Uz stotinak projektila koje su proteklih dana borci Hezbolaha ispalili ka Izraelu i premeštanje dela izraelskih snaga bliže libanskoj granici, američka administracija zabrinula se da bi, već početkom proleća, Tel Aviv mogao ofanzivu iz Pojasa Gaze da premesti na jug Libana. Krizom osiromašene vlasti u Bejrutu su izmaštale plan o prihvatu i zbrinjavanju bar milion izbeglica, koliko se očekuje ukoliko počne novi rat Izraela i Hezbolaha. Za sukob se spremaju i Izraelci, građani se upozoravaju na moguće prekide u snabdevanju strujom i preporučuje im se da naprave zalihe vode, nabave tranzistore i baterije za mobilne telefone.
***
Izrael i Hezbolah već mesecima udaraju ćuške jedan drugom bez nekih velikih izgleda da će se ovaj dvoboj uskoro okončati, kao u takmičenju u šamaranju koje poslednjih godina postaje sve popularnije. Za razliku od novog „sporta” – gde takmičari preko stola naizmenično raspaljuju sve jače šamarčine jedan drugom praćeni burnim reakcijama publike – na severu Izraela i jugu Libana publika se već razbežala.
Oko 80.000 Izraelaca i nešto manje Libanaca pobeglo je iz pograničnog područja, ne želeći da čekaju da ograničeno prepucavanje preko granične linije – u kojem je do sada stradalo više od 200 ljudi – preraste u sveopšti sukob. Izraelski obaveštajci još odavno su procenili da je ovaj sukob neizbežan, a Amerikanci smatraju da će rat Hezbolaha i Izraela početi za najviše šest meseci.
Sa druge strane, Hezbolah je pre nekoliko dana, još jednom, najavu rata uvio u maglovite citate iz Kurana: „Dozvoljava se odbrana onima koje drugi napadnu, zato što im se nasilje čini – a Alah im, zaista, može pomoći.”
Akcije i reakcije
Ovo najnovije pozivanje na Kuran desilo se nekoliko sati pošto su 26. februara na jug Libana popadale krhotine izraelske bespilotne letelice „Hermes 450” – inače, prve koja je oborena otkako je u oktobru počeo rat u Pojasu Gaze. Dron vredan dva miliona dolara kojim Izraelci već mesecima prate kretanje Hezbolahovih snaga uz granicu, oboren je projektilima „358” ispaljenim sa lansera na jugu Libana.
Istim projektilom su u novembru jemenski Huti oborili američku bespilotnu letelicu „Riper”, ali i kineski dron na granici sa Saudijskom Arabijom 2020. godine. Hezbolah je od sredine oktobra do kraja decembra ispalio ukupno sedam ovakvih raketa na izraelske dronove i helikoptere, ali su ih projektili protivvazušnog sistema „Gvozdena kupola” oborili.
Nekoliko sati pošto je „Hermes 450” oboren, izraelski avioni zasuli su projektilima više ciljeva u predgrađu Džamalija libanskog grada Balbeka u dolini Beka, nedaleko od sirijske granice, ciljajući centar Hezbolahove protivvazdušne odbrane, a pomalo i „Muzej džihada”, izgrađen na mestu na kojem je ova organizacija 1982. godine izvela svoje prve vojne manevre.
Za Džamaliju Izrael godinama tvrdi da je jedna od logističkih baza iranske Revolucionarne garde i centar Hezbolahovih protivvazdušnih snaga. Od početka rata u Pojasu Gaze 7. oktobra, bio je ovo prvi napad izraelske avijacije na ciljeve van južnog Libana.
Ubijena su pritom najmanje dva oficira Hezbolaha – uključujući Hasana Huseina Salamija, uticajnog lokalnog komandanta – koji je svojevremeno blisko sarađivao sa šefom iranske Revolucionarne garde Kasemom Solejmanijem, koga su Amerikanci ubili u napadu dronova u Bagdadu početkom 2020. godine.
Hezbolahovi tuneli
Salami je, bar tako tvrde izraelski obaveštajci, bio i jedan od ključnih operativaca u izgradnji mreže tunela koju Hezbolah – uz pomoć Irana i Severne Koreje, gradi već pune tri decenije – u odnosu na koje 500 kilometara dug Hamasov „metro” u Pojasu Gaze deluje kao kanal koji je u „Bekstvu iz Šošenka” izdubio Tim Robins.
Svega dan pošto je Salami ubijen, Hezbolah je po društvenim mrežama prosuo seriju snimaka na kojima se vide ozbiljno naoružani borci koji pucajući izleću iz tunela, kamioneti koji se pojavljuju iz pukotina u zemlji i još jedna serija ratobornih tumačenja svete islamske knjige.
Gradnja Hezbolahovih tunela dramatično je ubrzana posle rata sa Izraelom 2006. godine, kada su na jug Libana stigli stručnjaci iz Severne Koreje koji su duž 38. paralele, počevši od 1950-ih godina prošlog veka, izgradili mrežu podzemnih objekata za konačni obračun sa SAD i Južnom Korejom.
Za razliku od Hamasovih uskih i prilično improvizovanih podzemnih prolaza, Hezbolahova mreža deluje sasvim drugačije jer može da primi hiljade boraca, kao i vozila na koja su montirani raketni bacači. Navodno, ovaj kompleks prostire se od južnih predgrađa Bejruta sve do Doline Beka, povezujući desetine gradića i sela smeštenih duž buduće linije fronta.
Najduži Hezbolahov tunel – čije je postojanje obelodanjeno sredinom 2021. godine – navodno vodi od libanske prestonice do same granice Izraela, što bi bilo skoro 350 kilometara, odnosno znatno duže od najozbiljnijih podzemnih objekata koje je izgradio Hamas.
„Zemlja tunela”, kako zapadni analitičari nazivaju jug Libana, predstavlja mrežu ofanzivnih podzemnih prolaza prokopanih kroz stene slične onima koje se nalaze na granici dve Koreje. Izraelci su do sada uspeli da otkriju i donekle unište čak šest prolaza koji vode nekoliko stotina metara duboko u teritoriju Izraela.
Tunele su, kako navode zapadni obaveštajci, izgradili severnokorejski inženjeri, dok je radove finansirala iranska Građevinska fondacija Džihad. Jedna od firmi čije se ime neprestano ponavlja u izveštajima o tajnim građevinskim radovima je Kompanija za izgradnju Beka, koja se prethodno zvala Iranska kompanija za obnovu Libana.
Izraelske obaveštajne služe su pre četiri godine došle u posed nejasno označene mape juga Libana, na kojoj je istaknuto 36 naselja – navodnih glavnih baza za odbranu od moguće izraelske invazije. Na drugoj strani granice, Izraelci su postavili veliki broj senzora, posebno načinjenih kako bi otkrili podzemne građevinske radove ili kretanje Hezbolahovih snaga. Na ulazima u tunele, navodno, nalaze se teška hidraulična vrata, koja se automatski zatvaraju čim rakete polete sa pokretnih lansera.
Takvu taktiku pripadnici Hezbolaha naučili su u Severnoj Koreji, koja od 1990-ih godina redovno obučava libansku miliciju za akcije poput one koju su 7. oktobra pokrenuli Hamasovi specijalci. Stručnjaci iz Severne Koreje su istovremeno pomagali i Irancima da izgrade seriju podzemnih baza – prilično sigurnih u slučaju vazdušnih napada – kakve već godinama uvežbavaju Amerikanci i Izraelci.
Pripreme za sukob
Uz stotinak projektila koje su proteklih dana borci Hezbolaha ispalili ka Izraelu i premeštanje dela izraelskih snaga bliže libanskoj granici, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena zabrinula se da bi već s početkom proleća Tel Aviv mogao ofanzivu iz Pojasa Gaze da premesti na jug Libana.
Krizom osiromašene vlasti u Bejrutu su, u međuvremenu, izmaštale plan o prihvatu i zbrinjavanju bar milion izbeglica, koliko se očekuje ako, posle tačno 18 godina, počne novi rat Izraela i Hezbolaha.
Libanci, pre svega šiiti u čijim redovima je do početka rata u Pojasu Gaze polako opadala podrška za Hezbolahove avanture. Suočeni sa gotovo izvesnim novim sukobom ponovo su počeli da veruju rečima Hasana Nasralaha – vođe Hezbolaha – smatrajući da im njegova organizacija jedina može pružiti bilo kakvu zaštitu.
Za sukob se, već duže vreme, spremaju i Izraelci, pa se nedavno na internetu pojavio dokument na memorandumu ministarstva pravde Izraela u kojem se upozorava na moguće prekide u snabdevanju strujom, dok se građanima preporučuje da naprave zalihe vode i nabave tranzistore i baterije za mobilne telefone.
Posle serije spekulacija i tri meseca nakon upada palestinskih boraca u Izrael, Šin Bet i Mosad su došli do zaključka da je Hamas jednostavno iskopirao ranije planove Hezbolaha i naprosto iznenadio izraelske snage raspoređene uz granicu Pojasa Gaze.
Takav razvoj situacije u Gazi naterao je Izrael da dramatično podigne nivo gotovosti na severnoj granici uz koju je – kako tvrdi generalštab izraelske vojske – raspoređeno dve petine ukupnih snaga mobilisanih posle 7. oktobra. Izraelski borbeni avioni svakodnevno preleću jug Libana sve do predgrađa Bejruta, skupljajući informacije o kretanju i eventualnim namerama Hezbolaha.
Uprkos nećkanju obe strane da uđu u otvoren sukob, mir – od koga je do sada pobeglo 150.000 ljudi – svakodnevno potrese bar po jedna ozbiljna akcija Hezbolaha i Izraelaca.
U ponedeljak, 5. marta, su tako libanski šiiti projektilima zasuli nekoliko mesta na severu Izraela, nekoliko sati pošto su izraelski avioni ubili sedam pripadnika Hezbolaha, uključujući i unuka Hasana Nasralaha – Abasa Ahmeta Halila.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RTS OKO
Naslovna fotografija: Hussein Malla/AP Photo
BONUS VIDEO:
