„Slučaj Gruhonjić” na beogradskom Filozofskom fakultetu

Gospodine dekane, ako ovo neprincipijelno saopštenje – doneseno bez legitimne podrške većine upravnika katedri i redovnih profesora – prođe ovako, više neće biti građanske solidarnosti među nama

Sa neprijatnim iznenađenjem sam pročitao saopštenje Filozofskog fakulteta u Beogradu u kome fakultet – za koji sam studijama i poslom vezan punih 30 godina – osuđuje studentsku blokadu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Fakultet na kome sam radovni profesor opredelio se u jednom sporu, koji je mnogo dublji od sukoba vlasti i opozicije u Srbiji i studentske blokade. Saopštenje je izdato u danu kada su kontramitingaši – među kojima su vođe autonomaša i pojedini kompromitovani političari iz DS-a i SSP-a – uklonili i oštetili zastave Republike Srbije istaknute na ulazu u novosadski fakultet.

Smesta sam se obratio dekanu Filozofskog fakulteta u Beogradu prof. dr Danijelu Sinaniju. On mi je ljubazno objasnio da je odluku o saopštenju doneo u konsultaciji sa upravnicima fakultetskih odeljenja, te da ona nema veze s govorom mržnje i kršenjem zakona poteklim od Dinka Gruhonjića, profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Odbacio je argumente o tome da je kršenje zakona i fašisoidna šovinistička mržnja jednog profesora važniji razlog za reagovanje od eventualnog nastojanja vlasti da zloupotrebi opravdani studentski gnev napadom na srpski narod.

Opravdanje dekana Sinanija

Za dekana Sinanija bilo je važnije pitanje režimske zloupotrebe blokada, mada je priznao nelogičnost koju njegovoj tezi daje činjenica da su se ključne blokade Filozofskog fakulteta u Beogradu dogodile pre 2014. godine i učvršćivanja sadašnje vlasti. Takođe, dok je on požurio da odmah podrži manjinsku mrziteljsku kliku među novosadski profesorima – kada su anarhisti i fašisti pre 10 godina blokirali naš fakultet – niko se nije oglasio mesecima.

Protiv nas tada nisu bili predsednici studentskog parlamenta i predekan, kao u današnjem novosadskom slučaju. Naprotiv, oni su tada bili uz svoje profesore, a protiv onih koji su blokorali fakultet da bi dobili još neki ispitni rok ili da bi im bila umanjena školarna ukoliko izgube još neku godinu – onih koji su igrajući se anarhoidne distopije, u obredu prelaza među odrasle, svoje profesore klevatali, pljuvali, vređali, a bilo je i potezanja noža. Lično svedočim i stojim iza stava da tada za profesore nije bilo mnogo solidarnosti čak ni u upravi našeg fakulteta, naprotiv.

Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Danijel Sinani, u poseti galeriji nauke i tehnike SANU na izložbi „Vinča projekat: Novi izazovi za arheologiju”, mart 2022. (Foto: Tanjug/Rade Prelić)

Odlučno odbijam opravdanje dekana Danijela Sinanija, prema kome je reč o načelnoj stvari. Ne, naprotiv, načelno pitanje je bilo da ga ja, kao njegov kolega i Srbin, javno uzmem u zaštitu kada ga režimska televizija napadne zato što pripada albanskom narodu, a nastupa protiv vlasti kao dekan Filozofskog fakulteta. Učinio sam to bez bilo kakvog pritiska i kalkulacija, ne razmišljajući o posledicama. Isti bih uradio ponovo. No, sada je srpski narod napadnut. Nama crtaju šta će posle stvaranja nezavisnog Kosova i Metohije učiniti u Srpskoj i Crnoj Gori. Sve će to biti učinjeno nedemokratski, pa neće biti prvi put da 10% birača nametne svoju volju većini. Evropska istorija puna je takvih primera.

Oni koji se diče imenjakom upravnikom koncentracionog logora, koji Srbe porede sa zverima koje naseljavaju Tolkinov Mordor, koji bi da nameću kako će izgledati srpske crkve i spremaju se da ih kada kucne čas pretvore u pabove, koji govore o genetskoj defektnosti „kratkonogih” i ružnih Srpkinja u navodno „etnički očišćenoj” Banjaluci itd. spremni su da izvrše genocid nad srpskim narodom, a da one koje ne ubiju proteraju u Beograd i okupiranu centralnu Srbiju. To se tokom proteklih 11 decenija dva puta dogodilo, treći put smo delimično uspeli da zločin sprečimo, ali on je i dalje u toku.

Srbi u opasnosti

Stranačke ili režimske zloupotrebe nisu mi bitne. Sve više mi je nevažna i naša opozicija, koja će uskoro zaslužiti etikete „dvorske” i „kvislinše”. Jasno mi je: dok je raznih Gruhonjića, Balša, Brajana, Lalića i Lalićki i spremnosti mnogobrojnih Borka, Marinika i Đilasa da se sa njima solidarišu vlast je naizgled sigurna. To je, međutim, krakovida računica tirana. Mene je, dozvolite, u ovom času briga i za vlast i za opozciju. Zanima me srpski narod, a on je napadnut i u opasnosti. Dinko, Denis, Albin i Milo nisu uzrok te opasnosti – oni su njen simptom, najava, provokatori i marionete.

Meni je jasno da Dinka Gruhonjića sve počasti, profesure, direktorstva, predsedništva, projekti, grantovi itd. ne mogu da učine srećnom osobom. On je ovde došao kao mrzitelj, koji se iz nekih razloga nije pokazao u idealnom vremenu za takve – u ratu. Došao je da se ostvari tako što će nekako kazniti Srbiju, ali je svoj život sam učinio teškim i gorkim time što se samoosudio da decenijama živi u narodu prema kome gaji niske, upravo infernalne, emocije.

Obraćanje Dinka Gruhonjića na skupu profesora i studenata koji su mu pružili podršku u okviru inicijative „Nije filozofski ćutati” ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Foto: BETA/Dragan Gojić)

Siguran sam da „kanselovanje” Dinka Gruhonjića nije moguće, pošto „firme” koje stoje iza njega „kanseluju”. Uostalom, ta praksa je nedemokratska i protivzakonita. Ja sam uvek za suđenje – i to na nezavisnom, pravednom sudu naše države. Zanimljivo mi je, međutim, kako je prof. dr Dubravka Stojanović – jedna od osoba koje su zajedno s dekanom Sinanijem odlučile da u naše ime u suštini podrže Dinka Gruhonjića – svojevremeno za mnogo blaže reči, a suštinski motivisana nezadovljstvom zbog biografije Latinke Perović, koju je izvanredno napisao, pomogla ostarkovanju Zorana Ćirjakovića. Tada nije bilo principijelnosti. Baš kao što je krajem prošle godine bilo pipavo osuditi policijsko maltertiranje našeg studenta uhapšenog prilikom protesta na kome je udario jednog direktora bliskog vlastima.

Gospodine dekane, ako ovo neprincipijelno saopštenje – doneseno bez legitimne podrške većine upravnika katedri i redovnih profesora – prođe ovako, više neće biti građanske solidarnosti među nama. Sva naša višegodišnja nastojanja da od ove države i društva učinimo nešto više biće poništena. Naši uzori tada će biti u Prištini, Sarajevu i Zagrebu. Da li prof. dr Dinko Gruhonjić i mit o režimskoj blokadi imaju toliku političku i moralnu vrednost?

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: Politika

 

Naslovna fotografija: BETA/Dragan Gojić

 

BONUS VIDEO:

Društvo, Politika
Pratite nas na YouTube-u