„Bubnjaju koračnice i narodne pesme, odjekuje vriskanje i ekstaza veselja. Nepokretna freska. Oslobodioci u nemim, nepokretnim zagrljajima s porodicama, prijateljima, znancima… Ne zna se ko koga traži i ko koga izbegava i ko onoga pravoga ne nađe i ko kome nedostaje. I koga je strah. Tako se jutro pretvori u večer…”
Kako je u drami Oslobođenje Skoplja napisao Dušan Jovanović, tako se preimenovanje jedne ulice u predgrađu Skoplja i predstavljanje plana za put preko Šar planine pretvorilo u međunarodni politički skandal, sa mogućim regionalnim posledicama. U zemlji koja, kako zapadni mediji vole da kažu, „važi za primer multietničnosti na Balkanu”, već danima se raspravlja o komunizmu, etnocentričnosti i nacionalizmu.
Bezmalo 80 godina od kraja Drugog svetskog rata, oslobodioci Skoplja su ostali bez ulice, jer je sokak u naselju Čair, koji je do sredine avgusta bio poznat kao „Ulica druge makedonske udarne brigade” preimenovan u „Ulicu Adema Demaćija” – kosovskog političara, disidenta, političkog zatvorenika, nesuđenog političkog lidera OVK-a i žestokog kritičara svih režima pod kojima je živeo, uključujući i međunarodnu zajednicu.
Nakratko je Demaći živeo u Skoplju, što je lokalne zvaničnike navelo na zaključak da bi taj period valjalo značajnije obeležiti i nazvati ulicu u Skoplju njegovim imenom. Time se Demaći u ovom skopskom naselju pridružio Džonu Ficdžeraldu Kenediju i Kemalu Ataturku, čije imena pišu na tablama zgrada koje okružuju sportski centar velikog rvača, olimpijskog šampiona Šabana Trstene.
Velikoalbanski nacionalizam
U čast svog političkog mentora, u predgrađu Skoplja, pojavio se i kosovski premijer Aljbin Kurti, navodno bez znanja makedonskih vlasti i mimo protokola. „Trijumf slobode” – kako je Kurti nazvao imenovanje ulice po Demaćiju – nije izazvao preterane reakcije, sve dok se, nešto kasnije, u Tetovu nije zavijorio barjak „etničke Albanije” – Shqipëria Etnike.
Crna zastava na kojoj je, uz likove Ise Boljetinca, vođe pobuna protiv Turaka, Srba i Crnogoraca, i prvog albanskog premijera Ismaila Đemaila, i mapa teritorija na koje Albanci polažu pravo, a koja uključuje delove Grčke, Makedonije, Srbije i Crne Gore, pojavila se usred publike na svečanosti upriličenoj u Kurtijevu čast.
Na trgu u Tetovu, na kojem je pre nešto više od 22 godine počela albanska pobuna koja je tadašnju Makedoniju umalo uterala u građanski rat, kosovski premijer je rekao da Severna Makedonija treba da se približi Kosovu, Albaniji i Bugarskoj i udalji od Srbije i još nekoliko stvari o važnosti puta između Tetova i Prizrena, zbog čije izgradnje je i došao put zapadne Makedonije.
„Nekoliko puta smo rekli da se na nebu čini da su Prizren i Tetovo bili jedan grad, ali je Bog spustio na zemlju Šar planinu koja ih je razdvojila i napravila od njih dva grada – Prizren i Tetovo”, rekao je Kurti.
Ljudi u publici su mahali albanskim zastavama, dok su rame uz rame s Kurtijem stajali predstavnici makedonskih Albanaca, namernih da na sledećim izborima u Severnoj Makedoniji uzdrmaju dvodecenijski primat Demokratske unije Albanaca i lidera te stranke Alija Ahmetija.
Zastavu „etničke Albanije”, za čijim vlasnikom sada traga makedonska policija, široj javnosti je premijerno predstavio Ismail Morina na haotičnom beogradskom meču između Srbije i Albanije 2014. godine. Morina je, nakon toga, proglašen nepoželjnim na sportskim priredbama, a hapsili su ga redom Albanci, Hrvati i na koncu Italijani.
Ova zastava je, pak, otad naširoko prihvaćena pa je postala deo scenografije kadgod bi ko poželeo da istakne albansko poreklo – od vlasnika kafića, preko onih koji su zastave lepili po haubama automobila, pa sve do Due Lipe, koja je ovim obeležjem protestovala jer se „Epl”, pre nekoliko godina, držao Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN pri obeležavanju granica balkanskih zemalja.
Kršenje zakona
Pitanje Demaćijeve ulice je bilo rešeno još pre dve godine. Makedonska vlada, na čijem se čelu u to vreme nalazio Zoran Zaev, odobrila je preimenovanje nekoliko ulica u Skoplju, pa je takva čast, osim kosovskom disidentu, ukazana i jednom od najvećih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije, Prizrencu Bekimu Fehmijuu, zatim Skopljanki Gondži Boadžiju, koja je kasnije postala svetski poznata kao Majka Tereza, te na koncu i nekadašnjem lideru kosovskih Albanaca, Ibrahimu Rugovi.
Protiv menjanja imena ulica odlučno je ustala samo nejaka makedonska Levica, optužujući vlast za pokušaj revizije istorije, s obzirom da je tokom Drugog svetskog rata više od 300 pripadnika Druge makedonske udarne brigade poginulo, mahom na Sremskom frontu 1944. godine. U znak protesta, po centru Skoplja polepili su plakate sa imenima stradalih boraca te jedinice.
Naknadno, posle skupa u Tetovu, osudama se pridružila i najveća makedonska stranka, VMRO-DPMNE, čiji je portparol Naum Spasovski optužio vladajuće socijaldemokrate da „stoje iza svih sramota i poniženja sa kojima se Makedonija suočava”.
Fleke je pokušao da izvadi premijer Dimitar Kovačevski, upozoravajući čelnike opštine Čair da su, ukoliko su baš želeli da imenuju neku ulicu po Demaćiju, prvo trebali da je izgrade. Njegov kabinet je ocenio da su događaj u Tetovu i isticanje obeležja kakva su se mogla videti tokom Kurtijeve posete „protivni protokolima i zakonima” koji se odnose na posete stranih državnika, ostavljajući policiji da identifikuje krivce i rasvetli slučaj.
„Ovakva ikonografija, u prisustvu visokog predstavnika strane države, bez dileme je neprihvatljiva u zemlji članici Ujedinjenih nacija i NATO-a”, naveo je kabinet makedonskog premijera.
Takođe dockan, u čitavo zamešateljstvo uključila se i gradonačelnica Skoplja, nezavisna političarka sa podrškom VMRO-DPMNE, Daniela Arsovska koja je podnela inicijativu da se Demaćiju po hitnom postupku oduzme ulica i vrate table sa imenom Druge makedonske udarne brigade.
Hitnu istragu zatražio je i predsednik Stevo Pendarovski, a policija je odmah načelnicima opština Čair i Tetovo, Visaru Ganijuu i Biljalu Kasamiju, napisala nekoliko prekršajnih prijava.
„Za vreme manifestacije nije intonirana državna himna i nije postavljena zastava Republike Severne Makedonije, čime je učinjen prekršaj po članu 30 Zakona o upotrebi zastave, himne i grba Republike Severne Makedonije”, saopštila je policija.
Optužbe za „albanofobiju”
Za osobom koja je mahala zastavom „etničke Albanije” još uvek se traga.
Pronađen je kosovski ambasador u Skoplju Florijan Ćehaja, kome je uručen protest zbog događaja u Tetovu, nakon čega se oglasila kosovska predsednica Vjosa Osmani, koja je čitavu predstavu nazvala „velikim nesporazumom”, naglašavajući da je uz malo dobre volje sve probleme moguće rešiti.
Policijska potraga, međutim, nije sprečila političke predstavnike makedonskih Albanaca da se obruše na zvaničnike vlasti u Skoplju, optužujući ih za albanofobiju, saradnju sa srpskim vlastima i povratak u komunizam.
Priliku za izlazak iz anonimnosti pokušao je da iskoristi i bivši albanski premijer Salji Beriša, koji je događaje u Severnoj Makedoniji ispratio tiradom o „trilateralnom savezu Tirane, Skoplja i Beograda”, „ruskim projektima” i „antiistorijskim usaglašavanjima”. Beriša, koji je pre nepunih godinu dana najavio tužbu protiv američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, uvrstivši ga, „iz čista mira”, na spisak protivnika razvoja demokratije, podržao je Kurtija i njegov „otpor srpsko-ruskom projektu Otvoreni Balkan”.
Još oštriji bio je Bljerim Sejdiu, drugi čovek albanske stranke Besa, koji je reakciju makedonskih institucija nazvao histeričnim i dopunjenu „dozom etnocentrizma”.
„Kao domaćini, ne snosimo odgovornost za ono što se dešavalo u publici”, rekao je Sejdiu, optužujući najviše nosioce vlasti u Severnoj Makedoniji za nacionalizam. „Makedonska vlada u strahu od mobilizacije Albanaca vratila se šablonima skrivene komunističke ideologije između Skoplja i Beograda”, naveo je Sejdiu, čija partija u saradnji sa još nekoliko albanskih stranaka pokušava da preuzme primat među albanskim glasačima od Ahmetijeve Demokratske unije za integracije.
Podrška Ahmetijevim rivalima
Tenzije na albanskoj političkoj sceni podignute su mahom pošto je Kurti nedavno podržao savez stranaka koji se, za sada, predstavlja kao Front ujedinjene opozicije, a koga čini nekoliko manjih stranaka makedonskih Albanaca, te nekoliko „otpadnika” iz Ahmetijeve stranke.
Više od dve decenije, koliko je Ahmeti u koalicijama sa makedonskim socijaldemokratama ili sa VMRO-DPMNE-om, traju i bezuspešni pokušaji političkih rivala da ga uklone sa mesta najuticajnijeg albanskog političara u Severnoj Makedoniji. Najbliže tom cilju se 2016. godine približio SDSM, na čijem se čelu tada nalazio Zoran Zaev, koji ozbiljan deo pobede nad Nikolom Gruevskim duguje glasovima oko 80.000 Albanaca, novih glasača socijaldemokrata. Na taj način, SDSM je postao druga najsnažnija albanska stranka u Makedoniji, odmah iza Demokratske unije za integraciju, za koju je glasalo jedva četrdesetak birača više. Makedonski analitičari su neočekivan razvoj situacije objasnili zamorom albanskih glasača i serijom razočaranja i korupcionaških afera kojima su ih zasipali njihovi lideri.
Na svečanosti u Tetovu se nisu pojavili zvaničnici DUI-ja, koji su se, uključujući i Ahmetija, pridružili tihom bojkotu kosovskog premijera čiji je idejni vođa, iz mnogo razloga, prvi čovek albanske vlade Edi Rama. Kurtijeva podrška Ahmetijevim rivalima, navode u Skoplju, može se protumačiti i kao želja da se njegov projekat „Samoopredeljenje” posle neuspeha u Albaniji proširi na Severnu Makedoniju, čiji je albanski deo glasačkog tela gladan kakve sveže opcije.
Kurtijev rival, pak, lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, upozorio je Albance u Severnoj Makedoniji da ne veruju prvom čoveku vlade u Prištini. „Otkako više ne može da laže narod na Kosovu, došao je da laže vas. Isto je pokušao i u Albaniji”, tvrdi Haradinaj.
A što se imena ulice tiče, između kosovskog disidenta i makedonskih partizana odlučivaće se na sednici skopskog parlamenta najavljenoj za 31. avgust. Demaći će, posthumno, biti jedna od prvih tačaka dnevnog reda. Ili, kako mi je to pre dvadesetak godina opisao: „U ovom delu Balkana svi se ponašaju kao slonovi u staklarskoj radnji, i mi, a bogami i međunarodna zajednica”.
Izvor RTS OKO
Naslovna fotografija: EPA-EFE/Arben Llapashtica
BONUS VIDEO:
