Događaj na visokom nivou odigrava se ove nedelje u sedištu UN u Njujorku – godišnji sastanak najviših predstavnika država članica koji će se obratiti Generalnoj skupštini. To je period održavanja govora različite dužine i intenzivnih kontakata između ministara ili čak šefova država, zavisno od statusa predvodnika delegacija. Što je napetije na međunarodnoj sceni – a sada je veoma napeto – to je dragocenija prilika za obraćanje.
Pitanje koje odzvanja jeste reforma Saveta bezbednosti UN. To nije prva godina, pa ni prva decenija, tokom koje se govori o ovoj temi, ali sadašnji nivo obnovljenog interesa je razumljiv. U uslovima sukoba, rad tela je izuzetno komplikovan – suprotstavljene snage među stalnim članicama blokiraju jedna drugu. Ovo iritira druge države koje nemaju specijalan položaj, pošto je velika petorka sebi opredelila moć veta. One su sada više zabrinute kako stoje jedna prema drugoj, a problemi ostatka sveta zapali su u drugi plan.
Odluka Generalne skupštine nije obavezujuća, ali je veran odraz stvarnog rasporeda mišljenja i raspoloženja. Ipak, sukob se i tu prenosi. Na primer: zapadne države, predvođene SAD, imaju daleko veće mogućnosti da utiču na opredeljenje zemalja u razvoju. Na kraju krajeva, ipak ovde postoji širi prostor za manevrisanje, što znači da je nešto veća mogućnost za demokratsko iskazivanje volje.
„Svet je veći od petorice”
Bezbrojna su neslaganja među članicama, ali sve više i više zemalja objedinjeno je oko jednog: oko potrebe odbacivanja poretka zasnovanog na ravnoteži snaga iz polovine prošlog veka, koji je nastao kao posledica Drugog svetskog rata. Ovo je teško osporiti. Čak se i veličina UN gotovo učetvorostručila i neizmerivo je povećana raznolikost zemalja članica. Stoga dolaze pozivi, koji su otpočeli ubrzo po okončanju Hladnog rata, da se prihvati institucionalni okvir koji uvažava novonastalo stanje stvari.
Međutim, praktično sprovođenje ovih želja nailazi na brojne probleme:
- Bilo kakva reforma Saveta bezbednosti UN moguća je samo uz konsenzus svih pet stalnih članica; nije moguće premostiti bilo koju od njih. A one nisu voljne da dele svoje privilegije; imaju različite ideje o preoblikovanju najvišeg političkog tela Ujedinjenih nacija.
- Čak i ukoliko zamislimo nekakav kompromis između pet glavnih članica o principima, uslediće beskrajna debata o parametrima proširenja: ko je tačno vredan da se pridruži redu „besmrtnika” i zašto. Geografska lokacija, populacija, ekonomska veličina, vojna snaga – šta bi trebalo da bude glavni kriterijum? I koje bi tačno države trebalo da predstavljaju svoje zemlje ili zajednice – Afriku, Aziju, Latinsku Ameriku, arapski svet itd? Teško je zamisliti sporazum o svim ovim pitanjima čak i u mirnodobsko vreme, a kamoli sada.
Sve u svemu, reforma Saveta bezbednosti UN deluje malo verovatnom. Ali to ne znači da rasprava o ovom pitanju neće postati oštrija. Rastući centri uticaja, od Indije i Turske, preko Saudijske Arabije i Indonezije, do Argentine i Nigerije, kao i drugi, sve više insistiraju na pitanju pravičnosti. Slogan turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana „svet je veći od petorice” je, kao što možete da očekujete, u saglasju sa željama većine u Generalnoj skupštini UN.
U toku je žestoka borba za naklonost ove većine (koja se uobičajeno označava na Zapadu kao „Globalni jug”). Ovo je kontekst u kojem bi trebalo sagledati pozive sa visokih pozicija da se proširi Savet bezbednosti UN. To je inspirisalo američkog predsednika Džoa Bajdena da uputi ovakav poziv, predlažući da kvartet država o kojem se dugo raspravlja – Indija, Brazil, Nemačka i Japan – budu primljene kao stalne članice.
Besmisleno je ozbiljnije razmatrati sprovođenje ove ideje, zato što je reč o pukom sloganu bez izgleda da bude sproveden. Međutim, on nije nevažan. U situaciji gde je celokupan međunarodni poredak počeo da se rasparava, čisto defanzivna pozicija gde se insistira na očuvanju statusa kvo po svaku cenu deluje bez izgleda. To bi se, po svoj prilici, završilo spontanom izmenom situacije, ili čak kolapsom.
Naklonost Globalnog Juga
Rusija se nikada nije protivila reformama Saveta bezbednosti, ali sve donedavno njeni predlozi su imali ritualnu ulogu. Sada zadobijaju konkretniji oblik: na primer, navodi da su zapadne zemlje već nesrazmerno predstavljene u Savetu bezbednosti UN, tako da bilo koje proširenje ne bi trebalo da poveća proporcionalnu zastupljenost ove zajednice.
U isto vreme, mi smo tradicionalno izrazili strahovanje da će proširenje, i još više davanje prava veta novim članicama, voditi samo po sebi ka umanjivanju značaja Saveta bezbednosti UN. To bi se verovatno i desilo. Ali, ponovimo: neće biti moguće, u svakom slučaju, sačuvati ravnotežu u onim vrednostima kako smo ih merili tokom proteklih decenija.
UN i njihove strukture, kao i sve institucije, definisane su uslovima vremena. Ali su takođe podložne promenjenim okolnostima. Na stranu pitanje prestiža, Rusija je zainteresovana za znatno proširenje Saveta bezbednosti UN na osnovu principa poštene srazmerne zastupljenosti – kako bi čitav svet bio predstavljen.
Kako su događaji od prethodnih godinu i po dana pokazali, sa izuzetkom izvesnog dela (koji je kudikamo u manjini) veći deo sveta nije neprijateljski raspoložen prema Rusiji, već je prevashodno neutralan i usredsređen na sopstvene interese. Ipak, negodovanje država saveznica SAD otežava diplomatski rad. Ali to je ipak bolje od zastoja.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Prevod Miloš M. Milojević/Novi Standard
Izvor Russia in global affairs
Naslovna fotografija: AP Photo/John Minchillo
BONUS VIDEO:
