015. godine, koji je trebalo da bude okvir za gašenje sukoba u Donbasu. Francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel imali su centralnu ulogu u dizajniranju tog okvira, iako su bili u tesnim konsultacijama i sa Putinom i sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Te četiri osobe su takođe bile ključni igrači u samim pregovorima. Nema sumnje da je Putin bio posvećen funkcionalnosti „Minska”.

Ali Oland, Merkelova i Porošenko – kao i Zelenski – su jasno dali do znanja da nisu zainteresovani za implementaciju Minska, nego ga samo gledaju kao šansu da se kupi vreme za Ukrajinu da izgradi svoju vojsku kako bi izašla na kraj sa pobunom u Donbasu. Kako je Merkelova rekla za Cajt, bio je to „pokušaj da se Ukrajini da vremena da postane jača” [55]. Slično tome, Porošenko je rekao: „Naš cilj je bio, pod jedan, da se zaustavi pretnja, ili da se makar odloži rat – kako bi se obezbedilo osam godina za obnovu ekonomskog rasta i formiranje moćnih oružanih snaga” [56].

Nedugo nakon Merkelinog intervjua za Cajt u decembru 2022. godine, Putin je na konferenciji za medije izjavio: „Mislio sam da su ostali učesnici ovog sporazuma makar iskreni, ali ne, ispostavlja se da su nas lagali i da su jedino želeli da napumpaju Ukrajinu oružjem i pripreme je za vojni sukob.”

Potom je rekao da to što ga je Zapad nasamario znači da je propustio priliku da reši sukob u Ukrajini na povoljniji način za Rusiju: „Da budem iskren, prekasno smo shvatili gde se nalazimo. Možda je trebalo da započnemo sve ovo (vojnu operaciju, prim. aut.) ranije, ali nadali smo se da ćemo moći da rešimo sve u okvirima minskih sporazuma.” Potom je razjasnio da će dvoličnost Zapada zakomplikovati buduće pregovore: „Poverenje je već skoro na nuli, ali nakon takvih izjava kako da uopšte pregovaramo? O čemu? Možemo li postići bilo kakve sporazume sa bilo kim i gde bi bile garancije?” [57]

Ukratko, teško da ima bilo kakvih šansi da se rat u Ukrajini završi smislenim mirovnim poravnanjem. Rat će se umesto toga verovatno razvlačiti najmanje još godinu dana, da bi se na kraju pretvorio u zamrznuti konflikt, koji bi mogao da se vrati u status otvorenog rata.

Niz užasnih posledica

Odsustvo održivog mirovnog sporazuma imaće niz užasnih posledica. Odnosi između Rusije i Zapada, na primer, verovatno će ostati izrazito neprijateljski i opasni u doglednoj budućnosti. Obe strane će nastaviti da demonizuju jedna drugu, dok naporno rade da maksimalizuju bol i nevolje uzrokovane rivalu. Ova situacija će se zasigurno nastaviti ukoliko se borbe nastave, ali čak i ukoliko se rat pretvori u zamrznuti konflikt, nivo neprijateljstava između dve strane teško da će se mnogo promeniti.

Moskva će nastojati da eksploatiše postojeće pukotine između evropskih zemalja, dok će raditi na slabljenju transatlantskih odnosa i ključnih evropskih institucija poput EU i NATO. Imajući u vidu štetu koju je rat naneo evropskoj ekonomiji i koju nastavlja da nanosi, kao i rastuće razočaranje unutar Evrope pred perspektivom beskonačnog rata u Ukrajini, te neslaganje između Evrope i SAD povodom trgovine sa Kinom, ruski lideri bi trebalo da naiđu na plodno tle za izazivanje nevolja na Zapadu [58]. Ovo mešanje će prirodno osnažiti rusofobiju u Evropi i SAD, čineći lošu situaciju još gorom.

Ruski predsednik Vladimir Putin predsedava sastankom sa članovima vlade putem video konferencije u Kremlju, 19. jul 2023. (Foto: Alexander Kazakov/Sputnik, Kremlin pool photo)

Zapad će, sa svoje strane, ostati pri sankcijama protiv Moskve i držanju ekonomskih odnosa dve strane minimalnim, a sve u cilju slabljenja ruske ekonomije. Štaviše, sigurno će sarađivati sa Ukrajinom u cilju podizanja gerilskih snaga na teritorijama koje je Rusija oduzela Ukrajini. Istovremeno, SAD i njihovi saveznici nastaviće da sprovode čvrstu politiku izolacije Rusije, što mnogi veruju da će biti ojačano ulaskom Finske i Švedske u NATO, te razmeštanjem značajnih NATO snaga u istočnoj Evropi [59]. Naravno, Zapad će ostati posvećen uvlačenju Gruzije i Ukrajine u NATO, iako je to teško izvodljivo.

Konačno, SAD i evropske elite će zasigurno održati entuzijazam za smenom režima u Moskvi i izvođenjem Putina pred sud zbog akcija Rusije u Ukrajini. Ne samo da će odnosi između Rusije i Zapada u budućnosti ostati toksični, nego će biti i opasni, jer će postojati večno prisutna mogućnost nuklearne eskalacije ili rata velikih sila između Rusije i SAD [60].

Uništenje Ukrajine

Ukrajina je bila u ozbiljnim ekonomskim i demografskim problemima još i pre nego što je rat izbio prošle godine [61]. Ali devastacija naneta Ukrajini od početka ruske invazije je užasavajuća. Proučavajući događaje u prvih godinu dana rata, Svetska banka je objavila da je invazija „nanela nezamislivu patnju narodu Ukrajine i ekonomiji ove države, sa padom od neverovatnih 29,2 odsto u 2022. godini”.

Ne čudi što su Kijevu neophodne masivne injekcije inostrane pomoći kako bi država i dalje funkcionisala, a kamoli borila se u ratu. Štaviše, Svetska banka procenjuje da šteta nadmašuje 135 milijarde dolara, kao i da će za obnovu Ukrajine biti potrebno 411 milijardi dolara. Siromaštvo je, kako se u izveštaju navodi, „poraslo sa 5,5 odsto u 2021. na 24,1 odsto u 2022. godini, gurnuvši još 7,1 miliona ljudi u siromaštvo i zbrisavši 15 godina napretka” [62]. Gradovi su uništeni, oko 8 miliona Ukrajinaca je pobeglo iz zemlje, a oko 7 miliona je interno raseljeno. Ujedinjene nacije su potvrdile da je 8490 civila ubijeno, mada smatraju da je realni broj „značajno viši” [63]. A Ukrajina je zasigurno pretrpela više od 100.000 žrtava na frontu.

Proces ekshumacije u navodnoj masovnoj grobnici u Izjumu, Harkovska oblast, 25. septembar 2022. (Foto: Yasuyoshi Chiba/AFP via Getty Images)

Budućnost Ukrajine izgleda ekstremno mračno. Rat ne pokazuje naznake skorog završetka, što znači još razaranja infrastrukture i domova, još razaranja gradova i naselja, još izginulih civila i vojnika i još štete za ekonomiju. A ne samo da će Ukrajina verovatno gubiti još teritorija pred Rusijom, nego što će, prema Evropskoj komisiji, „rat fiksirati Ukrajinu na stazi nepovratnog demografskog pada” [64]. Da sve bude još gore, Rusi će dati sve od sebe da patrljke Ukrajine drže ekonomski slabim i politički nestabilnim. Tekući sukob će takođe podstaći korupciju, koja je odavno akutni problem, i dodatno će ojačati ekstremističke grupe unutar Ukrajine. Teško je zamisliti da Kijev ikada uspeva da ispuni kriterijume neophodne za učlanjenje u EU ili NATO.

Zaključak

Rat u Ukrajini otežava američke napore za obuzdavanje Kine – što je od najvećeg značaja za američku bezbednost – jer je Kina konkurent približno jednake snage, dok Rusija to nije [65]. Štaviše, logika balansa moći nalaže SAD da budu u savezu sa Rusijom protiv Kine, te da se punom snagom usmere na istočnu Aziju. Umesto toga, rat u Ukrajini je zbližio Peking i Moskvu, dok Kini daje moćan podsticaj da se postara da Rusija ne bude poražena, te da SAD ostanu vezane u Evropi, kočeći njihove napore za preorijentaciju na istočnu Aziju.

Do sada bi trebalo da je očigledno kako je rat u Ukrajini ogromna katastrofa koja će se teško okončati u skorije vreme, a i kad se okonča – rezultat neće biti trajni mir. Trebalo bi u par reči osvrnuti se na to kako se Zapad našao u ovoj užasnoj situaciji.

Konvencionalna mudrost o uzrocima rata polazi od toga da je Putin pokrenuo neisprovocirani napad 24. februara 2022. godine, što je motivisano njegovim master-planom stvaranja velike (ili veće) Rusije. Govori se da je Ukrajina prva država koju je nameravao da osvoji i anektira, ali ne i poslednja. Kako sam u brojnim prilikama govorio, nema dokaza za ovaj pravac argumentacije, a zapravo postoje brojni dokazi koji direktno kontriraju tome [66].

Iako nema dileme da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ultimativni uzrok rata bila je odluka Zapada – a tu pre svega mislimo na SAD – da se Ukrajina pretvori u bastion Zapada na ruskim granicama. Ključni element te strategije bilo je uvlačenje Ukrajine u NATO, što je korak koji ne samo Putin, nego i čitav ruski spoljnopolitički establišment tretiraju kao egzistencijalnu pretnju koja se mora eliminisati.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i predsednik SAD Džozef Bajden se pozdravljaju u Kijevu uoči godišnjice rata, 20. februar 2023. (Foto: Dimitar Dilkoff/AFP via Getty Images)

Često se zaboravlja da su se mnogi američki i evropski kreatori politike i stratezi od početka suprotstavljali širenju NATO pakta pošto su shvatali da će Rusi to tretirati kao pretnju, pa će takva politika na kraju dovesti do katastrofe. Lista oponenata sadrži Džordža Kenana, Klintonovog ministra odbrane Vilijama Perija i njegovog načelnika generalštaba generala Džona Sakašvilija, Pola Nicea, Roberta Gejtsa, Roberta Meknamaru, Ričarda Pajpsa i Džeka Metloka, da navedemo svega nekolicinu [67].

Pri NATO samitu u Bukureštu aprila 2008. godine, i francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel usprotivili su se planu predsednika Džordža Buša mlađeg za članstvo Ukrajine u alijansi. Merkelova je kasnije rekla da se njeno protivljenje zasnivalo na uverenju da će Putin to tretirati kao „objavu rata” [68].

Naravno, protivnici širenja NATO pakta bili su u pravu, ali su izgubili, pa je NATO marširao na istok – što je na kraju isprovociralo Rusiju da pokrene preventivni rat. Da se SAD i njihovi saveznici nisu od aprila 2008. upustili u uvlačenje Ukrajine u NATO, ili da su bili voljni da udovolje bezbednosnim strepnjama Moskve nakon što je izbila ukrajinska kriza februara 2014. godine, verovatno danas ne bi bilo rata u Ukrajini, a njene granice izgledale bi isto kao i kada je stekla nezavisnost 1991. godine. Zapad je napravio kolosalnu grešku, zbog koje on sam i mnogi drugi nastavljaju da ispaštaju.

 

(KRAJ)

________________________________________________________________________________

UPUTNICE:

 

45. https://www.rt.com/russia/576996-russia-conditions-ukraine-peace/

46. „Anketa iz februara i marta (2023) koju je sproveo kijevski Međunarodni institut sociologije, pokazuje da 87 odsto Ukrajinaca smatra bilo kakve teritorijalne ustupke radi postizanja mira neprihvatljivim. Svega devet odsto reklo je da bi prihvatilo ustupke ako bi to značilo trajni mir.”

https://www.ft.com/content/d68b4007-4ddf-4320-b29a-f2eee2662d6e

47. https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/the-truth-behind-ukraine-s-language-policy/

Ovaj članak objašnjava koliko je jezik važan u rasplamsavanju problema u Ukrajini.

48. http://en.kremlin.ru/events/president/news/66181

49. https://mondediplo.com/2023/01/04ukraine

50. https://www.nybooks.com/online/2023/04/21/derussification-ukraine-libraries/?utm_medium=email&utm_campaign=NYR%2004-23-23%20Tallman%20Benfey%20Bell%20Rudick%20Debevec-McKenney%20Schaeffer&utm_content=NYR%2004-23-23%20Tallman%20Benfey%20Bell%20Rudick%20Debevec-McKenney%20Schaeffer+CID_b19f74f0617664032481c98beab30139&utm_source=Newsletter&utm_term=A%20Book%20is%20a%20Quiet%20Weapon

https://www.washingtonpost.com/world/interactive/2023/ukraine-russian-influence-destruction/?itid=hp-top-table-main_p001_f004

51. https://goodfaithmedia.org/understanding-zelenskyys-we-will-not-forgive-we-will-not-forget

52. https://www.thenation.com/article/world/ukraine-russia-nationalism-war/

53. https://www.nytimes.com/2023/04/22/world/europe/zelensky-russian-ban-ukraine.html

https://www.wsj.com/articles/schools-in-occupied-ukraine-seek-to-turn-children-into-loyal-russians-d26cf4e?mod=hp_lead_pos6

54. https://www.rt.com/russia/577407-donetsk-ukrainian-language-pushilin/

55. https://consortiumnews.com/2022/12/13/patrick-lawrence-germany-the-lies-of-empire/

https://www.rt.com/russia/567873-zakharova-merkel-minsk-agreements/

56. https://consortiumnews.com/2022/12/05/scott-ritter-merkel-reveals-wests-duplicity/

https://www.rt.com/russia/577553-poroshenko-minsk-accords-nato/

On Zelensky, https://www.rt.com/russia/571243-zelensky-minsk-agreements-failure/

57. https://www.rt.com/russia/567967-putin-thinks-shouldve-started-sooner/

http://www.en.kremlin.ru/events/president/transcripts/70565

http://en.kremlin.ru/events/president/news/71445

http://en.kremlin.ru/events/president/news/71391

https://www.rt.com/russia/578175-lavrov-ukraine-world-order/

58. Svetska banka izveštava: „Invazija Ruske Federacije na Ukrajinu, posledično obogaljenje energetike, prehrane, metalurgije i drugih grana snabdevanja, kao i zatezanje monetarne politike i finansijskih uslova, dramatično su usporili rast u Evropi i Centralnoj Aziji (ECA) tokom 2022. godine. Rast regionalnih aktivnosti opao je na svega 1,2 odsto u 2022. godini, sa 7,1 odsto u 2021.”

https://openknowledge.worldbank.org/server/api/core/bitstreams/004535c2-fbcd-4e96-9439-bc4bc502c2b3/content

https://www.wsj.com/articles/world-bank-warns-of-lost-decade-for-global-economy-aba506a4

https://www.politico.eu/article/74-percent-of-europeans-agree-with-french-president-emmanuel-macron-on-china-us-defense-report-shows/

59. https://www.nytimes.com/2023/04/17/world/europe/nato-russia-ukraine-war.html

https://armedservices.house.gov/sites/republicans.armedservices.house.gov/files/04.26.23%20Cavoli%20Statement%20v2.pdf

60. https://www.foreignaffairs.com/ukraine/playing-fire-ukraine

Razmotrimo, na primer, kako će ulazak Finske i Švedske u NATO da podigne rusku percepciju opasnosti. Ne samo da će se Moskva suočavati sa još jačom zapadnom alijansom, nego Finska sa Rusijom deli i 1335km dugu granicu, a SAD očigledno planiraju da uspostave vojno prisustvo u Finskoj. Štaviše, Baltičko more, koje je od vitalnog strateškog značaja za Rusiju – naročito zbog Kalinjingrada – sada će biti opkoljeno NATO članicama. Da sve bude još gore, postoji ozbiljan potencijal za probleme na Arktiku, gde je Rusija jedna od osam obodnih zemalja i gde su sporovi izvesni dok led nastavlja da se topi. Međutim, ostalih sedam obodnih zemalja su sada sve NATO članice – Britanija, Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška i SAD. U potencijalnoj arktičkoj krizi, brojčano nadjačana i uplašena Rusija – kojoj su, uz sve to, konvencionalne snage uglavnom zaglavljene u Ukrajini – mogla bi da se opredeli za visoko rizičnu vojnu strategiju kako bi se zaštitila.

https://www.indianpunchline.com/us-sees-in-finlands-nato-accession-encirclement-of-russia/

https://www.zerohedge.com/geopolitical/us-talks-establishing-military-bases-finland

https://www.thearcticinstitute.org/china-russia-arctic-cooperation-context-divided-arctic/#

https://warontherocks.com/2023/03/russia-wont-sit-idly-by-after-finland-and-sweden-join-nato/

https://www.nytimes.com/2023/05/31/world/europe/blinken-arctic-nato-russia.html

61. https://carnegieendowment.org/2012/03/09/underachiever-ukraine-s-economy-since-1991-pub-47451

https://www.britannica.com/place/Ukraine/Economic-difficulties

https://consortiumnews.com/2023/05/08/ukraines-big-mistake/

Povodom ukrajinske populacije, pogledati referencu br. 28.

62. https://reliefweb.int/report/ukraine/ukraine-rapid-damage-and-needs-assessment-february-2022-2023-enuk

https://openknowledge.worldbank.org/server/api/core/bitstreams/004535c2-fbcd-4e96-9439-bc4bc502c2b3/content

https://www.19fortyfive.com/2023/06/the-shocking-economic-damage-to-ukraine-from-russias-invasion/

63. https://www.ohchr.org/en/news/2023/04/ukraine-civilian-casualty-update-10-april-2023

64. https://joint-research-centre.ec.europa.eu/jrc-news-and-updates/war-exacerbates-ukraines-population-decline-new-report-shows-2023-03-08_en

https://www.rt.com/russia/577546-ukraine-population-shrink-half/

65. https://www.politico.com/news/magazine/2023/06/09/america-weapons-china-00100373

66. https://www.foreignaffairs.com/articles/russia-fsu/2014-08-18/why-ukraine-crisis-west-s-fault

https://www.nytimes.com/2014/03/14/opinion/getting-ukraine-wrong.html

https://nationalinterest.org/feature/causes-and-consequences-ukraine-crisis-203182

https://www.economist.com/by-invitation/2022/03/11/john-mearsheimer-on-why-the-west-is-principally-responsible-for-the-ukrainian-crisis

https://www.newyorker.com/news/q-and-a/why-john-mearsheimer-blames-the-us-for-the-crisis-in-ukraine

67. https://www.armscontrol.org/act/1997-06/arms-control-today/opposition-nato-expansion#:~:text=Dear%20Mr.,policy%20error%20of%20historic%20proportions.

68. https://www.theguardian.com/world/2022/jun/07/no-regrets-over-handling-of-vladimir-putin-says-angela-merkel

 

Prevod Vojislav Gavrilović/Novi Standard

 

Izvor mearsheimer.substack.com

 

Naslovna fotografija: Maksim Gucheck/BelTA/Sputnik

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u