Blokade na francuskim drumovima, na prilazima gradovima i glavnim saobraćajnicama podsećaju na slike iz Francuske koje su 2018. obišle svet. Pobunu su tada vodili „žuti prsluci”, činovnici, preduzimači i radnici na koje je pao teret ekonomske krize, a sada su to seljaci. Dok je prošlog petka blokirano 400 km puteva unutar Francuske – sada je na udaru Pariz.
Seljaci su na traktorima stigli pred vrata Pariza – spremni da istresu đubrivo pred Vladu kako bi izrazili osujećenost i frustraciju koja godinama raste na francuskom selu. Ruralna Francuska je na nogama – što svedoči o produbljivanju društvene krize koja se najviše oseća u unutrašnjosti zemlje.
Pobuna koju su pokrenuli nezadovoljni seljaci za nedelju dana se proširila na celu Francusku. Putevi su blokirani traktorima, cisternama, kamionima… U nekim mestima u unutrašnjosti su na meti bile prefekture i drugi državni objekti, na koje su nezadovoljnici bacali farbu i ispred kojih su kačili mrtve divlje veprove. Ponegde je izbio i požar.
Kada seljaci ustanu u Francuskoj to znači da je uzdrmana cela privreda. Poljoprivreda je ključna za ekonomiju ove države – 52% zemlje su poljoprivredne površine, sa oko pola miliona poljoprivrednih gazdinstava. Francuska je najveća poljoprivredna sila u EU. Sa 77 milijardi evra prihoda od poljoprivrede 2019. godine, ispred je Nemačke (58 milijardi), Italije (57 milijardi), Španije (51 milijardi) i Holandije (29 milijardi), kao i Poljske (26 milijardi) i Rumunije (19 milijardi).
Prvi je proizvođač goveđeg mesa, drugi evropski proizvođač mleka i treći po veličini svinjskog stočnog fonda i ima ključnu ulogu u evropskoj proizvodnji pšenice, kukuruza i ječma.
Francuzi su ponosni na svoje poljoprivredne proizvode, po kojima su poznati u svetu. Uspeh njihove poljoprivredne politike zasnivao se na zaštiti domaće proizvodnje i očuvanju ruralnih područja, zaštiti seljaka i tržišta i ulaganju u razvoj sela. Krize na evropskom kontinentu, rat u Ukrajini, inflacija, uzdrmale su, međutim, i francusko selo.
Dva lica Francuske
Tek izabrani francuski premijer, Gabrijel Atal, pokušao je da smiri gnev seljaka. Za mladog premijera od 34 godine – koji tek treba da izađe sa programom svoje vlade – trenutak je nezgodan. Njegovo prvo obraćanje naciji, 30. januara, odigrava se usred nove krize u kojoj se dve Francuske gledaju u lice.
Sa jedne strane je Atal, tipični Parižanin koji ne poznaje selo ni muke seljaka, ali je poznat kao dobar govornik, što je jedan od razloga zbog kojih ga je predsednik Emanuel Makron i izabrao. S druge strane je francuski seljak u liku Žeroma Bejla, bivšeg ragbiste, koji je rešio da problem rešava „muški”. Ovaj četrdesetogodišnjak je preuzeo porodično imanje nakon što mu se otac ubio pre 10 godina, zbog teškoće da se suoči sa agrarnom krizom koja je u to vreme izbila.
Bejl je pokrenuo pobunu 18. januara – uz podršku drugih seljaka iz okoline Tuluza – na jugozapadu zemlje. Oni su tražili od vlade da pokrije troškove koji su nastali zbog bolesti koja je napala stoku, da budu više plaćeni za svoj rad, zatim da se zaustavi rast cena dizela i lož ulja koje koriste kao gorivo za mašine, da se naprave rezervoari za vodu i brane i da se pojednostave administrativni propisi koji se na njih odnose.
Kao i u slučaju žutih prsluka, pobunu nije pokrenuo sindikat, već „baza”, odnosno seljaci kojima je prekipelo. „Idemo do kraja, nemamo više šta da izgubimo. Oslobođeni smo uobičajenog sindikalnog govora, naša reč je potpuno slobodna”, rekao je vođa pobunjenika.
Atal se odazvao pozivu i obratio se pobunjenim seljacima na čelu sa Bejlom na barikadama u blizini Tuluza – odakle je pobuna i krenula. U duhu saveta koji mu je jednom dao bivši predsednik Nikola Sarkozi – da bavljenje politikom podrazumeva i lepe govore – rekao im je da su u pravu i obećao da će izaći u susret njihovim zahtevima.
„Francuska bez poljoprivrede nije Francuska”, izjavio je mladi premijer, najavljujući ustupke. „Poljoprivreda je iznad svega. Moramo da zaštitimo naše nasleđe. Nisam ovde da kažem poljoprivrednicima kako da rade svoj posao. Niko to ne zna bolje od vas. Zajedno ćemo raditi na tome da proizvodnja garantuje zdravu i održivu ishranu, da možete da živite od svog rada i da budete zaštićeni, jer odbijam da prepustim našu poljoprivredu nelojalnoj konkurenciji. Ovo je ključni izazov, kako bismo se zaštitili od klimatskih promena”, rekao je Atal.
Obećanja i očekivanja
Francuski premijer je najavio da će administrativne procedure „odmah biti pojednostavljene” i da će progresivni porez na dizel, koji se koristi u poljoprivredi, biti ukinut. Ova mera je bila predviđena u budžetu za 2024. i podrazumevala je da cena ove vrste goriva postepeno raste do 2030.
Pitanje „pojednostavljivanja procedura” je tema kojom su se bavile sve prethodne vlade u poslednjih 50 godina, sa promenljivim rezultatima. Nekad se iza ovih zahteva krije neslaganje poljoprivrednika sa plaćanjem socijalnih izdataka, a u ovom slučaju „pojednostavljenje” koje je najavio Atal odnosi se na popuste za gorivo koji će se odbijati prilikom kupovine, a ne na osnovu dokaza o uplati.
Premijer je, takođe, obećao i da će „teško kazniti” preduzeća koja ne poštuju zakone čiji je cilj da se zaštiti prihod seljaka u pregovorima sa lancima supermarketa, kao i hitnu pomoć za lečenje goveda koji su oboleli od kravlje groznice – i to tako što će država da pokrije 90% troškova veterinarskog tretmana.
Atal je rekao i da će „dodati 50 miliona evra u oblasti organske proizvodnje”. Potražnja za „bio” proizvodima u Francuskoj je smanjena u poslednje dve godine – na šta utiče inflacija koja je iz Evrope došla u Francusku – zbog čega su opali prihodi poljoprivrednika i stočara u ovoj oblasti. Francuska vlada se već obavezala 2023. godine da će izdvojiti 94 miliona evra za ovaj sektor zbog teškoća sa kojima se suočava.
Premijer je uveravao poljoprivrednike i da neće biti potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Južne Amerike, o kome se već godinama pregovara. Privrednici smatraju da je licemerno zalaganje za zaštitu domaće proizvodnje i očuvanje životne sredine s jedne strane, i rizik od nelojalne konkurencije koji proističe iz ovakvih ugovora s druge. „Zaustavite uvoz (hrane) bez mere”, pisalo je na paroli okačenoj na traktor u jednoj od blokada.
Opsada Pariza
Atalova obećanja uverila su lokalnog vođu pobune – koji je u petak najavio ukidanje blokade, ali ne i sindikate. Glavni sindikat poljoprivrednika je istog dana ugasio nadu premijera da će brzo da reši ovu krizu. „Naši zahtevi su samo delimično ispunjeni, borba se nastavlja”, izjavili su predstavnici seljaka koji su vladi uputili oko stotinu zahteva. Najavljene mere „ne smanjuju bes, potrebno je mnogo više”, poručuje sindikat.
U novom pokušaju da smiri pobunu, Atal je u nedelju obišao seoska gazdinstva u oblasti Loare i obećao da će da razmisli i o novim merama protiv „nelojalne konkurencije” drugih evropskih zemalja koje ne primenjuju iste norme kao Francuska.
Poljoprivrednici su, međutim, rešili da ne popuste pritisak na vladu, što su demonstrirali u ponedeljak barikadama na glavnim putevima koji vode ka Parizu, Lionu i drugim većim gradovima. Svuda u Francuskoj se organizuju sindikati poljoprivrednika i najavljuju se nove akcije.
„Opsada Pariza liči na vojnu akciju. Sve je organizovano u milimetar i nećemo da dozvolimo da dođe do nereda”, rekao je jedan od mladih seljaka koji učestvuje u blokadi traktorima autoputa ka Parizu. „A za opsadu znamo kada počinje, ali ne i kada se završava”.
Ukoliko vlada ne izađe sa predlozima koji ih zadovoljavaju – predviđaju da tu ostanu do 1. februara – kada je zakazan sastanak sindikata u Briselu i vanredni sastanak Evropskog saveta na kome će se raspravljati o poljoprivrednoj krizi. Seljaci iz susednih regiona već se pripremaju da ih zamene ukoliko zatreba. Makron želi da što brže izađe iz krize kako njegovi protivnici na krajnjoj desnici ne bi mogli da izvuku političku korist.
Političke posledice
Šest meseci uoči evropskih izbora Nacionalno okupljanje Marin le Pen – poput svojih desničarskih saveznika u Holandiji i Nemačkoj – želi da se predstavi kao tribun seljačke pobune koja se širi Evropom. Omiljena meta ovih političkih formacija su evropske institucije, koje optužuju i za nedaće svojih seljaka. Marin le Pen govori o „neodrživoj” inflaciji, sanitarnim ograničenjima i nelojalnoj konkurenciji stranaca koji ne moraju da se podvrgnu istim pravilima kao francuski poljoprivrednici.
„Mi smo uzbunjivači koji omogućavaju Francuzima da stvarno saznaju šta se dešava u Evropskoj komisiji”, poručuje Žordan Bardela, najveća uzdanica Lepenove i šef partije Nacionalno okupljanje – koju EU prikazuje kao „neprijatelja naroda”. Ova partija ne cilja toliko na poljoprivrednike, koji ne čine više od 1,5 odsto zaposlenih, koliko želi da se prikaže kao zaštitnik „zaboravljenih” naspram Brisela. Bardela u ovom pokretu – kao i u pokretu žutih prsluka – vidi „krik francuskog naroda koji ne želi da umre”. Ova partija, međutim, nema toliko uporište u ruralnim područjima koliko u siromašnim radničkim predgrađima i među urbanom elitom.
Poljoprivrednici su tradicionalno okrenuti republikanskoj i degolističkoj desnici. Političar koji je u prošlosti uspeo da ih pridobije bio je Žak Širak. Uprkos što se protive nekim trgovinskim sporazumima i normama koje nameću evropski zakoni – oni nisu antievropski nastrojeni. Reč je uglavnom o preduzetnicima koji upravljaju poljoprivrednim dobrima, izvoze u inostranstvo i iz njega uvoze radnike. Iako deo njih glasa za desnicu – većina ipak deli vrednosti koje se dosta razlikuju od biračkog tela krajnje desnice.
Ova populacija u Francuskoj uglavnom je do sada glasala unisono, a politički rizik je da se sada poveća broj apstinenata. Francuzi su veoma osetljivi na pitanja koja se tiču poljoprivrede i svojih rođaka sa sela koji su ostali verni zemlji i u njima vide simbol nacije. Otud poljoprivrednici uživaju veliku podršku u javnosti – zbog čega je vrh države posebno na udaru.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RTS OKO
Naslovna fotografija: Tanjug/AP Photo/Matthieu Mirville
BONUS VIDEO:
