Analena (opet) provocira

Rat u Ukrajini, praćen „žestokim pritiscima iz Vašingtona” (Dojče vele), stavio je Berlin pred velika iskušenja ne samo kad je reč o politici prema Rusiji, nego i – prema Kini

Čini se da je ikona nemačke Levice Sara Vagenkneht najpreciznije opisala nastupe zelene (ne samo po stranačkim bojama) šefice nemačke diplomatije: ponaša se (često) kao slon u staklarskoj radnji.

Nije to bio, očigledno, izraz stranačkog i ženskog animoziteta i suparništva: Analena Berbok se trudi uvek iznova da to nediplomatski potvrdi. Počesto do granice skandala. Učinila je to i nedavno, provocirajući (opet) zvanični Peking. U razgovoru s novinarom američke televizijske mreže „Foks njuz” rekla je ono što godi američkom uhu: nazvala je kineskog lidera Si Đipinga – diktatorom.

Reagovanja zvaničnog Pekinga bila su, očekivano, promptna i oštra. Diplomatskim kanalima i javnim obraćanjima. Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ninug nazvala je izjavu Analene Berbok „otvorenom političkom provokacijom” i „apsurdnom”. I označila je kao grub „napad na dostojanstvo Kine”.

Nije u „kineskom slučaju” Analene Berbok pomogla lekcija koju je gošći, pred novinarima u Pekingu prilikom njene posete Kini, održao njen (tadašnji) domaćin Ćin Gang: „Ono što je našoj zemlji najmanje potrebno”, rekao je oštro, „jesu lekcija sa Zapada”.

Nije pomoglo ni, takođe javno, upozorenje (uticajnog) predsednika Nemačke industrijske i trgovinske komore Petera Adrijana na opasnost od „misionarskog nastupa kad je reč o odnosima s Kinom: ne smemo dozvoliti da sebe doživljavamo kao pametnjakoviće.”

Trgovinom do promena

Sadašnja šefica nemačke diplomatije pravi radikalan raskid sa dugom tradicijom nemačke spoljne politike prema Kini – od Helmuta Kola, preko Gerharda Šredera do Angele Merkel.

Svi ovi nemački kancelari i njihovi ministri spoljnih poslova su, u dugom vremenskom rasponu, bez velikih (javnih) političkih varničenja, gradili postupno, pragmatično i uspešno ekonomske odnose sa velikim istočnim partnerom. Na krilima tog uspona i uspeha dve zemlje su 2014. godine (vreme vladavine Angele Merkel) podigle međusobne odnose na stepen „sveobuhvatnog strateškog partnerstva”.

O tzv. ljudskim pravima, pravima manjina i medijskim slobodama, govorilo se, u nemačko-kineskom dijalogu, „otvoreno, ali tiho”. Uz dugo važeće (nemačko) geslo: trgovinom do promena.

A onda uočljiv i zaista radikalan zaokret: Analena Berbok nastupa, posebno kad je reč o Kini (Rusiju je već „otpisala”), nesustalo provokativno i bučno: kao (ne)diplomatski jastreb.

Kineski ministar inostranih poslova Ćin Gang (levo) i nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok se obraćaju medijima tokom konferencije za novinare u Berlinu, Nemačka, 9. maj 2023. (Foto: Michele Kappeler/Pool photo via AP)

Rat u Ukrajini, praćen žestokim pritiscima iz Vašingtona (konstatacija „Dojče velea”), stavio je zvanični Berlin pred velika iskušenja ne samo kad je reč o nemačkoj politici prema Rusiji, nego – još i više i teže – prema Kini. Imperativni zahtev bio je, naime, da se radikalno smanji nemačka ekonomska zavisnost od Kine. Još jedan udar, posle onog energetskog u ruskom slučaju, na najjaču privredu Starog kontinenta.

Kina je, da podsetim, a ne SAD, sedmu godinu zaredom najveći i najvažniji nemački trgovinski partner: u 2022. godini robna razmena između dve zemlje iznosila je gotovo 300 milijardi evra (nemački izvori).

I „semafor koalicija” tri stranke različitih političkih profila i interesa krenula je u „istorijski poduhvat”: sročena je (u junu ove godine) prva nemačka strategija odnosa sa Kinom, kao deo sveobuhvatne (u nastajanju) nacionalne bezbednosne strategije. U ovom dokumentu se sada manje govori o partnerstvu s Kinom, a više o suparništvu. Ekonomskom i (sistemski) političkom.

„Istorijske strategije”

Polazno (i problematično) stanovište „istorijske strategije”: Kina se promenila, postaje sve agresivnija, pa ta promena, eto, zahteva i promenu nemačkog odnosa prema Kini.

U dugom stranačkom naganjanju i preganjanju, kompromisno je, uz nezadovoljstvo Zelenih i njihovog radikalizma, pronađen „ključ” novog odnosa sa Kinom: smanjenje zavisnosti, bez prekidanja (uz dovođenje u rizik) ekonomskih odnosa.

Na kritike da bi taj „rez” mogao, kao i u slučaju ruskih energenata, da se nemačkoj ekonomiji vrati kao bumerang, kancelar Olaf Šolc je pokušao da umiri zabrinutost, i nezadovoljstvo, poslovnog sveta. Na konferenciji za štampu posle NATO samita u Viljnusu rekao je: „Ne radi se o prekidanju odnosa sa Kinom, nego o minimalizaciji rizika”. De-risking, naglasio je, a ne de-coupling…

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i nemački kancelar Olaf Šolc na konferenciji za medije u Berlinu, Nemačka. 19. jun 2023. (Foto: dpa/Carsten Koall)

Ranije spomenuti Peter Adrijan, prvi čovek Nemačke industrijske i trgovinske komore, gleda na sve to kritički. Ne veruje, kaže, da se odustajanjem od trgovine stiže do pozitivnih promena i boljeg sveta. Pre će doći do suprotnog efekta: ako se odvija trgovinska razmena, druge možemo bolje da razumemo i da, istovremeno, govorimo o našim vrednostima i kulturi.

„Veliki zaokret” kad se radi o odnosima s tako važnim partnerom, dolazi, inače, u trenutku krajnje nezavidne situacije nemačke ekonomija: Nemačka je jedina zemlja u Evropi koja nije uspela da ostvari privredni rast pre pandemije. Nalazi se u minusu i recesiji.

Kina je, takođe očekivano, oštro i energično reagovala na nemačku strategiju. Portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin je konstatovao: „Građenjem međunarodnih odnosa tako što ćete druge posmatrati kao konkurente, suparnike i protivnike, i normalnu saradnju pretvarati u pitanje bezbednosti i politike, oteraćete samo naš svet u spiralu podela i konfrontacija.”

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor RT Balkan

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Pool Photo via AP/Suo Takekuma

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u