Dve godine od kada je Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, ruska ekonomija iznova uspeva da iznenadi zloslutne prognostičare. Finansijski kolaps, koji je naširoko predviđan u proleće 2022, nije se desio.
Ekonomija je zapala u recesiju, ali ona je bila manje oštra nego što se očekivalo i nije dugo potrajala. Inflacija je bila poslednji bauk. Prošle godine cene su brzo rasle, a ekonomisti su verovali da bi one mogle da se izmaknu kontroli. Čak je i gospodin Vladimir Putin bio zabrinut. U februaru, apelovao je na činovnike da „posebnu pažnju posvete” rastućim cenama.
Priznanje za preokret
Još jednom, međutim, ruska ekonomija je pokazala da pesimisti greše. Podaci koji bi trebalo da budu objavljeni 13. marta očekuje se da pokažu kako su cene skočile 0,6 odsto u februaru u odnosu na prethodni mesec – što je pad u odnosu na 1,1 odsto koliko je stopa rasta bila krajem prethodne godine. Na međugodišnjoj osnovi inflacija verovatno više ne raste, pošto je dostigla 7,5 odsto u novembru (videti grafikon ispod).
Mnogi prognostičari očekuju da će ubrzo stopa rasta cena opasti na četiri odsto, a očekivanja domaćinstava o budućoj inflaciji su se primirila. Rezultat predsedničkih izbora, čije održavanje počinje 15. marta, unapred je poznat. Čak i da je ishod izbora otvoreno pitanje, ove brojke ne bi naškodile Putinu.
Ruska inflacija skočila je prošle godine zbog fiskalne ekspanzije veće od one u vreme pandemije COVID-19. Pošto je gospodin Putin povisio uloge u Ukrajini, povećao je potrošnju svih stavki, od transportne opreme i oružja do vojničkih plata. Ukupni državni rashodi skočili su osam odsto u stalnim cenama.
Potražnja za dobrima i uslugama porasla je više od kapaciteta ekonomije da ih obezbedi, što je dovelo do toga da prodavci povećaju cene. Posebno je bilo teško pronaći radnike, no ponajmanje zbog toga što je stotine hiljada ljudi mobilisano a desetine hiljada napustilo zemlju.
Do oktobra prošle godine nominalne zarade su porasle po međugodišnjoj stopi od 18 odsto. Ovo je izazvalo rast cena u radno intenzivnim uslužnim delatnostima kao što je zdravstvo i ugostiteljstvo.
Kome je potrebno odati priznanje za ovaj preokret? Ministarstvo finansija polaže pravo da se upravo njemu odaju počasti. Prošle godine njegovi zvaničnici uspešno su lobirali za kontrolu kursa, što je prinudilo izvoznike da deponuju strane valute u ruskom finansijskom sistemu. Ovo je verovatno podržalo rublju, koja je oslabila poslednjih meseci, što je umanjilo cenu uvoza.
Meko prizemljenje
S druge strane, zvaničnici Centralne banke misle da su njihove kolege iz Ministarstva finansija ekonomske neznalice čije petljanje u tržišne odnose može biti opasno. Oni veruju da njihova politika – više nego udvostručena referentna kamatna stopa od jula 2023. godine – zaslužuje priznanje za usporenje inflacije, i verovatno su u pravu.
Više kamatne stope su ohrabrile Ruse da stave svoj novac na bankovne račune umesto da ga troše. Čvršća monetarna politika je takođe usporila zaduživanje. U decembru je kreditiranje stanovništva poraslo 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec – što je usporavanje sa stope rasta od dva odsto, koliko je bila tokom većeg dela 2023. godine.
Svega nekoliko drugih centralnih banaka je pribeglo tako strogoj monetarnoj politici. Pa ipak, Rusija se izgleda kreće prema „mekom prizemljenju”, u kojem će inflacija usporiti na način koji neće skršiti ekonomiju. Učinak ekonomije je u skladu sa trendovima pre izvazije: rast bruto domaćeg proizvoda od više od tri odsto prošle godine (videti grafikon ispod).
Nezaposlenost ostaje na rekordno niskom nivou. I malo je dokaza koji upućuju da korporacije prolaze kroz veće poteškoće. Naprotiv, stopa zatvaranja firmi nedavno je bila najniža za poslednjih osam godina.
Moskovska berza se nada da će ove godine biti više od 20 inicijalnih javnih ponuda – u odnosu na devet, koliko ih je bilo prošle godine. Poslednji podaci zabeleženi u „realnom vremenu“ o ekonomskoj aktivnosti upućuju na relativno solidno stanje. Konsenzus da će BDP Rusije porasti za 1,7 odsto ovde godine deluje previše pesimistično.
Izbegavanje sankcija takođe je podstaklo ekonomiju. Ruski proizvodni pogoni, koji su nekada bili u zapadnom vlasništvu, iznova su pokrenuti pod novom upravom, ističe se u nedavnom izveštaju Centralne banke. Na početku rata, sankcije su dovele do toga da je bilo teško ruskim firmama da obezbede input, što je odlagalo proizvodnju. Sada su, međutim, kompanije uspostavile robusne lance snabdevanja sa „prijateljskim” državama. Više od polovine dobara uvozi se iz Kine, što je dvostruke veći udeo nego pre invazije.
Ruska ekonomska otpornost je delimično posledica ranijih stumulansa. Poslednjih godina korporacije i domaćinstva su igradili snažne finansijske bilanse – što im je dopuštalo nastavak potrošnje čak i kada su bili suočeni sa povećanom inflacijom, a omogućilo im je i da izbegnu neizvršavanje obaveza (bankrot) zbog visokih troškova zaduživanja.
Kao i u drugim delovima sveta, pad tražnje za radnom snagom je uglavnom rezultirao opadanjem nepopunjenih radnih mesta, a ne manjim brojem zaposlenih. Podaci sa sajta za zapošljavanje Hed Hanter sugerišu da je odnos otvorenih radnih mesta i tražilaca posla prestao da raste. Pošto su imali poteškoće da pronađu radnike prethodnih meseci, šefovi oklevaju da dopuste odlazak ljudi, osim ukoliko su primorani.
Kako su se uspostavljali novi trgovinski odnosi, ruski izvoznici su se usudili da podignu cene, podižući prihode i profit. Popust na naftu koju Rusija nudi kineskim kupcima, na primer, pao je sa više od 10 odsto početkom 2022. na oko pet odsto danas. I ovde nije reč samo o nafti. Putin se hvali porastom izvoza sladoleda u Kinu, ističući prošle nedelje da je „počastio svog prijatelja, predsednika Si Đinpinga”.
Kao što svaki Rus zna – inflacija nikad nije do kraja pobeđena. Zvaničnici Centralne banke navode da je očekivana inflacija i dalje previsoka. Najveća briga je da bi rublja mogla da devalvira, ili zbog preniskih cena nafte, ili zbog nove runde ozbiljnih sankcija, ili ukoliko Kina izgubi interesovanje da podržava gospodina Vladimira Putina. Ovo su ozbiljne brige. Bilo kako bilo, svetski ekonomski izgnanik ponovo jaše.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard
Izvor: Ekonomist
Naslovna fotografija: Harry Engels/Getty Images
BONUS VIDEO:
