Zašto je Rusija suspendovala novu MKB?

Ruska vlada je prošlog meseca suspendovala primenu Plana aktivnosti na uvođenju 11. revizije Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB). Zašto?

Jedna vest s početka februara iz oblasti zdravstva čini se da je bolje osvetlila procese koji su zahvatili Rusiju nakon početka Specijalne vojne operacije u februaru 2022. godine, nego brojne vesti sa fronta ili one koje se neposredno tiču ruske politike i ekonomije.

Vlada Ruske Federacije je odlukom, koju je donela 31. januara, a objavila 2. februara 2024. godine, suspendovala primenu Plana aktivnosti na uvođenju 11. revizije Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB), koju je Svetska zdravstvena organizacija objavila u junu 2018. godine (OVDE).

Reč je o planu koji je vlada RF usvojila 15. oktobra 2021. godine i koji je predviđao da primena nove 11. revizije Međunarodne klasifikacije bolesti u Rusiji započne 1. januara 2022. godine, a da se celokupni proces implementacije ovog dokumenta okonča krajem 2024. godine (OVDE, OVDE, OVDE). Za primenu navedenog plana, vlada RF isplanirala je da potroši iz državnog budžeta oko 2,2 miliona dolara (OVDE).

Obrazlažući najnoviju odluku o suspenziji primene plana aktivnosti na uvođenju 11. revizije Međunarodne klasifikacije bolesti, ministarstvo zdravlja RF je istaklo, da je „odluka doneta imajući u vidu veliki broja obraćanja građana, društvenih organizacija, kao i senatora i deputata, zbog mogućih protivrečnosti Međunarodne klasifikacije bolesti u odnosu na tradicionalne moralne i duhovno-etičke vrednosti utvrđene zakonodavstvom RF” (OVDE, OVDE).

Legalizacija pedofilije?

Reč je, pre svega, o promenama koje MKB-11 donosi, u odnosu na MKB-10, u oblasti dijagnostikovanja i klasifikacije seksualnih poremećaja i stanja. Tako je Larisa Popovič – direktor Instituta ekonomije zdravstvene zaštite moskovskog univerziteta „Više škole ekonomije” – istakla, da je prema MKB-11 transseksualnost izgubila svojstvo duševne bolesti (OVDE). Na problematičnost upravo tog dela MKB-11 ukazao je još u junu prošle godine i prvi zamenik predsednika Komiteta za zdravstvo Državne Dume, Aleksej Kurinjij (OVDE).

Pre toga je, u martu 2023. godine, jerej Fjodor Lukjanov – predsednik patrijaršijske Komisije za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece – izjavio na zasedanju Državne Dume, da MKB-11 „promoviše vrednosti koje su tuđe Rusiji”, jer „različite oblike izopačenosti” – uključujući i pedofiliju – tretiraju „kao poremećaj samo u slučaju kada se pedofil oseća zbog toga diskomfornim” (OVDE). Osim toga, prema mišljenju RPC, u MKB-11 „transseksualnost i homoseksualizam imaju svojstvo norme” (OVDE). Imajući sve to u vidu, jerej Lukjanov je svoje izlaganje pred deputatima zaključio rečima „mi znamo ko je učestvovao u razradi MKB-11 i koga sprovodi, pa je zbog toga svakako potrebno da Rusija obavezno – makar i delimično – izađe iz ovog mehanizma” (OVDE).

Nakon ovakvog upozorenja iz RPC, potpredsednik Državne Dume iz redova „Jedinstvene Rusije”, Petar Tolstoj, izjavio je u julu prošle godine da bi Rusija trebalo da „odustane od primene onih pravila Međunarodne klasifikacije bolesti, koja se tiču problematike polnog identiteta i LGBT tema” i da bi, s tim u vezi, Rusija trebalo da odbaci tuđu ideologiju koja joj se nameće od strane Kolektivnog zapada.

Hapšenje LGBT aktiviste na trgu u Sankt Peterburgu u Rusiji, 4. avgust 2018. (Foto: Reuters)

Istovremeno, Tolstoj je ukazao da je došlo vreme da Rusija napusti Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), koja je, s jedne strane, uvela sankcije Rusiji, dok, s druge strane, besramno „nameće Rusiji poglede i pravila koja nisu u skladu sa njenim vrednostima” (OVDE). Tada su pojedini ruski mediji predlog potpredsednika Dume o potrebi odbacivanja nove verzije Međunarodne klasifikacije bolesti prokomentarisali rečima, da za to „Tolstoj ima malo pristalica” i da „njega ne podržava Ministarstvo zdravlja” (OVDE).

Uticaj globalista u Rusiji

Posle šest i po meseci pokazalo se, međutim, da potpredsednik Dume – inače poznat po svojim vrlo jasnim nacionalnim i hrišćansko-konzervativnim ideološkim stavovima – uopšte nije usamljen u oceni da Rusija mora da odbaci novu Međunarodnu klasifikaciju bolesti (MKB), zato što je ona suprotna moralnim i duhovnim vrednostima koje su utvrđene ruskim zakonodavstvom.

Neko je očigledno računao da će zahtevu za suspenziju MKB-11 snažan otpor pružiti ruska medicinska „duboka država”, tj. lekarski krugovi interesno i ideološki povezani dugogodišnjom saradnjom sa SZO i zapadnim medicinskim udruženjima i ustanovama, kao i pojedini globalisti-profesionalaci u državnom aparatu (OVDE). Zbog toga je, po svemu sudeći, specijalni predstavnik SZO za Rusiju, Melita Vujnović, u julu prošle godina odbila da za ruske medije komentariše stavove potpredsednika Dume o potrebi odbacivanja MKB-11 (OVDE).

Predstavnica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Rusiji Melita Vujnović (Foto: Evgenij Odinokov/Sputnik)

Tako se pokazalo, da su u uslovima Specijalne vojne operacije i borbe ruske države i naroda za opstanak, pojedinim domaćim strukovno-interesnim grupama – kao važanom činiocu u ratu globalista protiv suverene države – itekako sužene mogućnosti da pod firmom „struke” i „nauke” pravdavaju uvođenje nove ideologije, koju ne prihvata ogromna većina građana Rusije. U uslovima rata podrška naroda postaje državnim vlastima nezamenljiva – što za posledicu ima resuverenizaciju države, ali i resuverenizaciju naroda kao nosioca suverenosti u demokratskim režimima.

Pritom, suspenzija primene nove verzije Međunarodne klasifikacije bolesti u Rusiji nije nikakav incident, motivisan demagoškim motivima, već jedna mera konzistentne državne politike ruskog rukovodstva u oblasti zaštite temeljnih društvenih vrednosti, koje su našle svoje mesto i u novim  odredbama Ustava RF (tradicionalne i vrednosti monoteističkih religija, odnosno „ideali predaka” i „vera u Boga”, patriotsko vaspitanje i jedinstvo duhovnog, moralnog, intelektualnog i fizičkog vaspitanja dece kao „prioritet državne politike Rusije”, novi čl. 67/1 Ustava, OVDE).

Ruska državna strategija

Zakoni koji su doneti nakon početka SVO kojima se štite tradicionalne i porodične vrednosti – a koje dele pripadnici svih monoteističkih religija u Rusiji – učinili su neodrživim dalju implementaciju plana na uvođenju nove verzije Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-11), koji je donet nekoliko meseci pre početka SVO. Reč je o Zakonu koji je donet 5. decembra 2022. godine i kojim se, pod pretnjom visokih novčanih kazni, zabranjuje fizičkim i pravnim licima da propagiraju na teritoriji RF – kako maloletnim, tako i punoletnim licima – netradicionalne seksualne odnose (OVDE), pedofiliju i promenu pola, kao i o Zakonu od 19. jula 2023. kojim se zabranjuje medicinska promena pola (OVDE).

O motivu zakonodavca da donese takve zakone, jasno svedoče reči predsednika Državne Dume Vjačeslava Volodina, izrečene prilikom donošenja prvog od navedenih zakona: „Ovaj akt će nam omogućiti da zaštitimo našu decu, budućnost zemlje od mraka koji šire SAD i evropske države. Mi imamo svoje tradicije i vrednosti” (OVDE). Pre usvajanja Zakona protiv propagande netradicionalnih seksualnih odnosa, pedofilije i promene pola deputatima se obratio američki državni sekretar Entoni Blinken sa zahtevom da glasaju protiv predloženog zakona.

Poslanici ruske Državne Dume glasaju za proširenje zakona protiv „LGBT propagande” koji je na snazi od 2013, 24. novembar 2022. (Foto: Russian State Duma via Reuters)

Odgovor ruskih poslanika na Blinkenovu molbu je bio jednoglasan – ali u prilog prihvatanja predloga Zakona (OVDE). A potom je usledio i odgovor američkom državnom sekretaru predsednika Dume Volodina: „Nama nije potrebno nametanje tuđih vrednosti. Vi ste svoje srušili, videćemo kako će se sve to završiti – ali u svakom slučaju jadno – zato što je to Sodom, drugačije se ne može nazvati, a SAD su postale centar tog Sodoma u svetu. Neka ih tamo, ali kod nas neka se ne dovlače” (OVDE).

Totalna depatologizacija

Radi se, zapravo, o strateškom i ideološki utemljenom odgovoru Rusije na, takođe, strateški plan levo-liberalnih globalističkih struktura, da se posredstvom međunarodnih organizacija – kakva je, između ostalog, i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) – pojedinim državama nametnu ideologizovane strukovne (u ovom slučaju medicinske) agende, koje treba da korenito izmene ne samo brak i porodicu – a posredstvom njih naciju i ljudsko društvo uopšte – već i samog čoveka.

Pritom hrvatski klinički psihijatar i profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu, Goran Arbanas, jasno pokazuje da je nova verzija Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstve organizacije kod ocene pojedinih poremećaja vezanih za seksualno zdravlje pošla od Dijagnostičkog i statističkog priručnika za duševne poremećaje Američkog udruženja psihijatara (DSM-5).

Dok je u ranijoj (u Srbiji još uvek važećoj) verziji Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-10) postojala dijagnostička kategorija duševnog obolenja F66.1, „koja je uključivala ona stanja gde je osoba bila nezadovoljna svojom seksualnom orijentacijom, smatrala je neprihvatljivom svojoj osobnosti, željela da nema takvu seksualnu orijentaciju i zbog toga je tražila pomoć” i u koju su „mogli biti uključeni ljudi homoseksualne, biseksualne ili bilo koje druge seksualne orijentacije koji su imali psihološke probleme ili smetnje zbog svoje seksualne orijentacije”,  u novoj „klasifikaciji MKB-11 više nema ove kategorije – što znači da se seksualna orijentacija više ne može patologizirati, čak ni kad je strana ličnosti osobe (egodistonička)”.

Dr Goran Arbanas, psihijatar iz Klinike za psihijatriju Vrapče (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/N1)

Rečju Arbanasa, „ovo je potpuno u skladu s klasifikacijom DSM-5, gde se seksualna orijentacija nijednom riječju ne spominje u kontekstu patologije” (OVDE). Iz Dijagnostičkog i statističkog priručnika za duševne poremećaje Američkog udruženja psihijatara (DSM-5) preuzet je i drugačiji pristup prema pedofiliji u novoj verziji Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-11) Svetske zdravstve organizacije – na šta su posebno ukazivali njeni ruski kritičari. O tome hrvatski psihijatar zaključuje sledeće:

„DSM-5 uveo je novost u pogledu parafiličnih poremećaja s obzirom na to da razlikuje parafiliju (koja se ne smatra patologijom, poremećajem) i parafilični poremećaj (koji je patologija, poremećaj). Da bismo parafiliju mogli smatrati parafiličnim poremećajem, mora postojati patnja osobe koja ju ima ili patnja žrtve (partnera koji nije pristao na takvu aktivnost). Ova podjela prihvaćena je i u MKB-11. Još jedanput naglašavamo da su parafilični poremećaji u MKB-11 dio duševnih poremećaja, a ne stanja vezanih uz seksualno zdravlje. Među parafiličnim poremećajima u MKB-11 navode se ekshibicionistički, voajeristički, pedofilični, froteristički poremećaji i poremećaj seksualnog sadizma s prisilom” (OVDE). Jednom rečju, pedofilija – kao i drugi navedeni seksualni poremećaji – smatraće se parafiličnim poremećajem, odnosno duševnom bolešću, samo pod uslovom da se dokaže postojanje patnje kod pedofila ili njene žrtve, što je zapravo samo prva stepenica ka potpunoj legalizaciji pedofilije.

Generalno posmatrano, intencija nove verzije Međunarodne klasifikacije bolesti-11 Svetske zdravstve organizacije jeste da se većina seksualnih poremećaja izdvoji iz kategorije F – mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja, gde se nalaze prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti-10 koju je SZO usvojila 1990. godine, u novu kategoriju Stanja povezana sa seksualnim zdravljem, čime se, rečju gospodina Arbanasa, „daje do znanja da se seksualne smetnje ne smatraju duševnim (psihičkim) poremećajima” (OVDE). Da je sadašnja faza depatologizacije seksualnih poremećaja izvršena prema jasno određenom planu, vidi se i po tome što se u međuvremenu pojavila i nova specijalizacija iz seksualne medicine (prvi specijalistički ispit u EU održan 2011. godine), koja treba da zameni psihijatrijsko lečenje takvih osoba (OVDE).

Logo Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na ulazu u sedište organizacije u Ženevi, 3. mart 2023. (Foto: AP Photo/Anja Niedringhaus/File)

Imajući upravo u vidu revolucionarnu brzinu promena koju SZO sprovodi kod ocene i klasifikacije pojedinih pojava vezanih za seksualno zdravlje, predsednik komiteta ruske Državne Dume za zdravstvo, Badem Bašankajev, zaključuje da ono što se „ranije smatralo patologijom i što se lečilo, postalo je potom blisko patologiji, a sada je to skoro – norma”. „I sve se to dogodilo za 25 godina, pa kako to može biti?”, pita se ruski deputat (OVDE). Odgovor na pitanje gde treba tražiti uzroke tako brzim promenama u odnosu SZO prema seksualnim poremećajima, pruža zajednička izjava za javnost međunarodnih LGTB organizacija, koje su, prema sopstvenom priznanju, „bile uključene u proces izrade Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-11) kada su u pitanju trans i rodno-različite osobe” (OVDE).  

Da se stvari neće završiti na onome što donosi 11. verzija Međunarodne klasifikacije bolesti, te da su rezerve ruske države prema ovom dokumentu osnovane, jasno pokazuje navedena izjava međunarodnih LGTB organizacija koje su učestvovale u izradu MKB-11: „Pošto su kategorije u vezi sa transrodnošću izbačene iz poglavlja o mentalnom zdravlju, sledeći koraci u ovom procesu uključuju odbacivanje preostalog patologizujućeg jezika i kretanje ka zakonskoj depatologizaciji i univerzalnoj nezi…Smatramo da MKB-11 predstavlja prelaznu verziju – prihvatljivu samo kao korak ka depatologizaciji.” (OVDE)

Pričanje priče

Promene u medicinskoj patologiji opravdavaju se neoliberalnom ideologijom i njenim glavnim instrumentom – apsolutizovanim ljudskim pravima – koja su ostala bez svog prvobitnog političkog smisla i cilja (ratio legis), pa su – kako primećuje K. Duzinas – degradirala na nivo da svaka „želja pojedinca i grupe može biti preobražena u politički zahtev i, eventualno, u legalno pravo” (OVDE).

Imajući u vidu da tako degradirani i politički ispražnjeni institut ljudskih prava globalisti koriste kao instrument za destrukciju svake normativnosti i kulture, čuveni ruski ustavni pravnik i dugogodišnji predsednik Ustavnog suda RF, Valerij Zorkin, upozorava: „Pristalice ove koncepcije (neoliberalne, prim. autora Z. Č.) izjavljuju da su u sadašnjem vremenu hrišćanske vrednosti i na njima formirana kultura i norme socijalnog ponašanja, navodno, zastareli. Pa se u ime ljudskih prava zahteva rehabilitacija i oslobođenje ljudskih instikata od represije kulture. Ne mogu a da se ne složim sa onim istraživačima koji se, u vezi s tim, pitaju: čovek sa neograničeno slobodnim instiktima – da li je to čovek? Ima li on pravo da se tako naziva?”

Ustavni sud Ruske Federacije (Foto: RIA Novosti/Aleksej Daničev)

Ishod ovakvog istorijskog procesa može imati – upozorava Zorkin – zastrašujuće i neizgladive posledice: „Rušenje normativnosti ljudskog društva kroz odbacivanje pojedinih fundamentalnih socio-bioloških zabrana na kojima se ono od početka zasnivalo (a koje su, ne slučajno, bile prihvaćene i osveštane od strane hrišćanstva), znači izmenu nekih osnovnih antropoloških karakteristika čoveka. Možda će čovečanstvo jednom i poći tim putem – ali to više neće biti ono čovečanstvo koje mi poznajemo, a možda to više i neće biti čovečanstvo” (OVDE).

Jedini način da se zaustavi proces razgradnje tradicionalnog ljudskog društva, porodice i nacije, kao i rasčovečenje čoveka, jeste suverenizacija države. A suverenizacija države, pre svega, znači – kako je nedavno istakao Slobodan Vladušić – da država mora da povrati monopol nad „pričanjem priče”, odnosno nad oblikovanjem slike sveta svojih građana (OVDE). Jer su u procesu razgradnje suverenih država, tokom prethodne tri decenije – monopol nad „pričanjem priča” od nacionalnih država otele multinacionalne kompanije, međunarodne organizacije nalik SZO i brojna međunarodna „strukovna” udruženja.

Uspostavljanje monopol nad „pričanjem priča” vitalno je važno ne samo u sferi obrazovanja – već kako pokazuje sadržaj nove verzije Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-11) – itekako i u sferi zdravstva. Kada je donela odluku o suspenziji primene MKB-11 – zbog toga što je suprotna moralnim i duhovnim vrednostima na kojima počiva rusko društvo i pravni poredak ruske države – ruska država je zapravo povratila u jednom segmentu monopol nad „pričanjem priče”.

 

Zoran Čvorović je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Napomena: Stavovi autora ne odražavaju nužno stavove redakcije Novog Standarda

 

Izvor Novi Standard

 

Naslovna fotografija: duma.gov.ru

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u