Smrt iranskog generala i rat za Crveno more

Izrael (čiji se gubici zbog komplikovanja plovidbe Crvenim morem mere u milijardama dolara) je upozorio Amerikance da „zauzdaju” Hute ili će Tel Aviv biti prinuđen na seriju vazdušnih udara u Jemenu

Izraelsko raketiranje Damaska, u kome je ubijen visokopozicionirani iranski general, posledica je serije bezbednosnih problema sa kojima se Izrael susreće od početka rata. Hezbolah sa juga Libana, proiranske milicije iz Sirije i s Golanske visoravni, u želji da bar malo olabave pritisak na Hamas intenzivirali su napade na Izrael. Huti iz Jemena su ugrozili saobraćaj u Crvenom moru i preusmerili pomorski transport oko Rta Dobre nade. Uz to, na drugom kraju sveta ugrožen je saobraćaj kroz Panamski kanal, što za posledicu ima poremećaj globalne trgovačke mreže. Strah od projektila Huta u Crvenom moru i nedostatak vode u Panami prete da pomorski saobraćaj preusmere na puteve koje su, pre mnogo vekova, otkrili Fernando Magelan i Vasko de Gama.

***

Teheran, 28. decembar: Muškarac sede kose u generalskoj uniformi pao je na kolena i poljubio kovčeg prekriven iranskom zastavom oko kojeg je, pognutih glava, stajao krem političke i vojne vrhuške Teherana. Kada se podigao, komandant Revolucionarne garde general Esmail Gani zakleo se gnevno na osvetu Izraelu zbog ubistva visokopozicioniranog oficira njegove formacije, Sajeda Razija Mosavija. Uzgred, upad Hamasa u Izrael opisao je kao „pupoljak mržnje koja između Jevreja i muslimana traje 75 godina”.

Opšta žalost u Teheranu usledila je pošto su dve snažne eksplozije, u ponedeljak izjutra, u potpunosti uništile naoko neugledne kućice smeštene tik uz polja južno od Damaska. Kada se prašina slegla, iz ruševina je izvučeno ugljenisano telo muškarca čiji je identitet u narednih nekoliko sati ostao tajna.

Od ubijenog „dragog brata Sajeda Razija Mosavija” prvi su se oprostili zvaničnici Hezbolaha, dok je iranska agencija Fars, nedugo zatim, najavila da će „Izrael bez sumnje platiti ovaj zločin”.

„Iran će adekvatno odgovoriti Izraelu zbog ubistva značajnog vojnog savetnika u Siriji”, rekao je portparol iranske Revolucionarne garde, general Ramezan Šarif, najavljujući osvetu zbog smrti oficira najelitnije iranske vojne formacije i nekadašnjeg bliskog saradnika Kasema Solejmanija, komandanta Revolucionarne garde kojeg su Amerikanci ubili u Bagdadu početkom 2020. godine.

Višestruki pritisak

Raketiranje iranskog generala u Damasku, kojem Mosad na teret stavlja organizovanje krijumčarskih kanala za doturanje oružja čitavom nizu oružanih formacija oko granica Izraela, posledica je serije bezbednosnih problema sa kojima se Izrael susreće od početka rata 7. oktobra, od kada je pritisak na tu državu – sa svih strana – neprekidno rastao.

U želji da bar malo olabave pritisak na Hamas, Izrael su redom gađali borci Hezbolaha sa juga Libana, proiranske milicije iz Sirije i područja Golanske visoravni, te na koncu i jemenski Huti, koji su salvama projektila i bespilotnih letelica zasuli brodove koji su prolazili kroz moreuz Bab el Mandeb. Na meti nove koalicije protiv Izraela našli su se i američki vojnici u Iraku – čije su baze bile gađane projektilima lokalnih milicija – navodno posle naređenja iz Teherana.

Pripadnik Huta s maskom na kojoj je slika Abu Ubaide, portparola Hamasovih brigada Iz el-Din al-Kasam i natpisom na arapskom „poplava Al-Aksa”, tokom protesta u Sani, 15. decembar 2023. (Foto: EPA-EFE/Yahya Arhab)

Pritisak sa svih strana, koji već mesecima trpi Izrael, deo je strategije koju su zvaničnici Direktorata za vojnu bezbednost izraelskih oružanih snaga objavili nekoliko meseci pre izbijanja rata, tvrdeći da je „ova zemlja bliže ratu nego miru”.

„U ovoj fazi, Iranci nisu uspeli da krizu iz Iraka, Sirije, Libana, Pojasa Gaze i Zapadne obale prenesu na teritoriju Izraela, ali je izvesno da će nastaviti da pokušavaju”, tvrdili su izraelski obaveštajci pre nego što je Hamas upao na teritoriju Izraela i pokrenuo talas kriza – koje su se, u međuvremenu, proširile od Mediterana do Persijskog zaliva i čitav Bliski istok dovele na ivicu sveopšteg sukoba.

Ipak, izraelski vazdušni napad na predgrađe sirijske prestonice gotovo se u sat vremenski podudario sa nedovoljno razjašnjenim saopštenjem Revolucionarne garde u kojem se upad Hamasa na teritoriju Izraela proglašava delom osvete za smrt Kasema Solejmanija, čiju su statuu na granici sa Libanom izraelski avioni razneli još prvih dana rata.

Nejasno je šta je Revolucionarnu gardu navelo da se sada izjašnjava o akciji Hamasa, ali su zvaničnici vlasti u Teheranu nedugo zatim dramatično reterirali, tvrdeći da Iran nije imao nikakve informacije o namerama najubitačnije organizacije među Palestincima. Sličnim putem pošao je i Hamas, koji je objasnio da je incident u džamiji Al Aksa u Jerusalimu isključivi razlog zbog kojeg je pokrenuta akcija, nazvana po jednom od najznačajnijih verskih objekata muslimana.

Razvlačenje izraelskih snaga

Ubijeni general Mosavi, nekada bliski saradnik arhitekte iranske vojne moći na Bliskom istoku, Kasema Solejmanija, navodno je decenijama razvijao složene mreže doturanja svakojakog naoružanja svim pojedincima i grupama u regionu koje se bile spremne da se bore protiv Izraela.

Mosavijeva mreža navodno obuhvata i Hezbolahovu „Jedinicu 4400”, odgovornu za prebacivanje vojne opreme iz arsenala iranske Revolucionarne garde u Liban. „Švercerska jedinica” – kako je Mosad nazvao ovo Hezbolahovo odeljenje – postala je od posrednika u primopredaji oružja veoma značajan deo proiranskih snaga u Libanu, jer se osim otvaranja kanala za isporuke naoružanja pretvorila u strateški važnu kariku zajedničkih operacija Revolucionarne garde i Hezbolaha.

Sirijski deo operacije, navode obaveštajci, vuče korene još iz doba iračko-iranskog rata, kada su pripadnici Revolucionarne garde u Siriji obučavani kako da koriste sovjetske projektile, koje im je poklonio tadašnji libijski lider Moamer el Gadafi.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei pored kovčega ubijenog generala Sajeda Razija Mosavija u Teheranu, 28. decembar 2023. (Foto: Tanjug/AP/Iranian supreme leader office)

U novim okolnostima, kako se čini, akcije Hezbolaha i proiranskih milicija u Siriji služe više kako bi prinudile Tel Aviv da uz te granice rasporedi bezmalo trećinu svojih raspoloživih snaga, nego kao pripreme za stvarni sukob. Obaveštajci Mosada smatraju da se, bar u ovoj fazi sukoba, Hezbolah neće ozbiljnije uključivati u rat u Pojasu Gaze, već će povremenim čarkama pokušavati da iscrpljuje izraelsku vojsku.

Da nije pritiska Amerikanaca, Izrael ne bi dugo trpeo akcije Hezbolaha. Vašington, nameran da spreči širenje sukoba na čitav Bliski istok, prilično otvoreno je upozorio vladu Benjamina Netanjahua da ofanzivu ograniči na Gazu i da, bar za sada, rat ne prenese na jug Libana. Amerikanci i Izraelci, ali i Iranci, gotovo u potpunosti su ubeđeni da će stanje niskih napetosti biti održivo sve dok Tel Aviv ili Vašington ne odluče da bombarduju ciljeve koji se povezuju sa iranskim nuklearnim programom.

Rat na Crvenom moru

U želji da sačuva vatrenu moć Hezbolaha, Iran je u sporedni rat uključio jemenske Xute, koji su poslednjih sedmica ispalili stotine projektila i bespilotnih letelica na brodove oko tesnaca Bab el Mandeb. To je dovelo do ozbiljnih poremećaja u pomorskoj trgovini Crvenim morem i nateralo Amerikance da formiraju sasvim novi savez – sa isključivim ciljem da poobaraju sve projektile koji sa kopna lete ka teretnim brodovima.

Nedugo posle serije napada na brodove u Crvenom moru, usledio je napad na plovila i u vodama Indijskog okeana. „Tanker za prevoz hemikalija u vlasništvu japansko-holandske kompanije, koji je plovio pod zastavom Liberije, u Indijskom okeanu, oko 200 nautičkih milja od obale Indije, pogođen je dronom lansiranim iz Irana u subotu oko 10 časova po lokalnom vremenu”, saopštio je Pentagon.

Trgovački brodovi, čiji su vlasnici posle dvadesetak uspešnih i osamdesetak jalovih napada jemenskih Huta odlučili da nadalje izbegavaju Crveno more, promenili su maršrutu tako da će od Azije do Evrope ploviti oko Rta dobre nade, ili oko 6.000 nautičkih milja duže nego pre početka rata u Pojasu Gaze.

Naoružan borac Huta šeta jemenskom obalom Crvenog mora, dok u pozadini prolazi brod „Galaksi lider”, koji su Huti zaplenili na obali luke Al-Salif na Crvenom moru u provinciji Hodejda, 5. decembar 2023. (Foto: EPA-EFE/Yahya Arhab)

I naftaši iz „Britiš petroleuma”, kao i giganti poput „Em-Es-Sija”, „Evergrina”, „Hapag Lojda” i „Maerska”, obustavili su plovidbu Crvenim morem – što je dramatično uticalo na brzinu i cenu transporta. „IKEA” je obavestila kupce da će, zbog komplikacija, transport njene robe trajati mnogo duže, dok je i francuski „Danone” odlučio da proizvode put Azije šalje oko Roga Afrike.

U ovom trenutku, najmanje 180 velikih brodova za transport kontejnera je preusmereno na put oko Rta dobre nade, ili i dalje čeka instrukcije u vodama van dometa jemenskih projektila.

Ovakvi potezi velikih kompanija, smatraju analitičari, ne predstavljaju samo reakciju na trenutno stanje, već su deo strateških planova koji će važiti i tokom naredne godine. Cena prekookeanskog transporta sada se učetvorostručila i dostigla je 10.000 dolara po kontejneru. Pre samo nekoliko sedmica prevoz je po kontejneru koštao 2.500 dolara.

Pretnje i skok cena transporta

Izrael – čiji se gubici zbog komplikovanja plovidbe Crvenim morem mere u milijardama dolara – upozorio je Amerikance da „zauzdaju” Hute ili će Tel Aviv biti prinuđen na seriju vazdušnih udara protiv te jemenske organizacije. Vašington je, u pokušaju da spreči širenje sukoba, okupio koalicionu flotu uz učešće 20 država čiji će ratni brodovi, od sada, sprečavati raketne napade sa teritorije Jemena.

Odbrambeni kišobran će činiti tri američka razarača, britanski raketni razarač „Dajmond”, brodovi iz Bahreina, Kanade, Italije, Holandije, Španije i Sejšela, kao i australijski mornari. Francuska raketna fregata „Langdok” će nominalno biti deo ove operacije, ali će ostati pod francuskom komandom.

Uz razarače i korvete koji plove Crvenim morem, Amerikanci su u Adenski zaliv poslali i nosač aviona „Dvajt Ajzenhauer”, dok se drugi nosač aviona, „Džerald Ford”, nalazi u Mediteranu. Za svaki slučaj, u Južnom kineskom moru spreman i je treći američki nosač aviona – „Karl Vinson”.

„Sve zemlje duž obala Crvenog mora imaju obavezu da deluju protiv američke agresije, koja ugrožava međunarodnu plovidbu”, rekao je lider Huta, El Sajed Abdul Malik Badr el Din Huti.

The USS Carney američki razarač prolazi kroz Suecki kanal, 26. novembar 2023. (Foto: US Navy)

Zadatak koalicije za sada je ograničen na presretanje projektila koje Huti ispaljuju ka trgovačkim brodovima, što će biti prilično složena operacija za broj plovila koji sada ima na raspolaganju. Takođe, skeptici su pod znak pitanja stavili i smislenost ispaljivanja više miliona dolara vrednih raketa-presretača na dronove čija cena ne prelazi 2.000 dolara.

Vatreno krštenje ova koalicija imala je već u utorak izjutra, kada su američki ratni brodovi i borbeni avioni zaustavili baraž projektila i dronova koji su ka trgovačkim brodovima punih 10 sati ispaljivani sa obale Jemena. Avioni F-18 sa nosača aviona „Dvajt Ajzenhauer” i razarač „Labun” oborili su ukupno 12 dronova, tri protivbrodske rakete i dva projektila zemlja-zemlja. U ovom napadu nije oštećen nijedan brod.

Analitičari smatraju da je ovaj napad Huta bio pre ispipavanje sposobnosti američkih brodova da zaustave masovnije napade na brodove u Crvenom moru, nego pokušaj da se pomorski saobraćaj u ovom regionu sasvim zaustavi.

Ovako definisana misija zaštitnih pomorskih snaga u Crvenom moru tumači se strahovanjem da bi neka agresivnija akcija –poput napada na baze iz kojih Huti lansiraju projektile i bespilotne letelice – mogla navesti ovu grupu da ugrozi naftna polja u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ili da čak uvede Iran u otvoreni sukob sa Izraelom. „U ovom regionu su prisutne mnoge zemlje, ali ovaj region je naš i mi dominiramo”, rekao je iranski ministar odbrane, Mohamad Reza Aštijani.

Iransku dominaciju – kako navode američki obaveštajci – za sada garantuje špijunski brod „Behšad”, koji projektile koje ispaljuju Huti usmerava ka brodovima povezanim sa Izraelom. Pored „Behšada” tu je i „Galaksi lider”, kojeg su Huti 19. novembra oteli i odveli put luke Hodeida, u incidentu koji je i pokrenuo veliku krizu u Crvenom moru. Osim preko špijunskog broda, Iran navodno Hutima dotura i informacije koje prikuplja satelit „Nur” lansiran pre skoro četiri godine.

Gužva u Panamskom kanalu

I na drugom kraju sveta – u Panamskom kanalu – pomorski saobraćaj je dramatično usporen, ali iz sasvim drugih razloga. Zbog suše, kapacitet ovog kanala je smanjen sa 36 na 22 broda dnevno.

Do februara, Panamskim kanalom će moći da prođe svega 16 brodova dnevno, dok će ostali biti preusmereni na 13.000 kilometara duži put oko Ognjene zemlje. Prošle godine, Panamskim kanalom prošlo je 14.000 brodova, koji su robu iz Azije prevozili do istočne obale SAD, ili dalje ka Evropi.

Ali, budućnost saobraćaja kroz poveznicu Atlantskog i Tihog okeana sada je pod velikim znakom pitanja, jer brodovi plove uskim kanalom 26 metara iznad nivoa mora, koji se puni vodom iz jezera Gatun i obližnjeg rezervoara, a voda se zatim ispušta u more.

Iz ova dva izvora, vodom se snabdeva i 4,3 miliona stanovnika Paname, pa je izostanak kiša i smanjen nivo u jezeru i rezervoaru naterao vlasti ove države da balansiraju između potreba stanovništva za tekućom vodom i međunarodnih obaveza u vezi sa Panamskim kanalom. Dodatne probleme izazvala je i odluka panamskih vlasti da po ceni od četiri miliona dolara dozvole „preskakanje reda” za ulazak u kanal.

Brodovi čekaju na ulaz u Panamski kanal (Foto: EPA-EFE/Bienvenido Velasco)

Zbog toga je jedan broj trgovačkih lanaca na istočnoj obali SAD obavestio kupce da njihovi božićni pokloni, najverovatnije, ove godine neće stići na vreme.

Situacija u Panamskom kanalu se sigurno neće popraviti u nekoliko narednih meseci, pošto će vodostaj na jezeru Gatun u martu i aprilu – kako se očekuje – biti na najnižem nivou u istoriji, zbog čega će saobraćaj ovim kanalom biti dodatno smanjen.

Kada je 1914. godine Panamski kanal izgrađen, smatran je simbolom pobede čoveka nad prirodom. Više od veka kasnije, rast nivoa mora i temperature preti da u potpunosti ovakav opis preokrene.

Nedostatak vode u Panamskom kanalu i strah od projektila u Crvenom moru prete da pomorski saobraćaj preusmere na puteve koje su, pre mnogo vekova, otkrili Fernando Magelan i Vasko de Gama. Ili, kako je to opisao ovaj prvi: „More je užasno i strašne su oluje, ali te prepreke nikada nisu bile dovoljan razlog za ostanak na obali.”

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: RTS OKO

 

Naslovna fotografija: EPA-EFE/Yahya Arhab

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u