„Rio Tinto” u novoj ofanzivi

Ni predizborna kampanja u Srbiji ne sprečava „Rio Tinto” da frontalno krene u napad, što sudski, što lobiranjem, kako bi oživela ugašeni projekat, ne računajući na „minu” koja joj je stigla iz Portugalije

Sa zaoštravanjem predizborne kampanje kao da se usijava i priča o srpskom litijumu. Mogući „plen” se ne ispušta lako iz ruku – pa su i mere i akcije u tom pravcu sve agresivnije – bez obzira što je projekat navodno stavljen ad acta, i što su i najnoviji događaji iz evropskog okruženja rečiti u otporu jednom ne samo ekološki sumnjivom poduhvatu.

Ako krenemo od kraja, naletećemo na „vruću” informaciju da je kompanija „Rio Sava eksplorejšns” (Rio Sava Exploration), ćerka firma „Rio Tinta”, podnela Upravnom sudu devet tužbi protiv Srbije zbog obustave projekta Jadar i iskopavanja litijuma – sud je formirao:

  • četiri predmeta u postupcima protiv rešenja Vlade Srbije iz januara 2022. kojim je obustavljen taj projekat,
  • dva protiv Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i
  • tri protiv Ministarstva finansija.

Prve dve tužbe, kako su naveli iz tog suda, podnete su 13. maja 2022. i vode se zbog odluka Vlade Srbije da ukine odluke Ministarstva za zaštitu životne sredine o podzemnoj eksploataciji bora i litijuma i procene uticaja na životnu sredinu. Druge dve tužbe protiv Vlade podnete su jer je njena Administrativna komisija odbila žalbe „Rio Save”, dok su dve tužbe protiv Ministarstva poljoprivrede podnete zbog inspekcijskih mera. Osnov spora u predmetima protiv Ministarstva finansija je porez.

Promenjeni zakon iz 2015.

Poznato je da je Vlada Srbije – pod pritiskom masovnih protesta ekoloških udruženja – 20. januara 2022. ukinula Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta Jadar po kojem je britansko-australijski rudarski gigant „Rio Tinto” imao je nameru da u Srbiji razvije rudnik litijuma u području Jadra, kod Loznice, u zapadnoj Srbiji, vredan 2,4 milijarde dolara.

Međutim, odluka Vlade je i u vreme donošenja imala svoje repove i „vajkanja” da se radi o velikoj grešci kojom se Srbiji iz ruku izbija neslućena perspektiva i dobit, a kao dodatna posledica pomenuti su baš sudski sporovi i njihove negativne posledice. Najveći protivnik obustave projekta je upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je iza Božića 2022. izjavio da očekuje da Vlada Srbije raskine sve ugovore sa „Rio Tintom”, ali i da je njegov stav da ne treba da „podilaze narodu” (misleći na proteste), te da je on za moratorijum na određeno vreme kako država ne bi gubila šansu i novac.

Na pravno-finansijskom planu ni tada nije sve bilo jasno i jednostavno – a ispostaviće se da su tužbe samo deo mogućih mnogo većih sudskih procesa, s obzirom na izjave iz kompanije „Rio Sava” da je investicija u „Jadar” predmet Bilateralnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva iz 2002, ratifikovanog 2004, i da taj dokument predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija. „Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su oni potpisivali? Ili je bolje da se pronađe bolji način za rešavanje problema. Važno je da postoji moratorijum, nema nikakvih daljih aktivnosti ‘Rio Tinta’. Šta će biti dalje, videćemo”, rekao je predsednik Srbije uoči nove 2022. godine, stavljajući težište krivice na prethodnu vlast.

Siluete ljudi sa telefonima ispred LED ekrana sa natpisom Rio Tinto, 4. jun 2019. (Foto: M4OS Photos/Alamy Stock Photo)

U pravnim ekspertskim analizama se potvrđuje da je „Rio Tinto” započeo sa istražnim radovima (tj. geološkim istraživanjima) u Srbiji još početkom 2000-ih godina i da mu je dozvolu za to dala tadašnja Vlada Republike Srbije, te da su te dozvole do danas više puta produžavane od srpskih vlasti. Kada je „Rio Tinto” započeo sa istražnim radovima u našoj zemlji, na snazi je bio Zakon o rudarstvu iz 1995. godine (s naknadnim izmenama). Po tom zakonu, nosiocu istražnog prava (tj. imaocu odobrenja za geološko istraživanje) nije bilo garantovano da će po sprovedenom geološkom istraživanju dobiti i odobrenje za eksploataciju, koje je pak bila višestruko uslovljena diskrecionim aktima državnih organa – uključujući i saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine (član 18).

Međutim, pravna situacija se drastično menja 2015. kada je donet novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima – koji je, nakon toga, više puta menjan – a njime uvedeno nekoliko suštinski bitnih novina. Pre svega, eksploatacija litijuma (kao i nekih drugih rudnih bogatstava) predviđena je kao delatnost „strateški značajna” za republiku Srbiju, dok je mogućnost eksproprijacije nepokretnosti dozvoljena u korist privatnog privrednog subjekta koji je nosilac istraživanja ili eksploatacije ove mineralne sirovine (član 4). Do tada to nije bilo moguće.

Dalje, članom 52 je izričito propisano da nosilac potvrde o rezervama i/ili resursima (koja se dobija po okončanju istražnih radova) ima pravo (?!) da dobije eksploataciono pravo u skladu sa ovim zakonom! Dakle, ukinuto je diskreciono pravo države da odluči da li će odobriti eksploataciju neke mineralne sirovine – a nosiocima istražnog prava (tj. potvrde o rezervama i/ili resursima) garantovano je da će po okončanju geološkog istraživanja dobiti eksploataciono pravo ako to žele! Zatim, za dobijanje eksploatacionog prava se više ne zahteva ni saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, već se samo traži „akt kojim se propisuju obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu” (član 70).

Ukoliko bi došlo do međunarodne arbitraže, tužbeni zahtev „Rio Tinta” bi se temeljio na odredbama bilateralnog sporazuma o zaštiti stranih ulaganja između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva – budući da je investicija „Rio Tinta” u Srbiji strukturirana preko Engleske. Za takve tužbe nije neophodno da postoji ugovor između stranog ulagača i države domaćina – na čemu se često u našoj javnosti pogrešno insistira.

Uticaj na životnu sredinu

Jedina regulatorna neizvesnost za „Rio Tinto” proizlazi iz Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, donetog još 2004. Dakle, sada sve zavisi od odobrenja studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar. I tu stvari ne idu naruku „Rio Tintu”.

A da bi se držala tenzija, predstavnici Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) upali su na zatvorenu sednicu o rudnim i mineralnim resursima Srbije na kojoj su u hotelu „Metropol” učestvovali predstavnici stranih kompanija, ambasada i Ministarstva rudarstva i energetike. Teško je oteti se utisku da su okupljeni, sprečavajući da se skup nastavi skandiranjem „Rio Tinto marš iz Srbije!”, ovaj slučaj iskoristili u predizborne svrhe, jer je među protestantima bio i profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, kandidat za gradonačelnika Beograda na listi Dveri i Zavetnika, a čijim angažovanjem za zaštitu životne sredine u Rađevini i nisu baš zadovoljni.

A kad smo kod procene uticaja na životnu sredinu, treba istaći da je Udruženje „Zaštitimo Jadar i Rađevinu” podnelo žalbe protiv Vlade Srbije Sekretarijatu Bernske konvencije u Strazburu, koji se bavi zaštitom biodiverziteta životinjskih vrsta (Srbija je Bernsku konvenciju ratifikovala i ona je sastavni deo našeg zakonodavstva), odakle su dobili odgovor da su njihove žalbe opravdane i prihvaćene, te da je Vlada Srbije potvrdila svoje odustajanje da navedenoj kompaniji „Rio Tinto” i njenoj „ćerki” zvanoj „Rio Sava eksplorejšn” (Rio Sava Exploration) izda potrebne dozvole za otvaranje rudnika na području Jadra i Rađevine. („Pečat” je u prethodna dva broja objavio opširne intervjue sa vođama Udruženja.)

Predstavnici kompanije „Rio Sava” uoči predstavljanja planova za projekat „Jadar” (Foto: Tanjug/Sava Radovanović)

I tu nije kraj jer tamo „gde ne može silom, treba ići milom”, pa pristalice eksploatacije litijuma u Srbiji pokušavaju na sve načine da „ubede” građana kako bi popustili i prihvatili projekat koji može naneti štetu nama, a ne njima koji ga propagiraju. Uostalom, zar iz Evropske unije nije skoro otvoreno poručeno da su oni za iskopavanje litijuma u Srbiji – bez obzira što na taj način može doći do ogromnog zagađenja širokog područaja Rađevine, Jadra i Mačve, a naročito čiste pijaće vode – dok su za sebe rezervisali proizvodnju baterija od tako dobijenog litijuma.

Upravo je pomenuto udruženje podsetilo da su od proleća ove godine održavani sastanci pod rukovodstvom visokog zvaničnika američke administracije Ričarda Grenela i pod obezbeđenjem Ef-Bi-Aja (FBI), na koje su pozivana sva malo veća udruženja i NVO. Čak im je nuđen i neograničeni novac za oživljavanje projekta „Jadar”.

I dok zvanično „Rio Sava” masovno otpušta zaposlene, zbog obustave projekta, u nekim opozicionim krugovima se navodi da je „Rio Tinto” spremio iznos od dva miliona evra – namenjen medijima, NVO organizacijama i influenserima. Navodno, smetaju im, pre svega, mladi koji se protive ovom projektu i zbog toga pripremaju kampanju kojom bi to promenili. Pominje se i da je „Rio Tinto” radio istraživanje koji influenser bi mogao da utiče na mlađu populaciju da promeni mišljenje, ali nisu našli nikog ko bi pristao da „proda svoju državu”.

Slučaj Grčke i Portugalije

Politički i protestni pokret u Srbiji „Ekološki ustanak” ide korak dalje i navodi da je nakon kraha dosadašnje politike kompanije „Rio Tinto”, aktuelna vlast odlučila da angažuje „Rendon grup” (The Rendon Group – TRG). Kao dokaz dostavljaju dokument u kome je predstavljena „nova lobistička strategija” za sprovođenje projekta Jadar. Vlasnik ove grupe, Džon Rendon, jedan je od najpoznatijih lobista američke vlade, koji je, između ostalog, radio kao izvršni savetnik Bele kuće, Ministarstva odbrane SAD i američke bezbednosne zajednice, predavač je na Ratnom koledžu SAD i Univerzitetu nacionalne odbrane, albanskoj Akademiji oružanih snaga, Akademiji odbrane Velike Britanije, a ima višedecenijsko međunarodno iskustvo u vođenju strateških preokreta i rehabilitacija političkih odnosa i odnosa kompanija koje se bave eksploatacijom energenata s građanskim društvom.

Kao primer navode sporazum vlade Grčke o izgradnji Transjadranskog gasovoda na severu Grčke, za koji je sredstva obezbedila EBRD – a zbog kojeg je došlo do masovnog otpora stanovništva, te je projekat zaustavljen. Glavni otpor ovom projektu pružile su lokalne zajednice i vlasnici zemljišta kroz čije posede je trebalo da prođe trasa gasovoda i koje, kao i u slučaju Gornjih Nedeljica, niko ništa nije pitao, naveo je „Ekološki ustanak”.

Dodali su da se Vlada Grčke, koja je stavila potpis na ovaj projekat, našla pod ogromnim pritiskom – i investitora, i građana zbog kojih je projekat stopiran. Tada na scenu stupa „perception manager” (kako sam sebe naziva Džon Rendon) koji osmišljava načine i strategiju za „omekšavanje” otpora najvećih protivnika ovog projekta. Za 24 meseca nacionalni medijski pejzaž se s malobrojnih, uglavnom negativnih priča o projektu izmenio u najčešće pominjanu investiciju. Medijska strategija je dostigla vrhunac 2013. kada je premijer, koji se ranije suprotstavljao izgradnji, javno proglasio projekat „najvažnijim i najpozitivnijim ekonomskim poduhvatom tokom 10 godina”.

Rukovanje turskog ministra energetike Berata Albajraka sa bivšim grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom (desno) na ceremoniji inauguracije Transjadranskog gasovoda (Foto: AFP/Getty Images)

I taman kad se propagandna mašinerija „Rio Tinta” zahuktala, iz Portugalije stiže vest da je uhapšen šef kabineta premijera zbog korupcije u vezi s projektom iskopavanja litijuma, a predsednik vlade te zemlje je podneo ostavku. U nekoliko zgrada portugalske vlade, uključujući službenu rezidenciju premijera, Ministarstva životne sredine i Ministarstva za infrastrukturu, izvršen je pretres u okviru istrage navodnih nezakonitosti prilikom sklapanja poslova u vezi s litijumom i tzv. čistim vodonikom.

Ova vest za nas ima poseban značaj – samim tim su podozrenja i sumnje mnogo šire jer se u Srbiji izraz lobiranje uglavnom koristi kao eufemizam za korupciju. I to ne bez razloga, jer u Srbiji bogati ljudi na političare utiču tako što koferi s novcem lako promene vlasnika.

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: Pečat

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Sava Radovanović

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u