Pošto su uspešno okončale uništenje Iraka i Avganistana, SAD procenjuju da je i u Ukrajini, takođe, uništenje skoro završeno. Na nedavnom sastanku ministara spoljnih poslova i ministara odbrane SAD i Indije u Nju Delhiju u formatu 2+2, dve zemlje „su se saglasile o potrebi obnove nakon sukoba” u Ukrajini. Ta tvrdnja nema dodirnih tačaka sa realnošću na terenu.
Indijci i Amerikanci hrabre jedni druge. U budućnosti nas, u stvari, čeka potpuno nova faza ruske specijalne vojne operacije i vrlo je upitno kako će Ukrajina izgledati posle nje.
Još je mnogo nezavršenog posla preostalo u vezi sa tzv. „južnim ruskim zemljama” koje čine Novorusiju – što je istorijsko ime korišćeno tokom carističke ere za administrativne oblasti koje se nalaze neposredno severno od Crnog mora i Krima.
Putinovo gledište
U obraćanju tokom nedavnog sastanka 3. novembra uoči Dana nacionalnog jedinstva sa članovima građanske komore Ruske Federacije (Obщestvennaя palata Rossiйskoй Federacii) u Muzeju pobede u Moskvi, predsednik Vladimir Putin je još jednom ponovio da Rusija „brani naše moralne vrednosti, našu istoriju, našu kulturu, naš jezik, uključujući pomaganje našoj braći i našim sestrama u Donbasu i Novorusiji da to isto čine. Ovo je ključno za današnja dešavanja.”
Poznati političar iz Ukrajine, Vladimir Rogov, koji je bio poslanik u Kijevu, podsetio je Putina sa vidljivom strašću: „Verujte mi, mi, narod koji živi u južnim delovima Rusije, koji je odsečen od svojih korena tokom 30 godina, mi smo, u stvari, skladište istorijske snage ruskog naroda, koja je bila zapuštena i koja nije mogla da da nikakav doprinos u obnovi naše velike Rusije.”
Putin je odgovorio naglašavanjem istorijske činjenice da je Novorusija činila „južnu rusku zemlju – celokupni region crnomorskog primorja i šire”, koju je osnovala Katarina Velika nakon niza ratova protiv Osmanskog carstva.
Putin i Ruska Federacija odlučili su da prihvate nepoštene, nepravedne poteze sovjetskog vođstva da prepusti južnu rusku zemlju Ukrajini, ali stvari su se promenile kada je režim u Kijevu „počeo da istrebljuje sve rusko… proglašavajući da Rusi nisu autohtoni narod na ovoj zemlji… i otpočinjući uvlačenje celokupne teritorije u NATO – drsko, ne obazirući se ni na jedan naš protest, ne obraćajući pažnju na naša gledišta, kao da ni ne postojimo. To je ono što stoji u središtu sukoba koji se danas odigrava. To je uzrok ovog sukoba.”
Putin je rekao da se izbor sveo na to da se ne čini ništa ili da se „stane u odbranu tamošnjeg naroda… moramo da uradimo sve što možemo da osiguramo glatko i prirodno uključenje ovih teritorija [u Rusku Federaciju] kao i da ljudi osete rezultate što je brže moguće.”
Ovo nije prvi put da je Putin izrazio ovakve stavove. Ali kontekst u kojem govori je važan, jer je obeležen nizom specifičnih okolnosti. Izuzev ruskog samorazumevanja kao civilizacijske države – promene na bojnom polju, ruska tranzicija prema ratnoj ekonomiji, nesposobnost Evrope da zameni Amerikance koji se refokusiraju zbog izraelsko-palestinskog sukoba, itd.
Prvo, ukrajinska kontraofanziva je pretrpela neuspeh i drugi takav pokušaj je vrlo malo verovatan, zato što Ukrajini nije preostalo žive sile. Ruska vojska stiče preimućstvo.
Putin je neočekivano posetio Rostov na Donu, operativni centar ruskog ratnog napora u Ukrajini – što je druga takva poseta vojnom štabu za manje od mesec dana. U pratnji ministra odbrane, Sergeja Šojgua, i komandanta vojnih operacija u Ukrajini, generala Valerija Gerasimova, Putin je pokazao novu vojnu opremu i primio je izveštaje o napredovanju vojske u Ukrajini, stoji u saopštenju Kremlja.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je kasnije da Rusija nastavlja da ostvaruje svoje ciljeve u Ukrajini. To je jedna star.
To se dešava u trenutku kada su, početkom novembra, države Evropske unije priznale da neće moći da ispune obećanje Ukrajini o isporučivanju municije koja je Kijevu preko potrebna kako bi se odbranio od očekivane ruske ofanzive. Uz gromoglasne fanfare ranije ove godine, lideri EU su obećali da će povećati proizvodnju i obezbediti milion artiljerijskih granata za ukrajinski front do proleća 2024. godine, ali su potom shvatili da je teško ostvariti ovo obećanje.
U poređenju, Rusija sada proizvodi više municije od SAD i Evrope. U stanju je da proizvodi 200 tenkova i dva miliona artiljerijskih zrna godišnje. Ova asimetrija ima ozbiljne posledice za rat iscrpljivanjem u Ukrajini.
Samoodrživost SVO
U međuvremenu, Aleksandar Mikejev, generalni direktor Rosoboroneksporta, nedavno je u optimističnom tonu saopštio: „Mogu sa sigurnošću da kažem da trenutni portfolio porudžbina vredi više od pedeset milijardi dolara… Danas je interesovanje veće nego ranije zato što se naša oprema – avioni, oklopna vozila, sistemi protivvazdušne odbrane, lično naoružanje, visokoprecizno naoružanje – dobro pokazala u uslovima specijalne vojne operacije [u Ukrajini]. Stoga se naši partneri ili vraćaju, ili odlučuju da prekinu dugotrajne pauze u saradnji.”
Dovoljno je reći da ne samo što je ruska odbrambena linija dobro opremljena i utvrđena – već i mobilizacija odbrambene industrije takođe počinje da daje rezultate. Jednostavno rečeno, Rusija može da vodi rat iscrpljivanjem i u narednim godinama, pošto je njena ratna ekonomija dovela specijalnu vojnu operaciju na nivo „finansijske samoodrživosti”, na osnovu principa „održivosti troškova”, dok se svakodnevni život odvija uobičajeno. (Ruska ekonomija očekuje rast od tri odsto ove godine.)
Svakako, Kremlj je takođe primetio vrlo drsku opasku američkog predsednika Džozefa Bajdena, u obraćanju naciji nakon posete Izraelu, kada je rekao da su vojna pomoć Ukrajini i Izraelu „pametna investicija koja će se isplatiti američkoj bezbednosti u narednim generacijama”.
Tu je naravno i problem pogoršanog bezbednosnog okruženja. Tako je, na nedavnom sastanku o bezbednosti, Putin uporedio SAD sa paukom: „Nužno je znati i razumeti gde se nalazi koren zla, pauk koji pokušava da obmota čitavu planetu – čitav svet – u svoju mrežu i koji želi da nam nanese strateški poraz na bojnom polju…”
„Boreći se upravo protiv ovog neprijatelja u okvirima specijalne vojne operacije – mi snažimo pozicije onih koji se bore za sopstvenu nezavisnost i suverenitet… Istina je da što Rusija više jača i naše društvo postaje ujedinjenije, sve efikasnije ćemo moći da se borimo i za naše sopstvene nacionalne interese i za interese onih država koje su postale žrtve neokolonijalne politike Zapada”.
Stoga, sve češća ukazivanja u ruskom političkom diskursu na očuvanje ruskog načina života, kulture i vrednosti u Novorusiji mogu se protumačiti kao naznake onoga što se ubuduće može očekivati u specijalnoj vojnoj operaciji.
Odlazak u zaborav
Zamenik predsedavajućeg ruskog saveta bezbednosti, Dmitrij Medvedev, bio je jasan da će Novorusija takođe obuhvatiti Odesu i Nikolajev – možda i sam Kijev – što bi verovatno ostavilo Lavov u zapadnoj Ukrajini kao skrajnutu izolovanu državu na poljskoj granici koja bi na kraju mogla da postane članica NATO.
Medvedev je na svom Telegram kanalu nedavno napisao: „Amerikanci lako izdaju svoje ‘kučkine sinove’ kada postanu beskorisni (aluzija na čuvenu izjavu koja se pripisuje Frenklinu Ruzveltu, koji je Somozu nazvao ’našim kučkinim sinom’; prim. prev). Izgleda da i za Kijev dolazi ovaj trenutak. I ne radi se tu samo o republikancima i demokratama koji razmišljaju o američkim predsedničkim izborima, već prosto o zamoru. Oni su shvatili da su [Ukrajinci] potrošili previše novca, da masovno kradu i da nisu postigli vojni uspeh. Plus, nastao je izraelsko-palestinski nered. Ukratko, podrška ‘kučkinom sinu’ bliži se neizbežnom kraju. Naravno, to se neće desiti još neko vreme. I dalje će biti novca, šizoidnog bajanja o demokratiji, tirade uveravanja o dolazećoj pobedi i lažnih zaklinjanja o savezništvu za sva vremena, kao i mnogo toga drugog. Ali, situacija je jasna: dolazi vreme odlaska u zaborav za još jednog američkog ‘kučkinog sina’”.
Jasno je da je nadrealno uopšte razmišljati o američko-indijskoj saradnji u obnovi Ukrajine. Okrutna sudbina koja čeka Ukrajinu mogla bi se pokazati mnogo gorom od onoga što su doživeli Irak i Avganistan.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Prevod: Miloš M. Milojević/Novi Standard
Izvor: indianpunchline.com
Naslovna fotografija: Tanjug/AP Photo/Libkos, File
BONUS VIDEO:
