Razgovarao sam sa osobom koja generalno razume strukturu i sastav naše najnovije „antiratne” (u stvari, transukrajinske) emigracije. Mislim da će vas zanimati.
Sagovornik: Evo šta treba razumeti u veti sa Rusima u Beogradu, o kojima se mnogo priča zbog činjenice da je u Srbiji ruska zajednica masovno glasala za Vladislava Davankova. O tome sam razgovarao sa mojim srpskim prijateljima. U svom društvu, na eksternom planu, proučavali su Ruse koji su u Srbiju došli posle 2022. godine i u šali se složili da to više nisu Rusi.
Ključne tačke: više vole smutije/raf/kafu nego vino/rakiju; ako u restoranu sedi grupa njih, onda su svi na svojim telefonima; ne igraju fudbal; njihove devojke su strašne i obučene kao baštenska strašila – prevelike dukserice i iste takve pantalone. Muška polovina je sa nula muške harizme.
Takvi su i glasali. Takvi govore „njet” ratu. Oni su u većini među pristiglim u Srbiju. Ima ih do 150.000.
Ja: A koliki je (danas) ukupan broj onih koji su otišli iz Rusije?
Sagovornik: Blizu polovine svih je došla u Srbiju.
Ja: A Gruzija, Izrael, Češka – koliko ih tamo ima?
Sagovornik: Najviše ih je, nesumnjivo, u Srbiji. Tamo vole Ruse i niko im ne traži – kao u ostatku Evrope – da za tanjir čorbe udaraju po svojoj rođenoj zemlji.
Ja: Ali, ima i onih koji su spremni da udaraju? Zar takvi nisu otišli u baltičke zemlje?
Sagovornik: Uopšte nije tako. Osim nekoliko desetina „medijskih zvezda”, tamo niko nije otišao. Jevreji su delimično otišli u Izrael, ali su to uglavnom neki ideološki konzervativni Jevreji.
Da, mnogi su otišli u Tursku. Iz istih razloga kao u Srbiju. I u Turskoj se, generalno, prema Rusima lepo odnose, pa može mirno čekati da se stvari promene. Istina je da su se neki iz tabora „njet-ratu” razmileli i po bivšim republikama SSSR, ali nigde nema više takvih Rusa nego u Srbiji.
Uostalom, Srbi su se pripremali – dali su im mogućnost da rade itd. I oni imaju isti problem sa stanovništvom kao i mi, samo u malom: potrebni su im u mnogim oblastima kakvi-takvi stručnjaci.
Ja: To, generalno, znači da naši iseljenici nikome nisu naročito potrebni i da se niko ne otima za njih?
Sagovornik: Tako je. Tačno ono što – žaleći se – pišu po internetu. Oni nisu potrebni.
Štaviše, sve takozvane civilizovane zemlje su zainteresovane za smanjenje populacije belaca, to je kod njih trend (zašto, to je za poseban razgovor). A niko od naših „njet-ratu boraca” ne želi da ide u „divlje” zemlje (kako ih oni shvataju). Zato im je idealna Srbija, a donekle i Turska.
Ovde je završen naš razgovor…
Srbi, vodite računa da vas ovi „dragoceni kadrovi” tamo ne izujedaju. Oni će vas izdati pri prvoj – čak i minimalnoj opasnosti – kao što su Rusiju. Možda vam se čini da je nebitno što je kod vas stiglo 150.000 mladih belaca jer od njih može biti samo koristi. U smislu: neka rade.
Ali, nije tako. Sa njima se Srbija potencijalno može pretvoriti u državu sa radikalno drugačijim mentalitetom, sa narušavanjem jednog od sidrišta srpskog identiteta – vekovno-večnog prijateljstva sa Rusijom.
Nešto slično se dogodilo u Ukrajini kada su rusofobi – indoktrinirani od Poljaka i Austrougara – počeli da vladaju prvo u kulturi, a potom i u politici. Nešto slično se nedavno zamalo dogodilo i u Belorusiji, kada je zapadnjački omladinski lobi – hranjen od poljskih radio stanica i kuratora – umalo zaljuljao celu zemlju. Da su pobedili, sada više ne bismo Belorusiju mogli prepoznati. Uostalom, otprilike isto se sada dešava i sa Jermenijom.
Srbi, umoljavam vas. Budite oprezni, braćo.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Fakti
Naslovna fotografija: Tanjug/Miloš Milivojević
BONUS VIDEO:
