Podrška strankama vladajuće koalicije se topi kao sneg na suncu, dok opoziciona Alternativa za Nemačku (AfD) nezadrživo jača, te će u narednom periodu ova stranka predstavljati najsnažniju opozicionu snagu. Tako bi se u jednoj rečenici mogli sumirati rezultati pokrajinskih izbora u Bavarskoj i Hesenu, održanih u nedelju 8. oktobra. Sve tri vladajuće stranke imaju razloga za zabrinutost, što se najviše odnosi na socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca.
Sa oko 14% u Hesenu i 8,4% u Bavarskoj najstarija nemačka stranka pala je na niske grane. Rezultat u Hesenu posebno je bolan za Nensi Fezer koja je bila nosilac liste u toj pokrajni i koja u svojoj jedinici ne samo što nije uspela da osvoji direktan mandat, nego je ostvarila lošiji rezultat od njene stranke. Sve to i ne bi bio toliko snažan udarac da Fezer u vladi Olafa Šolca ne obavlja dužnost ministra unutrašnjih poslova.
Slobodno se može reći da su njenom lošem rezultatu doprinele i ružne afere u koje je umešana (ovde), kao i katastrofalna useljenička politika. Pored toga, za SPD u Hesenu je posebno neprijatno to što se značajan broj njihovih glasova prelio Alternativi za Nemačku – čime je borba protiv desnice, na kojoj insistira Fezer, odbačena i od socijaldemokratskih birača.
O nepopularnosti Nensi Fezer svedoče i ankete objavljene u Bildu. Skoro 58% ispitanika misli da bi Fezer trebalo da se povuče sa mesta ministra. Pri tome je ne podržavaju ni birači SPD, pa dok 40% njih smatra da ona treba da ostane u ministarskoj fotelji, isto toliko glasača njene stranke nije zadovoljno njenim radom. Rezultati SPD u Bavarskoj nisu ništa bolji i stranka je ostvarila svoj najgori rezultat izgubivši oko 120.000 glasova.
U svetlu brojki
Zeleni koji daju ton nemačkoj politici su takođe u padu u obe pokrajine i nisu uspeli da pređu ni 15% – što je težak udarac za stranku koja vodi ministarstva spoljne politike i privrede. Stoga nije ni čudno kada, prema anketama iz Bilda, 57% Nemaca želi nove izbore na saveznom nivou. Naime, građani su uglavnom nezadovoljni migracionom, klimatskom, ekonomskom i socijalnom politikom, pri čemu je to nezadovoljstvo u prvom redu usmereno prema Zelenima kao glavnim zagovornicima politike otvorenih vrata. Statistike kažu da takva politika nije samo neodgovorna, već i smrtno opasna. Nedavno se pojavila informacija da je 2022. rešeno 332 slučaja „zločina protiv života” u koje su umešani imigranti. Pri tome, 38 Nemaca je izgubilo život. U svetlu brojki obećanja o deportacijama deluju u najmanju ruku neubedljivo.
Dok je u Hesenu liberalna FDP na jedvite jade uspela da sa pet odsto pređe izborni prag – u Bavarskoj je ostala ispod crte. Njihovi glasovi otišli su uglavnom ka demohrišćanima, Alternativi za Nemačku i u Bavarskoj Slobodnim biračima. Ponovo, ankete koje je objavio Bild pokazuju da 53% birača FDP misli da su novi izbori na saveznom nivou neophodni. Sve u svemu, ankete i rezultati iz Bavarske i Hesena pokazuju da bi liberali uskoro ponovo mogli da ostanu van Bundestaga. Rezultati izbora u Hesenu i Bavarskoj tako potvrđuju ono što pokazuju i brojne ankete: sadašnja nemačka vlada ne uživa poverenje građana i tu ni vladi naklonjeni mediji ne mogu više mnogo da pomognu.
Van pokrajinskih parlamenata će ostati i Levica, s tim što je u obe pokrajine ova stranka dobila skoro duplo manje glasova nego na prošlim izborima. Deo rukovodstva je za loše rezultate odmah okrivio Saru Vagenkneht koja je u međuvremenu napustila partiju i najavila osnivanje sopstvene organizacije (ovde). Time je Levica izgubila ne samo nekoliko poslaničkih mesta u Bundestagu – nego i najpoznatije lice stranke. Drugim rečima, ne može se očekivati da će posle odlaska Sare Vagenkneht i njenih pristalica doći do samoobnove Levice. Naprotiv, stranka naslednica istočnonemačke vladajuće SED je u dubokoj identitetskoj krizi i očigledno na putu da postane politički beznačajna pojava.
Na prvi pogled bi se moglo zaključiti da su pobednici pokrajinskih izbora CDU i njihova sestrinska stranka iz Bavarske CSU. Naime, obe stranke su ubedljivo prve sa preko 30% glasova. Međutim, dok je u Hesenu CDU popravila izborni rezultat, CSU Markusa Zedera je u Bavarskoj doživela mali pad od 0,2%. Ovo neznatno opadanje bi, ipak, moralo da zabrine bavarskog premijera, budući da je na prošlim izborima CSU doživela svoj najgori rezultat još od 1950. godine. Sa ovim sitnim gubitkom uočava se tendencija daljeg snižavanja poverenja.
Ankete pokazuju da birači imaju sve manje poverenja u sposobnost CSU da se bori protiv kriminala ili da vodi privrednu politiku – što su polja na kojima je stranka nekada suvereno vladala. Stvar izgleda još gore ukoliko se ima u vidu da je CSU u vreme Franca Jozefa Štrausa sama prelazila 50%, a u vreme Edmunda Štojbera i preko 60% glasova. Za Zedera su takvi rezultati nezamislivi, što još jednom potvrđuje da je stari partijski sistem Nemačke u kome su dominirale dve stranke nepovratna prošlost. Pri tome se oko 80.000 glasova od CSU prelilo Alternativi za Nemačku.
Stvari po Zedera stoje još lošije ukoliko se ima u vidu da je čuveni Franc Jozef Štraus stranačku strategiju sažeo u formuli da desno od CSU ne sme postojati nijedna legitimna partija. Rečju, CSU je svoj uspeh dugovala tome što je održavala monopol na celom prostoru desno od centra, usisavajući konkurenciju ili je potiskujući na političku marginu. Posle ovih izbora je ta zaostavština raspršena na komade. Zeder ne samo da nije uspeo da spreči pojavu konkurencije zdesna, nego Slobodni birači (FV) i AfD u zbiru imaju čak 30% glasova. To je posledica generalne socijaldemokratizacije CSU, kao i Zederovog vođenja stranke.
Zato u Bavarskoj istinski pobednik i nije CSU, već Slobodni birači i njihov šef Hubert Ajvanger. Uprkos letošnjoj aferi koja je trebalo da ga diskredituje (ovde), Ajvanger i njegova partija ne samo da nisu oštećeni – negu su ostvarili značajan rast. Bavarci su umeli da nagrade njegovo držanje i prvi put se dogodilo da političar koji se suočio sa moralističkim zamerkama nije poklekao i povukao se pred koordiniranim napadom levice. To pokazuje da je Nemcima dosta moralističkog terora medijsko-političke elite. Čak 140.000 birača koji su pre pet godina svoj glas dali CSU-u, sada je glasalo za FV.
Što se Hesena tiče, uprkos čistoj pobedi, ni tamo CDU-u neće biti lako. Naime, očigledno je da će Unija morati da pronađe koalicionog partnera. Iako su birači neosporno glasali za promene CDU – kao pojedinačno najsnažnija stranka, ipak neće formirati koaliciju sa opozicionom Alternativnom za Nemačku, već, kao što je pre nekoliko dana najavio njihov šef u Hesenu, Boris Rajn, sa socijaldemokratama. To znači da je dosadašnja koalicija sa Zelenima prošlost. Prema Rajnu, nova koalicija bi trebalo da obrazuje hrišćansko-socijalnu vladu koja će se zalagati za snažnu državu, snažnu privredu i dalju „modernizaciju”.
Pri tome nije sasvim sigurno šta bi tu moglo biti hrišćansko, a šta socijalno. U svakom slučaju, takva koalicija znači da ni nepopularnost Nensi Fezer, njena umešanost u afere, kao ni istorijski najgori rezultat SPD nisu prepreka za učešće te stranke u vlasti, odnosno da je CDU spremna da zažmuri na sve nominalne ideološke razlike. U takvoj situaciji se socijaldemokratama i nema šta mnogo zameriti. I partija koja gubi podršku teži da učestvuje u vlasti, svako nastoji da kapitalizuje glasove koje je osvojio. To je prosto činjenica demokratije. Međutim, to još ne znači da CDU neće morati da ovaj potez pravda pred sopstvenim biračima. Ne treba zaboraviti da je jedan broj onih koji su 2018. godine podržali CDU sada glasao za AfD.
CDU pred izborom
I tu dolazimo do rezultata Alternative za Nemačku koja je u obe pokrajine značajno popravila svoje rezultate, pa je sa preko 18% u Hesenu postala druga stranka po snazi. Time se AfD definitivno etablirala i u zapadnom delu Nemačke i više se o ovoj partiji ne može govoriti kao o istočnom fenomenu. Takođe, činjenica da je AfD uspela da privuče jedan broj glasača svih ostalih stranaka, kao i značajan broj apstinenata govori da ovde nije reč o stranci koja ima samo jednu temu – kako se nekada govorilo – odnosno da je sada prerasla u istinsku narodnu partiju koja okuplja ljude iz različitih društvenih slojeva.
Kao što je već rečeno, u Hesenu je AfD mnogo više birača uspela da odvoji od socijaldemokrata nego od demohrišćana, odakle sledi da patriotsko-solidarističko usmerenje stranke daje plodove i na zapadu zemlje. Ovaj rezultat Alternative treba posmatrati i u kontekstu neverovatne kampanje koja se već godinama vodi protiv ove stranke, odnosno zastrašivanja, maltretiranja, pa čak i fizičkih napada na kandidate AfD-a (ovde).
Ovu izbornu kampanju obeležio je i napad na kopredsednika AfD-a – Tina Krupalu – nakon čega je završio u bolnici, a iz njegove stranke čuli su se glasovi da je reč o pokušaju atentata na ovog opozicionog političara. Drugo lice stranke, Alis Vajdel, je policija zbog ozbiljnih pretnji koje je dobijala sklonila na bezbednu lokaciju. U kontekstu proklamovane borbe protiv desnice može se zaključiti da je progon Alternative tolerisan, pa čak i indirektno podržan od strane države.
Otuda sledi zaključak da će u meri u kojoj bude umela da se ponaša odlučno i suvereno, odnosno ukoliko bude u stanju da formuliše jasnu opozicionu politiku AfD samo rasti. Prema anketama, Alternativa je već sada u nekim pokrajinama na istoku zemlje prva stranka po snazi – što, samo po sebi, CDU stavlja u neprijatan položaj. Naime, ukoliko CDU ne bude prihvatio da ukloni sanitarni kordon i načini nekakav aranžman sa AfD-om, demohrišćani će biti primorani da zajedno sa svim ostalim strankama prave neku vrstu opšte koalicije protiv AfD-a – čime bi parlamentarna demokratija u Nemačkoj bila dovedena do apsurda.
Naravno, time bi se politička situacija dodatno polarizovala i svela na pitanje za ili protiv Alternative za Nemačku, odnosno za ili protiv levo-liberalnog bloka koji uključuje sve ostale partije – od Levice do Unije. CDU će se, dakle, uskoro naći pred jasnim izborom. Ukoliko nastavi da samo deklarativno kritikuje politiku Zelenih, dok istovremeno mašta o crno-zelenoj koaliciji, Unija rizikuje da izgubi poverenje birača. Sa druge strane stoji potpuna preorijentacija stranke i neki vid saradnje sa Alternativom, što sa sobom povlači i demontažu političkog nasleđa Angele Merkel, odnosno čišćenje stranke od one struje koja je još od Hajnera Gajslara preuzela rukovođenje patrijom. Male su šanse da će Fridrih Merc imati volje i snage za potonju opciju.
Dr Dušan Dostanić je saradnik Instituta za političke studije. Ekskluzivno za Novi Standard
Izvor Novi Standard
Naslovna fotografija: Swen Pförtner/dpa via AP Photo
BONUS VIDEO:
