Francusko-nemački plan za Rusiju

Najbolja definicija nemoći krije se u izreci koja se pripisuje Napoleonu – „Nikada ne prekidajte svog neprijatelja dok pravi grešku”. Ideja koju je Čerčil 1945. nazvao operacijom „Nezamislivo” danas dobija svoje novo, makronovsko ruho

Francuski predsednik Emanuel Makron kao da se poslednjih nedelja sve više ugleda na britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je u danima nakon završetka Drugog svetskog rata naložio vojsci zadatak da pripremi plan napada na Sovjetski Savez. Napad je trebalo da započne 1. jula 1945. godine, a operacija je nosila ime „Nezamislivo”.

Čerčilova „nemoguća misija” pretvorila se u Makronov nepromišljeni vlažni san i pokušaj političke dominacije pred izbore za poslanike Evropskog parlamenta. Makron je tako, u seriji svojih konkvistadorskih najava, počeo da obećava da Francuska, Nemačka i Italija pregovaraju o vraćanju oružja koje je ranije prodato Kataru, UAE i Saudijskoj Arabiji – kako bi ono bilo poslato u Ukrajinu – i da bi francuske snage mogle da se nađu na teritoriji Ukrajine ukoliko ruska vojska prodre do Odese i Kijeva.

I pored ovih izjava predsednika Francuske, evrovizijskim rečnikom govoreći, maksimalnih „12 poena” – u neformalnom martovskom takmičenju evropskih lidera u blamaži godine – odlazi nemačkoj vladi u epizodi pokušaja slanja raketa „Taurus” Ukrajini.

Ko to tamo peva?

Od trenutka tvrdnje nemačkog kancelara Olafa Šolca da je apsolutno isključeno slanje projektila „Taurus” ukrajinskoj vojsci –jer bi to značilo i obavezno prisustvo nemačkih vojnika na terenu – do momenta objavljivanja transkripta razgovora visoko rangiranih nemačkih vojnih oficira o planovima napada pomenutim raketama dugog dometa na Krimski most, prošlo je manje od 24 sata.

„Op, trt, gevezen zajn”, što bi rekao Ivan Bekjarev u čuvenoj improvizaciji u Otpisanima u ulozi Caneta Kurble, koja je postala jedna od najpoznatijih replika iz kultne serije. Baš kao što u glumi jedna verbalna akrobacija u trenutku može od obične scene da napravi – nezaboravnu, a od prosečnog glumca – legendarnog, tako i u politici jedan trenutak može da prelomi čitavu karijeru, a u konkretnom slučaju i da – pokrene rat ogromnih razmera.

Nemački kancelar bi verovatno više voleo da se radi o nekoj prvomartovskoj šali, ali u spomenutom audio-snimku brigadni general Frank Grafe, načelnik odeljenja komande vazduhoplovstva za operacije i vežbe, inspektor nemačkog vazduhoplovstva Ingo Gerharc i dva oficira svemirske komande – Fenske i Frosted, razmenjivali su mišljenja o opcijama izvođenja napada na Krimski most, korišćenjem nemačkih raketa dugog dometa, pošto su razmatrali da Kijevu predaju 100 komada takvog oružja.

„Teško je pogoditi most, to je prilično uska meta, ali ‘Taurus’ to može da izvede, a može da pogodi i skladišta municije”, rekao je Frosted, dok je Gerharc dodao da postoji mišljenje da „Taurus“ može obaviti zadatak ako se koriste francuski borbeni avioni u akciji.

Demonstranti zahtevaju povećanu vojnu podršku Ukrajini slanjem Taurus raketa, Berlin (Foto: Omer Messinger/Getty Images)

U toku razgovora nemački oficiri dolaze i do zaključka da bi rušenje Krimskog mosta bio značajan politički cilj, komentarišući da ipak postoji veliki problem obučenosti ukrajinske vojske u kratkom roku za ovakav zadatak i da bi Britanci mogli da preuzmu deo posla, kao i da postoje „crvene linije” političkog karaktera, gde jasno navode da se ne sme doći do otkrivanja direktne veze između spomenutog plana i učešća nemačke vojske.

Ceo tok razgovora nemačkih oficira može se lako zamisliti u formi scene iz filma „Hitler, poslednji dani” Olivera Hiršbigela, kada Adolf Hitler – čiji lik maestralno tumači glumac Bruno Ganc – naređuje svim svojim generalima da napuste prostoriju u bunkeru, osim četvorici visoko pozicioniranih generala – Vilhelmu Kajtelu (načelnik vrhovne komande Vermarha), Alfredu Jodli (zamenik načelnika Vermahta), Hansu Krebsu (glavnokomandujući armije) i generalu Vilhelmu Burgdorfu (načelnik kancelarije nemačke vojske).

Autentični transkript razgovora nemačkih oficira o planovima koji bi mogli da dovedu i do direktnog sukoba između NATO pakta i Rusije lako se može pridodati već hiljadama različitih adaptacija i mimično-komičnih alternativnih titlova koje ovaj film i scenu čak i 20 godina od njegove premijere čine konstantno aktuelnim.

Igra velikih reči

„Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag”, kaže narodna poslovica, a trag se ukazao nakon izjave poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog da su vojnici NATO pakta već u Ukrajini. I šta ćemo sad, što bi rekla Konstrakta?

Ništa. Znalo se i od ranije ko i kako vrši obuku ukrajinske vojske, kurcšlus u komunikaciji među liderima evropskih zemalja javio se onog trenutka kada je nemački kancelar Olaf Šolc otkrio da britanski vojnici pomažu u ispaljivanju ukrajinskih projektila i da bi ta odluka mogla da učini i Nemačku zemljom „učesnikom u ratu”. Trik danas leži u tome što se igra gluvih telefona unutar EU preselila na igru nuklearnih kofera – a tu Zapad više nije dominantna strana.

Nemački kancelar Olaf Šolc tokom posete vojnom centru za obuku Bundesvera u Ostenholcu, 17. oktobra 2022. (Foto: David Hecker/Getty Images)

Komandant strateške komande američke vojske, Entoni Koton, izjavio je da Rusija trenutno ima najveći i najraznovrsniji nuklearni arsenal na svetu. „Ovo uključuje hipersonične sisteme sa nuklearnom sposobnošću, kao što su krstareća raketa ‘cirkon’ za kopneni napad i balistička raketa sa lansiranjem iz vazduha ‘kinžal’ koju je Rusija često koristila protiv Ukrajine u konvencionalnoj ulozi”, zaključio je Koton.

Retorika, folklorne izjave i besede se drže po strani kada vojska izađe sa konkretnim podacima, a onda se iz nemoći javi i šef Pentagona Lojd Ostin koji se pridružio „evrovizijskom” takmičenju u igri velikih reči, izjavivši da će NATO ući u sukob sa Rusijom ukoliko Ukrajina izgubi.

I nije samo ni retorika više u pitanju, dok se dronovi upućeni prema Sankt Peterburgu obaraju ruskim PVO raketama iznad finskog zaliva a francuski izviđački i borbeni avioni presreću od strane ruske avijacije iznad Crnog mora, otrežnjujuće dobro objašnjenje dao je šef evropske diplomatije Žozep Borelj rekavši da je era zapadne dominacije definitivno završena.

I zaista, najbolja definicija nemoći krije se u izreci koja se pripisuje Napoleonu – „Nikada ne prekidajte svog neprijatelja dok pravi grešku”. Skoro 90 godina od Čerčilove epizode plana napada na Sovjetski Savez – operacija „Nezamislivo” dobila je svoje novo ruho u varijaciji na temu nemoći u formi „Nemoguće misije”.

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: RT Balkan

 

Naslovna fotografija: Alexander Koerner/Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u