Još od ponižavajućeg poraza u Napoleonovim ratovima, Francuska je zarobljena u klasi država zgnječenih između velikih sila. Nakon Drugog svetskog rata, Francuska je izašla na kraj sa ovom nevoljom tako što je iskovala evropsku osovinu sa Nemačkom.
Uhvaćena u sličnu situaciju, Britanija se adaptirala podređenoj ulozi, priključujući se globalnoj američkoj moći, ali Francuska se nikada nije odrekla svog pohoda za vraćanje slave svetske sile. Ti radovi su i dalje u toku.
Užas unutar francuskog uma je razumljiv u trenutku kad se pet vekova zapadne dominacije završava. Takav položaj osuđuje Francusku na diplomatiju koja je konstantno u stanju obuzdavanja, uz iznenadne epizode asertivnosti.
No, kako bi ta asertivnost bila orijentisana ka rezultatima, postoje određeni preduslovi, poput profilisanja grupa istomišljenika, vođstva, saradnika, pristalica i simpatizera, i – što je najvažnije – održivosti i logistike. U suprotnom, asertivnost liči na epileptične napade, tj. na neizlečivo oboljenje nervnog sistema.
Visoki ulozi
Mirni dani francuskog predsednika Emanuela Makrona u međunarodnoj diplomatiji prestali su sa skorašnjim raspadom franko-nemačke osovine u Evropi, koja datira još od Rimskog sporazuma iz 1957. godine. Kako se Berlin oštro prešaltao na transatlantizam u svojoj spoljnopolitičkoj dogmi, gabarit Francuske u evropskim pitanjima je nestao.
Ulozi su visoki povodom sastanka pomirenja u petak, pošto Makron putuje u Berlin kako bi se sastao sa kancelarom Olafom Šolcom, koji ne samo da ga je odbio isključivanjem mogućnosti slanja kopnenih snaga evropskih zemalja u rat u Ukrajini, nego i uskraćivanjem raketa „Taurus”, uz obrazloženje da bi to značilo slanje nemačkog osoblja u podršku Ukrajini, što prosto „ne dolazi u obzir dok je on kancelar”, kako je izjavio u sredu pred Bundestagom.
Naravno, nije nam cilj da blatimo Makronov zavidni intelekt, koji se npr. pokazao kada je u intervjuu s kraja 2019. godine za Ekonomist rekao da Evropa stoji „na ivici provalije”, pa mora da počne da razmišlja o sebi strateški, kao o geopolitičkoj sili, inače više „neće moći da vlada sopstvenom sudbinom”. Makronova oštroumna opservacija prethodila je ratu u Ukrajini čitave tri godin
Prema listu Marien, koji je intervjuisao nekoliko francuskih vojnika, vojska navodno procenjuje da je rat u Ukrajini već nepovratno izgubljen. Marien citira više rangiranog francuskog oficira koji podrugljivo ističe: „Ne smemo da napravimo grešku sukobljavanja sa Rusima, mi smo vojska čirlidersica”, pa slanje francuskih snaga na ukrajinski front jednostavno „ne bi bilo razumno”. Jedan neimenovani izvor iz Jelisejske palate tvrdi da je Makron „hteo da pošalje snažnu poruku milimetarski kalibriranim rečima”.
Urednica Mariena, Nataša Poloni, napisala je: „Ne radi se više o Emanuelu Makronu ili njegovom stavu muževnog malog lidera. Ne radi se čak više ni o Francuskoj ili njenom slabljenju usled slepih i neodgovornih elita. Radi se o tome hoćemo li kolektivno da pristanemo da mesečarski odemo u rat – rat za koji niko ne može da tvrdi da će biti kontrolisan ili obuzdan. Pitanje je hoćemo li pristati da šaljemo decu u smrt zbog toga što su SAD insistirale na uspostavljanju baza duž ruskih granica”.
Ipak, ostaje veliko pitanje zašto Makron radi sve ovo, pa čak i pokušava da smućka nekakvu „koaliciju voljnih” u Evropi. Čitava paleta objašnjenja je moguća, počevši od otga da Makron pokušava da jeftino stekne političke poene, motivisan ličnim ambicijama i unutarevropskom frakcijom sa Berlinom.
Ali sa druge strane, sve do nedavno, Makron je bio pristalica dijaloga sa Moskvom. Percepcija većine evropskih prestonica – uključujući Moskvu – jeste da Makron pokušava da eskalira u Ukrajini time što, u gestu očigledne političke manipulacije, najavljuje razmeštanje borbenih snaga Zapada protiv Rusije.
Geopolitička dimenzija
Geopolitički zaključak glasi da je Makron, koji je do juče pozivao na dijalog sa Moskvom i nudio da bude medijator; i koji je 2019. napravio čuvenu deklaraciju „Velike Evrope” i održavao kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom; i koji je februara prošle godine, govoreći o „sigurnom porazu“ Rusije u Ukrajini, pozivao na izbegavanje „ponižavanja“ Moskve; i koji je iznova i iznova podvlačio svoju posvećenost matrici diplomatije Šarla de Gola, za kojeg je poznato da je Francuskoj dodelio ulogu „mosta između Istoka i Zapada”; da je taj Makron sada prešao u drugi ekstrem: u ekstrem tvrde evro-atlantske retorike.
Ova šokantna nekonzistentnost se jedino može objasniti nepovoljnim razvojem događaja u ukrajinskoj krizi, gde perspektiva ruskog poraza u ratu više nije u špilu opcija, nego je zamenjena rastućom verovatnoćom mira koji će biti diktiran po ruskim uslovima. Drugim rečima, dinamika moći u Evropi se dramatično menja, što naravno utiče na Makronove ambicije „vođe Evrope”.
Za to vreme, rusko-francuski odnosi takođe su podvrgnuti žestokom nadmetanju i rivalitetu – pa čak i konfrontacijama – u čitavom nizu oblasti. Za početak, francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sežorne rekao je u intervjuu za Le Parizien ovog januara da bi pobeda Rusije u Ukrajini dovela do toga da Moskva kontroliše 30% svetskog izvoza pšenice. Za Pariz, ovo je pitanje održivosti jednog od ključnih sektora francuske ekonomije.
Francusku poljoprivredu karakteriše istorija čiji počeci datiraju iz vremena Gala, 2000 godina pre Hrista. Potrebno je razumeti da je Francuska revolucija iz 1789. godine – koja je izmenila svaki deo francuskog društvenog poretka i dovela do ukidanja privilegija viših klasa – takođe bila i poljoprivredna revolucija, omogućivši ogromnu preraspodelu zemljišta. Dovoljno je reći da je veza francuskog naroda sa svojom poljoprivredom veoma jaka.
Kako stvari stoje, afričke države menjaju strukturu svog izvoza žitarica usled tehničke regulative koju je EU uvela u sklopu zelene agende, pa se francuski farmeri posledično suočavaju sa rastućim cenama, a sada, povrh toga, vreba i gubitak udela u regionalnom tržištu u korist Rusije.
Rusija u poslednje vreme pravi i prodore u oblasti izvoza naoružanja afričkim zemljama. U političko-vojnom smislu, Rusija je preotela Francuskoj teritoriju bogatu resursima u regiji Sahela, koja je nekada bila francuski kolonijalni posed i igralište. Istina je da se Francuskoj prosto vraća bumerang neokolonijalnih strategija u Africi, ali Pariz više voli da okrivi rusku grupu „Vagner” (koja je ušla da popuni vakuum u Sahelu) zbog toga što antifrancuske snage dolaze na vlast u nekolicini država odjednom: u Maliju, Nigeru, Burkini Faso, Čadu i Centralnoafričkoj Republici.
Osveta za Afriku
Po najboljim tradicijama geopolitike, Francuska je počela da se sveti po regionima osetljivim za ruske interese, tačnije u Jermeniji, Moldaviji i Ukrajini – gde je rusko vojno prisustvo na francuskom nišanu. Ne čudi što je Ukrajina strateški najveći komad na kojem Emanuel Makron želi da ostvari veće francusko prisustvo. Na taj način, Emanuel Makron pokušava da nametne svoje ambicije o vođstvu u Evropi, poput navigatora spoljne politike EU u širokom luku od afričkog kontinenta, preko Mediterana do Transkavkazije i potencijalno sve do Avganistana.
Sve ovo se odvija u istorijskom kontekstu neminovnog sažimanja SAD u Evropi, pošto se indo-pacifička regija zagreva, a rivalitet sa Kinom postaje opšta obuzimajuća strast Vašingtona. Pored toga, duž Evrope postaje intenzivan osećaj dominantnosti Rusije, koja prerasta u vojnu i ekonomsku silu broj jedan u strateškom prostoru od Vankuvera do Vladivostoka.
Danas je paradoks u tome što je nekadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev još 2008. godine predlagao pravno obavezujući panevropski bezbednosni sporazum, kojim bi se razvila nova bezbednosna arhitektura u Evropi, uključujući transformaciju postojećih i stvaranje novih institucija i normi kojim bi bezbednosni odnosi u Evropi i širem geopolitičkom prostoru od „Vankuvera do Vladivostoka” bili uređeni.
Avaj, SAD su tada podstakle Evropljane da tzv. „Medvedovljevu inicijativu” posmatraju kao zamku za slabljenje NATO pakta, OEBS-a, EU i drugih evropskih tela, pa je odbačena jedna divna ideja koja je mogla da posthladnoratovsku eru čvrsto ukotvi kroz obavezujuću bezbednosnu arhitekturu.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Prevod: Vojislav Gavrilović/Novi Standard
Izvor: indianpunchline.com
Naslovna fotografija: kremlin.ru
BONUS VIDEO:
