Na godišnjoj konferenciji CEFTA Week pod nazivom „eCEFTA: Klikni, poveži se i trguj”, koja je okupila oko 300 učesnika, održanoj u decembru prošle godine u Podgorici, Srbija je od Crne Gore preuzela rotirajuće predsedavanje CEFTA sporazumom u ovoj godini.
Prioriteti jednogodišnjeg predsedavanja Srbije od 1. januara ove godine biće, između ostalog, konsolidacija i jačanje sprovođenja sporazuma, olakšavanje trgovine robom i uslugama među CEFTA članicama, kao i digitalizacija. Neke od mera uključuju pilotiranje zajedničkih carinskih akcija, razmenu podataka, rad ka međusobnom priznavanju programa ovlašćenih privrednih subjekata CEFTA strana, elektronsku trgovinu. Pored toga, prioriteti uključuju i smanjenje troškova trgovine i vremena čekanja na granici, kao i rad na priznavanju profesionalnih kvalifikacija.
Digitalizacija u CEFTI
Ocenjeno je da je ključna pokretačka snaza, dalje unapređenje digitalne trgovine u okviru CEFTA-e. E-trgovina i digitalizacija postale su transformišuće sile koje oblikuju globalnu trgovinu. Prateći dinamiku trgovine, CEFTA i Zajedničko regionalno tržište postavili su digitalnu trgovinu kao ključnu tačku za privrede CEFTA-e, uzimajući inspiraciju iz Digitalnog jedinstvenog tržišta EU. Glavni cilj je omogućiti preduzećima pristup većem tržištu i opremiti ih politikama i alatima potrebnim za efikasnu konkurenciju ne samo u okviru CEFTA, već i sa EU.
Još jedna važna komponenta digitalne trgovine jeste razvoj sistema elektronske razmene podataka, koji bi omogućili sigurnu i efikasnu komunikaciju između različitih entiteta uključenih u trgovinu. CEFTA SEED+ sistem, ne samo da bi otvorio put za nesmetano kretanje robe, već bi doprineo smanjenju administrativnih prepreka i povezanih troškova, pomažući privredama da pređu na bezpapirno poslovanje.
Saradnja sa CEFTA-om je na samo sredstvo jačanja regionalne ekonomije, već i priprema terena za buduću integraciju u EU. Potvrda o važnosti rada CEFTA-e došla je iz Novog plana rasta za Zapadni Balkan – koji prepoznaje CEFTA-u kao ključni mehanizam za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, u kojem digitalizacija ima važnu ulogu i mesto.
Digitalizacija ima posebno važnu ulogu na polju transporta. Radi se na tome da se digitalizuje sva dokumentacija koja se odnosi na sve vidove transporta. To se radi zajedno sa Evropskom komisijom i, prema studijama koje su se sprovele, potpuna digitalizacija može doneti uštede od preko 200 miliona dolara. U celom tom procesu razvoj transporta i digitalizacija moraju da se sprovode paralelno, a to i sve drugo što se čini na razvoju transportne zajednice doneće bezbednije granice, što je u interesu građana regiona.
Srpsko predsedavanje
Srbija će predsedavanjem CEFTA-e imati, kako ističu srpski zvaničnici, priliku da nastavi sa ispunjavanjem jednog od najvažnijih ciljeva, a to je regionalno povezivanje i intenziviranje trgovinske saradnje u korist privrede i poboljšanja kvaliteta života stanovništva. Navode da je značaj CEFTA tržišta za srpsku privredu ogroman, gde je ona drugi trgovinski partner Srbije sa učešćem u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje preko 18%.
Predsedavanje Srbije će biti, pre svega, fokusirano na konsolidaciju i ojačavanje sprovođenja sporazuma, radu na intenziviranju trgovinske razmene potpisnica CEFTA, a pružiće i priliku da se među prioritete predsedavanja postave teme digitalizacije i elektronske trgovine. Ekonomska saradnja koja se bazira na standardima i principima EU u okviru CEFTA mehanizma treba da donosi rezultate u u pogledu rasta ekonomske aktivnosti, trgovine, kao i stvaranja novih radnih mesta.
Srbija će se u ovoj godini fokusirati na intenziviranju trgovinske razmene i unapređenja digitalizacije i elektronske trgovine. Pred Srbijom je dosta planova i ovo predsedavanje planira da iskoristi na najbolji mogući način. Za Srbiju, učestvovanje u CEFTA znači pristup širem tržištu za svoje proizvode, smanjenje barijera i olakšano poslovanje sa ostalim članicama.To bi trebalo da doprinese povećanju izvoza, ekonomskog razvoja i jačanju regionalne saradnje.Treba napomenuti da se ekonomska situacija i koristi mogu promeniti tokom vremena, u zavisnosti od raznih faktora, uključujući političke, ekonomske i druge okolnosti.
Šta je CEFTA?
Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (Central European Free Trade Agreement) – poznat po svom akronimu CEFTA – potpisan je u Bukureštu 19. decembra 2006, a stupio je na snagu za Srbiju ratifikacijom Sporazuma 24. septembra 2007. godine. Sve članice Sporazuma otpočele su njegovu primenu 22. novembra 2007. godine. CEFTA sporazum zamenio je mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope, koji su bili u primeni od 2001. godine i doprineli liberalizaciji i olakšanju uslova trgovine. On predstavlja izmenjenu i modernizovanu verziju ranijeg CEFTA sporazuma, koji su primenjivale zemlje centralne Evrope, a koji bi trebalo da unapredi ekonomske i trgovinske odnose, podstakne konkurenciju i privuče direktne investicije u region.
Bivše članice su Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Mađarska i Hrvatska koje su postale članice EU. Prvobitnu CEFTA-u su osnovali Poljska, Čehoslovačka i Mađarska 21. decembra 1992. godine u Krakovu. Kasnije članice su postale Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1998), Hrvatska (2002) i Makedonija (2006). Sve zemlje prvobitnog sporazuma, osim Makedonije, ušle su u EU i time napustile CEFTA-u. Stoga je odlučeno da se Sporazum proširi tako da pokrije i ostale balkanske države, koje su već stvorile matricu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.
CEFTA danas definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, iako ime sporazuma opisuje sporazum država srednje Evrope. Ovaj Sporazum, pored regulisanja robne razmene, reguliše i pružanje usluga, a sadrži i odredbe koje se odnose na oblast intelektualne svojine, konkurenciju i državnu pomoć, javne nabavke, tehničke propise i standarde, pravila o poreklu (uključujući dijagonalnu kumulaciju) i podsticanje investicija.
Glavni cilj CEFTA-e je stvaranje zone slobodne trgovine između zemalja potpisnica, što znači uklanjanje carinskih i necarinskih barijera i olakšavanje trgovine i poboljšanju ekonomske saradnje i razvoja. Današnje članice CEFTA-e su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i Kosovo/UNMIK (u skladu sa Rezolucijiom SB UN br. 1244). Zajednički komitet (na ministarskom nivou) je upravljački organ CEFTA-e, sastavljen od predstavnika svih strana, a odluke donosi konsenzusom. Sekretarijat CEFTA-e, kao posebno telo, treba da podrži Zajednički komitet u realizaciji CEFTA agende.
Način odlučivanja
Stvaranjem zone slobodne trgovine, zemlje Zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, težeći da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava njihovu evropsku perspektivu i želju za pridruživanjem EU. U praksi se, međutim, pokazalo da način odlučivanja u CEFTA – odnosno jednoglasno donošenje odluka – stvara probleme u njenom funkcionisanu, jer, do sada, nijedan vancarinski problem nije rešen multilateralno na nivou CEFTA, već isključivo bilateralno između strana u sporu.
Srbija je zato, pre nekoliko godina, predlagala da se u glasanju primeni model „konsenzus minus jedan”. Cilj predloga je bio da se izbegne praksa da jedna članica blokira drugu, prilikom glasanja o važnim pitanjima. Ovim modelom bi se isključila iz odlučivanja strana u sporu i izbegla blokada, i omogućilo nesmetano donošenje odluka. Sve članice CEFTA su tada načelno podržale stav Srbije, ali je ostao „mrtvo slovo” na papiru.
Necarinske prepreke
Poseban problem u fukcionisanju CEFTA-e i sprovođenju slobodne trgovine, iako su ukinute carine na sve proizvode, su necarinske barijere, zbog čega je region još daleko od jedinstvenog tržista.
Prema najširoj definiciji, necarinske barijere su sve mere trgovinske politike koje se odnose na trgovinske troškove u lancu od proizvodnje do krajnje potrošnje, uz isključenje carina. Necarinske barijere u trgovini podrazumevaju sve one mere koje se ne vezuju za uvoz ili izvoz robe, tj. za carine.
Iako su manje vidljive i na taj način ih je teže izmeriti nego prepreku kroz carinsku tarifu,one nisu manje značajne. Necarinske prepreke su u suprotnosti sa principima i pravilima međunarodne trgovine, pod okriljem Svetske trgovinske organizacije. Necarinske barijere imaju veliki značaj u ometanju međusobne trgovine. Njihov broj je izuzetno veliki, preko 2.000, te se njihov broj vremenom ne umanjuje, već naprotiv, stalno se uvećava.
Njihova karakteristika je da su netransparentne, teško se otkrivaju u mreži nacionalnih propisa donetih sa potpuno opravdanim ciljevima, efekat im je često razorniji od visokih carinskih stopa, a uvode se najčešće kao pokušaj da se uravnoteži nivo zaštite nastao smanjenjem carina.
Sekretarijat CEFTA zvanično je u jednom trenutku „snimio” pre nekoliko godina više od 100 raznih necarinskih barijera, kojima vlasti članica CEFTA ometaju slobodno kretanje roba. Interesantan je podatak da je u okviru CEFTA-e postojalo više vancarinskih barijera, nego sa bilo kojom trećom zemljom.
Pošto se carine – kao tradicionalni oblik zaštite domaće proizvodnje – sve više eliminišu ili smanjuju, necarinske barijere ostaju kao jedna od ključnih prepreka punoj liberalizaciji međunarodne trgovine. Najčešće necarinske barijere u regionu Zapadnog Balkana bile su:
- Komplikovane procedure na graničnim prelazima – veliko administriranje i neusklađenost rada carine i inspekcijskih službi (sanitarnih, veterinarskih, za radiologiju);
- Nedostatak međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela i nedovoljnost ovlašćenih laboratorija i institucija;
- Nepriznavanja sertifikata o kvalitetu;
- Problem neusklađenosti domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim standardima;
- Nedostatak adekvatne saobraćajne i druge infrastrukture;
- Dosta komplikovan vizni režim, korupcija i krijumčarenje.
Privredna komora Srbija prikuplja podatke o necarinskim barijerama od preduzeća na razne načine (ankete, privredni skupovi, direktni kontakt) o kojima obaveštava ministarstvo nadležno na primenu CEFTA Sporazuma, odnosno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Sve barijere zvanično se evidentiraju u bazi podataka CEFTA necarinskih barijera, koju zajedno ažuriraju CEFTA potpisnice.
Aktivnosti Komiteta za olakšice u trgovini i Pododbor za netarifne mere CEFTA-e uglavnom su usmerene na olakšavanje trgovine kroz eliminisanje netarifnih mera. S tim u vezi, sarađuje se sa privatnim sektorom sa ciljem da se identifikuju nove necarinske barijere, redovno ažurira i modernizuje CEFTA baza podataka o preprekama za pristup tržištu kao platforme za registraciju necarinskih mera.
Robna razmena
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, posle EU drugi po važnosti partner Srbije jesu članice CEFTA-e, kao drugo najznačajnije tržište na koje plasira svoje proizvode, sa kojima je imala suficit u razmeni od 2,5 milijardi dolara u 2022.godine, kao rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i pića.
Izvoz Srbije iznosio je 4,6 milijardi dolara, uvoz 2,1 milijardu dolara, a pokrivenost uvoza izvozom 216%. Za 11 meseci 2023. godine suficit je iznosio 2,7 milijardi dolara, od čega je izvoz bio 4,3 milijarde dolara, uvoz 1,7 milijardi dolara, a pokrivenost uvoza izvozom 261%. Najvažniji trgovinski partneri Srbije u CEFTA-i, kako u izvozu, tako i uvozu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.
Kao vodeća privreda Srbija je konkurentna u okviru CEFTA-e, sa stalnim suficitom, i ovaj sporazum je dodatno učvrstio ekonomske odnose malih i srednjih kompanija koje nisu previše konkurentne da trguju na evropskom tržištu, pa svoje proizvode plasiraju u okviru CEFTA-e.
Srpska roba na KiM
Iako je osnivanje CEFTA-e bio jedan veliki iskorak, pokazalo se da i posle petnaestak godina ima dosta problema, nesuglasica, nerazumevanja i barijera koje je opterećuju – što pokazuje da je potreban novi okvir, reforma ili njena reorganizacija. Prioriteti koji su utvrđeni agendom nisu do kraja ispunjeni, a to je, pre svega, međusobno priznavanje dokumenata kako bi se olakšalo poslovanje (odnosi se prvenstveno na nalaze laboratorija).
Odluke bi mogle mnogo brže da se sprovode u okviru SEED+ sistema – elektronske razmene dokumenata iz oblasti carine, fito i veterinarskih sertifikata. Iako su se stekli tehnički preduslovi da se ti dokumenti tako razmenjuju, još uvek u praksi kompanije moraju da fizički donose na granični prelaz papirne dokumente, umesto da automatski rade samo preko elektronske najave.
Zbog neprimerenog ponašanja Prištine i ekstremne zabrane ulaza gotovo svih proizvoda iz centralne Srbije na KiM iz juna prošle godine (koja je kasnije delom relaksirana), direktan gubitak za srpsku privredu je oko 130-140 miliona dolara, ako se ima u vidu neostvareni promet 2023. godine, prema podacima PKS.
Ovo predstavlja direktno kršenje odredaba CEFTA sporazuma, kao i ranije nametnute kosovske takse (uvedene iz političkih razloga u novembru 2018. godine, koje su bile prvo povećane na 10%, pa onda na 100%) na nabavku srpske robe, ali nisu usledile nikakve sankcije Prištini. Uprkos tome što je CEFTA osmišljena kao način da roba između zemalja članica transportuje brže i bez mnogo procedura – Priština je jednostrano donela odluku da kamioni iz Srbije ne prelaze administrativnu granicu KiM.
Pošto se odluke donose jednoglasno praktično ne postoji mehanizam kažnjavanja za članice koje krše ovaj sporazum, pa je i jednostrana zabrana Prištine da se srpski proizvodi isporučuju na KiM i dalje na snazi. Iako zamišljen da obezbedi nesmetanu trgovinu i regionalnu ekonomsku saradnju, CEFTA sporazum praktično je godinama dobrim delom blokiran zbog nerešenih političkih nesuglasica, pre svega, na relaciji Beograd-Priština, ali i dalje funkcioniše.
Situacija sa plasmanom srpske robe na KiM je čisto političko pitanje i do razrešenja jedino može doći ako se izvrši dovoljan pritisak uticajnih zapadnih zemalja. Srpski proizvodi su traženi na KiM, kako finalni tako i sirovine, i kada nema blokade ostvaruje se oko 550 miliona dolara godišnjeg prometa (oko 440 miliona isporuka i 110 miliona nabavki).
Pomenimo da je bilo i nekih drugih necarinskih mera – koje su drugi ekonomski partneri uvodili prema Srbiji – ali i Srbija prema njima. Neke barijere su smišljene, a neke su rezultat harmonizacije sa EU. Na primer, Crna Gora i Srbija, koje su najdalje otišle u integracijama, primenom pravila EU, u stvari, stvaraju određene prepreke u trgovini sa CEFTA-om, što je takođe bio jedan od problema.
CEFTA i Otvoreni Balkan
Srbija je preuzela predsedavanje CEFTA-om, ali treba reći da ukoliko se ne promene neka pravila njenog funkcionisanja, teško da će značajnije uticati da stanje bude drugačije, pa postoji nada da će, ipak, da dođe do procesa deblokade. Srbija će pokušavati da okupi članice i nastojati da revitalizuje sporazum – u kome sada više vladaju politički, a ne ekonomski principi. Ima prostora da se ova organizacija reorganizuje, a za to su potrebne političke odluke, jer su u poslednje vreme odluke u CEFTA-i usaglašavane samo na tehničkim nivoima, dok na političkom nivo praktično nijedna odluka nije doneta.
Kada se umešala politika u prostor Zapadnog Balkana, sa ranijim uvođenjem kosovskih taksi, CEFTA je praktično dosta izgubila na značaju. Albanija, Srbija i Severna Makedonija tražile su alternativu – a ona je bila Otvoreni Balkan. Međutim, Otvoreni Balkan nije mnogo daleko otišao u praksi, i mnogi elementi koje je usvojio su ili već ispregovarani u CEFTA-i ili su sastavni deo plana o zajedničkom regionalnom tržištu.
Otvoreni Balkan još nema jasnu viziju sa zaokruženim dokumentom, već je to skup dokumenata koji su potpisani, a mnogi se još ne primenjuju. U jednom segmentu Otvoreni Balkan je otišao dalje – a to je olakšavanje trgovine na prelazima – ali pitanje je koliko sve to funkcioniše u praksi. Otvorenom Balkanu nisu pristupile ostale zemlje regiona, tako da je Srbija na neki način ostala „zaglavljena” između CEFTA-e i Otvorenog Balkana, gde očigledno ima problema u funkcionisanju obe inicijative.
CEFTA se na određeni način sada svela na „dobrovoljno udruženje” u kome svako ima koristi, i svaka članica može da ga sprovodi ili ne sprovodi, oštra je ocena pojedinih ekonomskih stručnjaka.
Novi dodatni protokol
Važno je napomenuti da se sada intenzivno radi na jednom dodatnom protokolu, kojim bi se utvrdio mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova između članica CEFTA-e, a zasniva se na principima Svetske trgovinske organizacije. Praktično, to bi značilo da članica koja je oštećena inicira spor, a zatim se organizuju rasprave na kojima problem razmatraju određeni eksperti za međunarodnu trgovinu, koji daju stručno mišljenje da li ima ili nema kršenja pravila.
To bi bio napredak u odnosu na dosadašnji ograničeni mehanizam, po kojem se iznese problem da neka članica krši sporazum, ali onda sve strane moraju da se jednoglasno saglase da je do toga došlo. Nije bilo moguće da se na ovaj način reše trgovinski sporovi, jer strana koja krši sporazum, normalno, nije se sa time saglašavala.
Ako bi se doneo ovaj novi protokol – kao što se očekuje – to bio veliki napredak u daljem funkcionisanju CEFTA-e, jer bi pomogao i da se uklone kosovske barijere na srpsku robu, a bio bi svojevrsna preventiva za sve buduće slične slučajeve.
***
Osnovna misija CEFTA-e je da pored stvaranja zone slobodne trgovine, doprinosi ekonomskom razvoju članica, stvara atraktivno okruženje za ulaganja, pruža pogodnosti svojim građanima i preduzećima i podržava integraciju članica u EU. Stvaranje jedinstvenog regionalnog ekonomskog prostora bez barijera privuklo bi mnogo više stranih ulaganja, a čvršće povezivanje poslovnih zajednica donelo bi veću međusobnu trgovinu i investicije.
CEFTA je za Srbiju veoma značajna, jer je posle EU CEFTA za Srbiju najbliža regionalna integracija i dosta robe izvozi na ta tržišta. I u odnosu na EU, sa kojom ima stalni deficit, Srbija je u posebnom položaju jer ima veliki suficit sa CEFTA-om , što znači da je najkonkurentnija privreda od svih članica CEFTA. Pema tome, uprkos mnogim teškoćama ono što je bitno, to je da CEFTA i dalje funkcioniše.
Uprkos preuzetim obavezama i nesumnjivim pogodnostima koje CEFTA sporazum nudi, neke članice u međusobnoj saradnji posežu za različitim merama kojima mimo preuzetih obaveza jednostrano štite sopstveno tržište i traže nove modele regionalnih integracija. Kada je u pitanju i proces pristupanja EU, zemlje zapadnog Balkana su u različitim fazama tog postupka, odnosno usaglašenosti, što takođe predstavlja poteškoću u procesu regionalnog usaglašavanja i primene CEFTA-e.
CEFTA sporazum – kao zona slobodne trgovine – je u krizi zbog čestih jednostranih, provokativnih odluka pojedinih vlada i uvođenja vancarinskih barijera, posebno u trgovini sa Srbijom, koje su objašnjavali zaštitom nacionalnih privrednih interesa. Zajednički komitet – kao centralni organ CEFTA – ne može da nađe rešenje za sporne slučajeve u vezi ovih barijera, i da se potpišu obavezujući sporazumi koji bi to regulisali.
Zbog neusaglašenih raznih procedura i dokumenata, sertifikata, propisa i praksi, slobodnih tumačenja carinika i inspektora, neusklađenih radnih vremena graničnih službi, raznih tehničkih prepreka ili politički motivisanih odluka – štetu ne trpi samo jedna ekonomija, već ceo region zapadnog Balkana. Važno je da se sinhronizuje dokumentacija koja prati robu u regionu, poput veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata, carinske procedure i praksu, jer njihova neusaglašenost mnogo košta kompanije.
Dokle god bude bilo političkog upliva u funkcionisanje CEFTA sporazuma, ne može se očekivati efikasno sprovođenje ideje o ekonomskom povezivanju regiona Zapadnog Balkana – što posebno šteti interesima Srbije – zemlji koja je veliki izvoznik u regionu. Pokazalo se da je CEFTA na određeni način postala prevaziđena i da bi trebalo preći na neku novu fazu da bi se uspostavilo zajedničko ekonomsko područje Zapadnog Balkana.
Pominjala se mogućnost formiranja neke vrste „CEFTA plus”, ali je teško da ijedan sporazum može da zaživi bez podrške EU, jer je politički kapacitet država na ovim prostorima na niskom nivou zajedništva i saradnje.
Privrednici žele uspešan region bez barijera i sa manje troškova u međusobnom poslovanju, koji će imati dobru infrastrukturu, podsticajno poslovno okruženje, propise usklađene sa evropskim, veći privredni rast, više investicija i zaposlenih, produktivnije i konkurentnije kompanije sposobne da više proizvode i izvoze. Izgradnja jedinstvenog ekonomskog prostora i regionalne integracije, je način da se ekonomije Zapadnog Balkana bolje pripreme i spremnije uđu na zajedničko evropsko tržiste.
Postavlja se pitanje da li bi trebalo nadograditi CEFTA-u ili napraviti novi sveobuhvatan sporazum, u kome će biti rešena sva pitanja u pogledu svega onoga što čini jedinstveno tržiste regiona. Pojedini privrednici smatraju da je potreban novi oblik organizacije i saradnje između država regiona, koji će eliminisati slabosti CEFTA sporazuma, odnosno da je vreme za novi aranžman pod pokroviteljstvom i nadzorom EU, koji bi dao novu dinamiku trgovini na ovom prostoru.
Dr Dejan Jovović je naučni savetnik, nekadašnji pomoćnik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i naš glavni pregovarač za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope, na osnovu kojih je nastala CEFTA. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor Novi Standard
Naslovna fotografija: Tanjug/MUST/Đorđe Krstić
BONUS VIDEO:
