Неочекивани раст кључних сектора руске економије

Банкарски, аутомобилски и авио сектор у Русији бележе боље резултате него пре увођења санкција. Квартални раст економије од 5,5 одсто надмашио је очекивања свих стручњака са којима је разговарао Блумберг

Кључни сектори руске економије се прилагођавају и у појединим случајевима у потпуности успевају да се опораве од међународних санкција без преседана које су уведене због рата у Украјини.

Руски економски раст и растућа потрошачка тражња, увећане издашном владином потрошњом, омогућили су разноврсним секторима руске економије, попут банкарског, аутомобилског и авионског, да пронађу начин да опстану – и у неким случајевима просперирају – упркос ограничењима САД и ЕУ усмереним на слабљење економије која су уведена као вид одмазде због рата у Украјини.

Међугодишњи раст убрзао се на 5,5 одсто у трећем кварталу са 4,9 одсто у претходном, саопштила је у среду Федерална статистичка служба. Резултат – најбржа стопа економског раста током дуже од деценије – изузев скока повезаног са укидањем ограничења током пандемије вируса ковид 19 – превазилази очекивања свих економиста са којима је разговарао Блумберг.

Опоравак показује ограничене домете санкција за које је амерички председник Џозеф Бајден рекао да су осмишљене да преполове руску економију и претворе рубљу у руину (ruble into rubble) као казну за инвазију на Украјину. Председник Владимир Путин је настојао да ојача везе са земљама као што су Кина и Индија, пошто је ЕУ срезала трговинске везе са Русијом, укључујући увоз нафте и газа, кроз више рунди санкција.

Упечатљив пример

Рубља је досегла најнижи ниво непосредно након што је рат отпочео, али се убрзо потом снажно опоравила. Влада је прошлог месеца изнова увела нека валутна ограничења, након што је домаћа валута спала на ниво једног долара за 100 рубљи – што је заправо изазвало обрт који ју је прошлог месеца довео на место најуспешније валуте на тржиштима у развоју.

Излишно је рећи да иако је Русија до сада избегла економски колапс, влада црпи своје ресурсе како би одржала државну потрошњу, док се истовремено одиграо егзодус страних инвеститора и домаћих фирми којима је све теже да држе корак са технолошким променама и међународном изолацијом.

Руски банкарски сектор пружа један од најупечатљивијих примера међу секторима који су пребродили санкциони удар. Највећа руска банка – Збербанка – која је у државном власништву и која, као и друге руске банке, обухваћена санкцијама САД и ЕУ, уз прекид веза са системом међународних плаћања СВИФТ – по свој прилици ће остварити највиши профит у рубљама ове године. „Ова година ће највероватније заиста бити наша најуспешнија година у историји”, рекао је генерални директор Херман Греф, којем су уведене санкције САД, ЕУ и Велике Британије.

Извршни директор Збербанке Герман Греф у разговору са Владимиром Путином (Фото: ТАСС)

Збербанка није јединствен случај. Укупан профит банкарског сектора током првих девет месеци ове године већ је превазишао претходни годишњи рекорд из предратног времена, остварен 2021. године. Након што су готово пали на нулу у првој години инвазије, банкарски профити би могли да досегну и 3.000 милијарди рубаља (33 милијарде долара) током 2023, рекао је Валериј Пивен, директор руске агенције за кредитни рејтинг ACRA.

То је три пута више него што је централна банка очекивала на почетку ове године – што је подстакнуто кредитним бумом, слабљењем рубље и ниским провизијама. Регулатори су у среду изјавили да после ове године неће продужавати низ мера подршке за банке, због тога што су зајмодавци довољно стабилни и профитабилни.

Према овој агенцији очекује се и да наредна година буде „прилично успешна” за зајмодавце. Након два узастопна квартала раста, руска економија се скоро вратила на предратни ниво, чиме су поништени удари нанети санкцијама. Фискални подстицај који је поспешио овај преокрет ће се, по свој прилици, наставити – захваљујући руској способности да преусмери снабдевање нафтом према другим државама и да продаје сирову нафту по ценама вишим од ценовног ограничења од 60 долара по барелу које су прописале државе Г7 и ЕУ.

Продаја енергената сачувала је кључни доток владиних прихода, држећи буџет у бољем стању него што су званичници предвиђали упркос растућој цени вођења рата. Владина потрошња ће наставити да стимулише економију, према наводима у документу Министарства финансија који назначава главне обрисе буџетске политике за период 2024-2026. године, што је омогућило не само стабилизацију ситуације, већ и успешно, брзо прилагођавање новим условима“.

Предратни ниво

Руска економија вероватно је досегла предратни ниво на почетку четвртог квартала 2023. године, пркосећи ранијим очекивањима.

Носилац овог опоравка биле су повољне цене енергената – које су Русији обезбедиле доток прихода од нафте и гаса – велики фискални подстицаји (упоредиви сa оним из времена пандемије) које је влада обезбеђивала кроз поспешивање војне потрошње, и релаксирани кредитни услови – због којих је уочљиво проширење потрошачког и корпоративног кредитног портфилија за око 20% у односу на претходну годину.

И у будућности Русију очекују изазови. Инфлација је скочила поприлично преко циља централне банке од четири одсто, што је последица смањења понуде, високе јавне потрошње, појачаног кредитирања и суженог тржишта рада, појачаног одласком људи у војску и упошљавањем у војној индустрији.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев у посети фабрици тенкова UralVagonZavod у Нижњем Тагилу, Русија, 24. октобар 2022. (Фото: EPA-EFE/Sputnik/Pool)

„Након досезања врха, долази до опадања”, истиче Алекс Исаков из „Блумберг економикса”. Пошто је референтна каматна стопа Руске централне банке сада 15 одсто, требало би „очекивати брзо смањење кредитирања у наредном кварталу, што ће смањити потрошачку тражњу и по свој прилици водити ублажавању прилика на тржишту рада”, наводи он.

Руска економија ће се, по свој прилици, вратити потенцијалним стопама раста од око један одсто бруто друштвеног производа, што би „био прилично добар сценарио у садашњем окружењу”, наводи Марсел Саликов, председник Института за енергију и финансије у Москви.

Попуњавање празнина

Руска способност да пронађе нове изворе за увоз, или у неким случајевима да их у потпуности замени, је још један значајан фактор у недавном опоравку, сматра Станислав Мурашов, економиста Рајфајзен банке у Москви.

„Руске фирме су се прилагодиле примени врло нестандардних решења”, рекао је. „Још увек нисмо видели оштрији дефицит”.

Руско тржиште аутомобила може да се носи са овим. Наизглед замрло после масовног напуштања западних фирми, продаја аутомобила се вратила на предратни ниво после само годину дана.

Паркинг компаније аутомобила BelkaCar на Олимпијском проспекту у Сочију, Русија, 21. април 2020. (Фото: Ramil Sitdikov/RIA Novosti)

Док се обим трговине опоравио, структура тржишта се потпуно променила. Кина сада обухвата око 80% увоза нових аутомобила и кинески брендови су заузели више од половине укупног удела на руском тржишту аутомобила за мање од две године, према аналитичкој агенцији Аутостат.

Руски Автоваз контролише још један део тржишта и према извештајима повећао је производњу за 59% у првих седам месеци ове године, поред тога што је остварио највећу продају у протеклој деценији, упркос ограничења у снабдевању компонената у земљу. САД су придодале Автоваз листи санкционисаних руских компанија у септембру.

Непланирана достигнућа

Након што су руске авиокомпаније искључене са многих међународних рута, оне су се окренуле развијању нових домаћих услуга на највећој светској копненој маси. Сада су достигле циљ од 50 рута које заобилазе Москву, што је циљ који је поставио Владимир Путин 2018. године, а који је остварен пре планиране 2024. године, показују званични подаци.

Повећање домаћег ваздушног саобраћаја (упркос томе што је власт затворила аеродроме у туристичким градовима у јужној Русији у склопу мера због рата у Украјини) највећим делом је последица владине подршке, навело је  Министарство саобраћаја у одговору на Блумбергов упит.

Упркос санкционом притиску, међународни ваздушни саобраћај „се интензивно развија” са увећањем путничког саобраћаја од скоро 30 одсто у првих девет месеци ове године у односу на исти период од пре годину дана, према наводима министарства. Русија одржава ваздушне везе са 37 земаља и услуге у њој пружа 59 страних авиокомпанија, наводи агенција.

Пилот и тим стјуардеса руске авио компаније Аерофлот, испред авиона А330, на Међународном аеродрому Дмитриј Хворостовски у Краснојарску, Русија, 20. август 2023. (Фото: Ilya Naimushin/RIA Novosti)

Ипак, ова индустрија и даље је веома зависна од авиона које производе Боинг и Ербас и била је принуђена да пронађе алтернативне начине да одржава и сервисира своју флоту у земљи или иностранству. Аерофлот је ове године послао свој први авион на сервисирање у Иран.

Иако су се неки сектори прилагодили ограничењима, живот под санкцијама има своју цену за руску економију, сматра Олга Беленкаја, економиста у Финаму у Москви. „Русија је нашла путање за премошћавање највећег дела санкција, али и даље трпи штету услед повећања цена логистике, ограниченог приступа опреми и технологијама и све нижем квалитету технолошких решења”, рекла је.

 

Писање чланка је помогао Грег Саливан

 

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

 

Превод: Милош М. Милојевић/Нови Стандард

 

Извор: Bloomberg

 

Насловна фотографија: Lenny Kuhne / Unsplash

 

БОНУС ВИДЕО:

Економија, Свет
Пратите нас на YouTube-u