N. Plotnjikov: Terorizam je ujedinio Rusiju

Reditelji zločina su pogrešili – Rusija je multinacionalna i multiverska zemlja. Ovde živi oko 26 miliona muslimana: više od 25 miliona sunita i 400.000 šiita. Posle ovakvih incidenata, narodi Rusije se još više ujedinjuju

Načelnik Centra za naučne i analitičke informacije Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka, general-major (u rezervi), doktor političkih nauka, Nikolaj Plotnjikov, u ekskluzivnom intervjuu za naš portal govorio je o najaktuelnijim svetskim zbivanjima, sa posebnim akcentom na Bliski istok, terorizam, ukrajinsko ratište i surovi teroristički napad u Moskvi. Bilo je reči i o Srbiji i Balkanu, a general je imao i ohrabrujuću poruku za naš, kako kaže, „ratnički i državotvoran, srpski narod”.

Svedoci smo užasnog terorističkog napada u Moskvi. Grupa ISIS Korasana (ISIS-K) je preuzela odgovornost, ali ruski autoriteti veruju da iza svega stoje SAD, Velika Britanija i Ukrajina. Može li se uopšte poverovati da je napad izvršila grupa ISIS-K, i ukoliko zaista jeste, da li je ona samo puki instrument Zapada?
– Operativno-istražne radnje se nastavljaju. Ruske specijalne službe već imaju dokaze da su predstavnici specijalnih službi kijevskog režima direktno sarađivali sa izvršiocima terorističkog akta. Njih, pak, predvode američke obaveštajne službe.

Njihovi predstavnici dobili su radne kancelarije već 1990-ih u zgradi Službe bezbednosti (SBU) Ukrajine u Kijevu (ceo sprat u zgradi SBU u Vladimirskoj ulici, zgrada 33 sa posebnim ulazom). Amerikanci otvoreno kontrolišu i rad centralnog aparata ove specijalne službe i Glavne obaveštajne uprave (GUR) Ministarstva odbrane – kao i strukture na terenu – uključujući i granicu sa Rusijom. Svi Majdani i državni udar iz 2014. godine bili su delo američkih obaveštajnih službi.

Prema mnogim znacima, direktni izvršioci terorističkog akta nisu militanti avganistanskog ogranka ISIS-a, ili kako ga još nazivaju „Vilajet Korasana”. Pripadnici ISIS-a koji idu u takve akcije su uvek bombaši samoubice. Četvorica terorista koji su pucali na ljude u koncertnoj dvorani u gradu Krasnogorsk kod Moskve, naprotiv, požurili su da pobegnu sa mesta zločina.

Lekari pored tela žrtava u blizini koncertne sale „Krokus siti hol”, nakon terorističkog napada u Moskvi, 22. mart 2024. (Foto: Sputnik/Sergey Bobylev)

To potvrđuje i incident u drugom regionu sveta koji se desio istog dana kada se u Rusiji dogodila tragedija – napad u avganistanskoj provinciji Kandahar. Ujutru 22. marta je bombaš samoubica izvršio samoubistvo u ekspozituri banke, u trenutku kada je u redu bilo 150 ljudi koji su došli da prime plate. U eksploziji je poginulo 26 ljudi, a više od 50 je povređeno. Kako je saopštila talibanska policija, teroristički napad je izveo uzbekistanski državljanin Asadbek Madijarov. Prema navodima Glavne uprave za obaveštajne poslove (GUOP) Avganistana, on je prošao obuku u jednom od kampova „Vilajet Korosana” u Pakistanu.

Oni koji su počinili masakr u koncertnoj dvorani nemaju nikakve veze sa islamom. Oni su izvršili teroristički napad u petak, tokom svetog meseca Ramazana. Ubijajući nevine ljude za novac u te svete dane za muslimane, narušili su sve moralne kvalitete pravog muslimana. Sudeći po snimcima iz koncertne dvorane, četvorica terorista su imala iskustva u rukovanju oružjem i više puta su ubijala ljude. Pucali su na nenaoružane ljude hladnokrvno, iz neposredne blizine, dokrajčujući ranjene nožem.

Kolika je opasnost od ISIS-K po region u kome deluje, a i globalno? Mogu li talibani u Avganistanu, možda udruženi sa Iranom, Rusijom, Kinom, Tadžikistanom… neutralisati tu grupaciju?
– Posle terorističkog napada u mestu Krasnogorsk kod Moskve, zvanični predstavnik avganistanske vlade Zabihulah Mudžahid dao je izjavu u kojoj je posebno istakao da „ime ISIS koriste određene snage za postizanje političkih ciljeva”. Određene snage – otvoreno rečeno – jesu SAD. Kombinujući ono što su počeli da govore u Vašingtonu odmah posle tragedije u Rusiji i ono što je rekao Zabihulah Mudžahid, postaje jasno da je to učinjeno da bi se odvratile optužbe od pravih poručilaca i organizatora.

Otvorenije, politikolog i vojni ekspert Kamran Aman nazvao je stvari pravim imenom u intervjuu za avganistansku novinsku agenciju „Tolon njuz”. Prema njegovim rečima, glavni izvor terorizma je Amerika. Kamran Aman veruje da je ova zemlja stvorila proksi grupe i da želi da ostvari svoje ciljeve na taj način.

Nakon tragedije, naš institut je posetio visoki zvaničnik ambasade Avganistana u Rusiji. On je izrazio saučešće zbog tragedije i rekao da se vojska i specijalne službe novih avganistanskih vlasti bore protiv džihadista iz „Vilajet Korosana”. Od 14. do 19. maja ove godine u Kazanju će se održati sledeći sastanak Grupe strateške vizije „Rusija – islamski svet”. Pozvana je reprezentativna delegacija iz Avganistana (a prisustvovaće delegacije iz više od 80 muslimanskih zemalja). Na posebnoj sednici o avganistanskim pitanjima biće razmatrana pitanja koordinacije borbe protiv terorizma i ekstremizma.

Vi ste odličan poznavalac prilika u Avganistanu. Kakvo je vaše mišljenje o budućnosti te zemlje, mogu li je talibani stabilizovati? U čemu je tajna tog „groblja imperija” na kom su zube polomili Britanci, Sovjeti, Amerikanci, a gotovo nikada centralna vlast u Kabulu nije mogla da ovlada celom zemljom?
– U Avganistanu je, kroz vekovnu istoriju, vlast više puta prelazila iz jedne ruke u drugu, ali još niko nije uspeo da je zadrži dugo. Talibani su već bili na vlasti u periodu od 1996. do 2001. godine. Tada su započeli svoju vladavinu masovnim pogubljenjima i uspostavljanjem svoje brutalne talibanske verzije šerijata. Tih godina se praktično nisu bavili ekonomijom.

Sada, očigledno, uče na svojim prethodnim greškama. Od dolaska na vlast, po drugi put u avgustu 2021. godine, nije bilo masovnih pogubljenja bivših političara. Najavljena je opšta amnestija za vladine zvaničnike. Državni službenici su pozvani da se vrate na posao u vladine agencije. Talibanskom pokretu nije cilj islamizacija stanovništva. Postoje, naravno, kršenja ljudskih prava, posebno na lokalnom nivou. To se, pre svega, tiče prava žena i devojčica. Naravno, ovo nije normalno. Nadajmo se da će s vremenom sve doći na svoje mesto.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov govori tokom međunarodne mirovne konferencije za Avganistan sa predstavnicima Talibana u Moskvi, 18. mart 2021. (Foto: Russian Foreign Ministry/Sputnik)

Za razliku od vremena kada su prvi put došli na vlast, talibani sada veliku pažnju posvećuju stvaranju uslova za trgovinski i ekonomski razvoj zemlje. Oni su pojednostavili naplatu poreza, počeli da se bore protiv korupcije i podstakli razvoj trgovine. Naime, Avganistan ima sve što je potrebno za ekonomski razvoj. Avganistanci su vredni ljudi. Ova zemlja ima najveća svetska nalazišta rude bakra, litijuma, retkih zemnih metala i boksita. Generalno, njegove dubine sadrže čitav periodni sistem Mendeljejeva.

Početkom aprila ruska kompanija „Ruske železnice” potpisala je ugovor sa avganistanskom kompanijom „Gama” o zajedničkoj realizaciji četvrte faze izgradnje železničke pruge od iranskog grada Haf do avganistanskog Herata. Deonica od 47 kilometara moraće da se izgradi u roku od dve godine. Iznos transakcije je 52 miliona dolara. Put Haf-Herat, ukupne dužine 225 kilometara, omogućava Avganistanu da isporučuje robu u Iran, Irak, Rusiju, Tursku i evropske zemlje. Iz nje je moguće proširiti železničku mrežu Avganistana na sever i istok ove zemlje.

I sami Avganistanci su ovaj posao sa ruskom kompanijom predstavili kao veliko dostignuće. Napominju da se Avganistan konačno kreće od uništenja ka procesu novog zidanja i stvaranja. Nove avganistanske vlasti imaju mnogo poteškoća. Zaista bih voleo da na drevnoj zemlji Avganistana konačno zavlada mir i da Avganistanci sami odlučuju o svojoj sudbini.

Da li je prostor centralne Azije i bivših sovjetskih „stanova” potencijalno nova žarišna tačka i koliko je to opasno po Rusiju, s obzirom na to da u njoj živi veliki broj ljudi poreklom sa tih prostora?
– Da bi se izbegli razlozi za sukobe, vlasti u bilo kojoj zemlji moraju prvo da razmišljaju o dobrobiti svog naroda, održavanju društvene stabilnosti, jednakosti svih članova društva pred zakonom i pridržavanju svakog člana društva duha i normi ustava zemlje. To se dobro razume i u Rusiji i u zemljama centralne Azije. Mere se preduzimaju kako na bilateralnom nivou, tako i u multilateralnim formatima.

Koliko je po globalnu bezbednost izazovna situacija u regionu Sahel u Africi i da li će „novi antikolonijalni talas” u tim zemljama stabilizovati prilike ili izazvati osvetu Zapada u vidu novih terorističkih aktivnosti?
– Procesi koji se odvijaju u ovom regionu Afrike predstavljaju niz ozbiljnih problema za svetsku zajednicu. Od sticanja nezavisnosti, mnoge zemlje u Sahelu su se suočavale sa nasilnim ekstremizmom. Olakšano je slabom upravom, ozbiljnim ekonomskim problemima i klimatskim promenama. Ovo je zauzvrat dovelo do izbijanja nasilja, sukoba i zločina koji su se proširili širom regiona.

Trenutno se zemlje u regionu Sahela suočavaju sa ozbiljnom humanitarnom i bezbednosnom krizom. To je primoralo ogroman broj ljudi da napusti svoja mesta stanovanja. Prema podacima Organizacije UN za izbeglice (United Nations High Commissioner for Refugees – UNHCR), broj izbeglica i privremeno raseljenih lica dostigao je više od četiri miliona. Prognoza za ovu godinu je razočaravajuća. Kršenja ljudskih prava će se intenzivirati kako nasilje bude eskaliralo. Ovo će zauzvrat povećati migraciju stanovništva iz ovog regiona, uključujući i Evropu.

Antiteroristička jedinica vojske Burkine Faso na ceremoniji zatvaranja godišnje vojne obuke, koju organizuje Međunarodna akademija za borbu protiv terorizma, u Žakvilu, 14. mart 2023. (Foto: AFP/Issouf Sanogo/Getty Images)

Moguće rešenje problema:

  • pružanje pomoći zemljama Sahela u borbi protiv terorističke pretnje koju predstavljaju strukture povezane sa Al Kaidom i Islamskom državom;
  • promovisanje nacionalnog dijaloga u svakoj zemlji, uz učešće svih političkih snaga društva;
  • uzajamno korisna i ravnopravna trgovinsko-ekonomska saradnja na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi.

Izuzetno je važno da zemlje regiona same odrede načine za rešavanje svojih problema, a da im svetska zajednica – preko Saveta bezbednosti UN i drugih međunarodnih struktura – pruži moralnu, političku, diplomatsku, pravnu i materijalnu podršku.

Da li je Al Kaida i dalje relevantna ili je ISIS preuzeo primat? U čemu su razlike između te dve grupacije – jesu li one samo personalne, ili su dublje, konceptualne?
– I jedna i druga organizacija sa početkom operacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u Siriji, prelaskom na aktivna borbena dejstva iračke vojske i formacija „Alj-Hadš aš-Šaabi” (Snage narodne mobilizacije, koje čine šiitska, jezidska i hrišćanska milicija, koje se bore na strani iračke vlade), pretrpele su značajne gubitke, promenile taktiku, ali i dalje nastavljaju da postoje i deluju. Štaviše, aktivnost ovih struktura, prvenstveno ISIS-a, na Bliskom istoku poprimila je karakter napada, često sa otvoreno kriminalnim ciljevima (otmice radi kasnijeg dobijanja otkupa za njih, naručena ubistva za novac, naplata poreza od seljaka, trgovina drogom i dr.), a na Srednjem istoku (Avganistan) i u Africi (više od 20 zemalja) i dalje su aktivni.

Al Kaida ima širu strukturu. Nastala je uz pomoć obaveštajnih službi SAD, Pakistana i nekih arapskih zemalja 1980-ih u Avganistanu u borbi protiv sovjetske vojske. Svoj uticaj je proširila na mnoge regione sveta. Prema procenama stručnjaka, mreža grupe deluje u više od 60 zemalja i dobijaju finansijsku podršku od međunarodne salafističke zajednice. Al Kaida smatra šiite muslimanima otpadnicima, a borbu protiv njih smatra rasipanjem resursa, što bi moglo dovesti do slabljenja pokreta džihada u celini.

ISIS je nastao tokom američke okupacije Iraka. Njegove strukture deluju uglavnom na Bliskom istoku, u nekim zemljama severne Afrike i u Avganistanu. Nakon poraza u Siriji, ISIS je počeo da širi svoj uticaj na afričke zemlje. Za ISIS – za razliku od Al Kaide – uništenje muslimana šiita je proglašeno jednim od primarnih ciljeva.

Obe organizacije imaju isti cilj: stvaranje univerzalne države islama. Razlikuju se samo po metodama njegovog postizanja. Istovremeno, oni vode nepomirljiv rat jedni sa drugima za vlast u džihadističkom pokretu. Česti su slučajevi kada militanti prelaze iz jedne strukture u drugu.

Šta je zapravo Arapsko proleće, traje li još uvek i koji su njegovi rezultati? Ko je najodgovorniji za njegovo izbijanje i da li je prateća migrantska kriza bila spontana ili deo nečijeg plana?
– Glavni razlozi Arapskog proleća su, pre svega, nepoznavanje ekonomskih zakona od strane vlasti i problemi njihovih sugrađana. Verovalo se da se nezadovoljstvo narodnih masa sve većom korupcijom, nezaposlenošću i siromaštvom može rešiti silom, ali niko još nije uspeo da opstane na bajonetima.

Uoči tzv. Arapskog proleća došlo je do krize hrane u arapskim zemljama. U njima se od 1990-ih godina prošlog veka formirala čitava klasa od više miliona nezaposlenih, visokoobrazovanih i socijalno nesređenih mladih. Ovo je neizbežna društvena eksplozija, samo je pitanje vremena.

Državna sekretarka SAD Hilari Klinton slavi sa libijskim pobunjenicima protiv Gadafija, 18. oktobar 2011. (Foto: Kevin Lamarque/AFP/Getty Images)

Spontane proteste brzo su obuzdali oni koji su morali da kanališu talas narodnog nezadovoljstva da bi postigli svoje usko sebične ciljeve. Takvih je bilo i unutar samih arapskih zemalja i van njih.

Vidimo da iza svakog hegemonističkog pohoda Zapada ostaju samo krv i zgarište. Počelo je agresijom na SRJ, preko Avganistana, Iraka, Libije, Sirije… Da li je došlo vreme da se toj nezajažljivoj aždaji konačno stane za vrat i ko bi to mogao da učini – Rusija, Kina, neki blok zemalja?
– Pre 25 godina ova aždaja u vidu NATO-a napala je Jugoslaviju. Sada se toj aždaji – predvođenoj međunarodnim policajcem SAD i njihovim azijskim saveznicima (Japan, Republika Koreja, Australija, Novi Zeland) – sama suprotstavlja Rusija.

Kako je primetila Žana Kadri, kolumnista arapskog TV kanala Al Mayadin (Al Mayadeen), ruski predsednik Vladimir Putin je „izazvao NATO”, te snage „koje su mnoge godine držale mase u stanju socijalne, ideološke i istorijske paralize”. Ona smatra da je sada narušen legitimitet zapadne ideološke superiornosti. Prema Žani Kadri, ukrajinski sukob je postao ključni trenutak u istoriji, „označavajući prelazak unipolarnog svetskog poretka u multipolarni”.

Sukob između Izraela i Palestine, reklo bi se, večito traje. Hoće li on ikada prestati i kakva je budućnost tog područja?
– Više puta sam čuo od Arapa da je „Izrael voljeno dete SAD”. Da nije bilo diplomatske, finansijske, vojne i vojno-tehničke podrške SAD, Izrael ne bi dugo izdržao u stalnoj konfrontaciji sa arapskim svetom. Ovo što se sada dešava u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali dešava se uz direktnu podršku Amerike.

Krajem marta, Bela kuća je odobrila transfer u Izrael još jedne velike pošiljke oružja i municije. Reč je o 25 borbenih aviona F-35A i motora za njih ukupne vrednosti 2,5 milijarde dolara, više od 1.800 avio-bombi MK-84 (ovo je bomba za probijanje betona, može da probije beton debljine 3,36 metara) i 500 MK-82 (vođeni su laserskim zrakom).

Isporuke dolaze uoči očekivane izraelske invazije na Rafu u južnoj Gazi nakon završetka Ramazana. Ovo dovodi u opasnost živote više od 1,3 miliona raseljenih palestinskih civila koji se nalaze u skloništu u opkoljenom pograničnom gradu. Osim Izraela, bombe MK-84 retko koriste druge vojske u urbanim sredinama zbog njihove ogromne snage. Jedna bomba može uništiti ceo gradski blok i da ostavi krater u zemlji širine više od 12 metara.

Jevrejski vojnik premešta američku artiljerijsku granatu kalibra 155mm ka blizini granice između Izraela i Libana, gde su izraelske trupe imale okršaje sa Hezbolahom, oktobar 2023. (Foto: Jalaa Marey/AFP via Getty Images)

Tako da, sa jedne strane, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena navodno javno kritikuje Netanjahua zbog njegovih postupaka u Pojasu Gaze, a sa druge, on nastavlja da entuzijastično promoviše snabdevanje oružjem. Ovo je još jedna potvrda politike dvostrukih aršina koju u svetu vode SAD.

Da bi sprečili katastrofalan razvoj situacije na Bliskom istoku – pa i u svetu u celini – političari u SAD moraju prvo da dođu sebi. Sada tamo nema ljudi koji mogu profesionalno da se bave diplomatijom. U SAD, diplomatija je izgubljena kao metod uspostavljanja kontakata, poverljivog razmatranja problematičnih pitanja i pronalaženja načina za kompromis. U Stejt departmentu ili Savetu za nacionalnu bezbednost nema ozbiljnih ljudi. Amerikanci su navikli da postavljaju zahteve drugima. Grubost koja dolazi od predsednika postala je norma za Amerikance. Poverenje Amerikanaca u svoju pravednost, svemoć i nekažnjivost izazivaju nove krize u svetu.

Neki su predviđali Treći svetski rat između hrišćana i muslimana. Vidimo da ni hrišćanski ni islamski svet nisu jedinstveni. Da li je Hantington ipak pogrešio i je li njegova paradigma „sukoba civilizacija” bila previše pojednostavljena?
– Ne postoji konfrontacija između hrišćana i muslimana. Ekstremisti svih rasa koriste religiju da prikriju svoje ciljeve. U Rusiji su najveće vere pravoslavlje, islam, budizam i judaizam. Ne postoji konfrontacija među religijama, ali pokušaji spolja da se izazove rascep međuverskog jedinstva nisu prestajali kroz vekovnu istoriju Rusije.

Koliko je za islamski svet, a i za ostatak planete, značajna promena saudijsko-iranski detant pod pokroviteljstvom Kine? Menja li to globalnu paradigmu i nudi li multipolarni svet u nastajanju, viziju saradnje umesto sukoba?
– Interakcija između ove dve ključne regionalne sile ima uticaja na ceo region Bliskog istoka. Dogovori postignuti između ovih zemalja – od kojih se jedna smatra vodećom u sunitskom svetu, a druga u šiitskom – ozbiljno menjaju atmosferu na Bliskom istoku. Postoji šansa za konačno rešenje sukoba u Jemenu i rešavanje kriza u Siriji i Libanu. Pojavili su se preduslovi za poboljšanje odnosa između Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i Irana i Bahreina.

Rusija je pozdravila obnavljanje iransko-saudijskih odnosa. To će pomoći da se obezbedi bezbednost u strateški važnom delu sveta – Persijskom zalivu, i razvoju asocijacija kao što su ŠOS i BRIKS.

Preti li Rusiji povratak separatiz(a)ma i masovnog terorizma? Je li možda cilj inspiratora zločina u „Krokus siti holu” bio da poremeti pravoslavno-muslimanske odnose, koji su u vašoj zemlji prethodno bili u uzlaznoj putanji?
– U Tadžikistanu američke i britanske obaveštajne službe deluju kao kod kuće, pod maskom nevladinih organizacija. Oni dobro znaju da je teroristička grupa „Jamat Ansarulah” (Jamaat Ansarullah) – koja ispoveda ideologiju Al Kaide – smeštena u severnom Avganistanu. Sastoji se, uglavnom, od državljana Tadžikistana. Prema tvrdnjama talibana, u redovima „Vilajeta Korasan” ima državljana Tadžikistana.

Pripadnici ISIS-K stoje ispred svog oružja nakon predaje vladi u Džalalabadu, 17. novembar 2019. (Foto: Wali Sabawoon/Getty Images)

Najverovatnije su to uzeli u obzir organizatori terorističkog akta u Krasnogorsku, jer je umešanost tadžikistanskih kriminalaca omogućila da se odmah glasno uzvikne o ISIS-u kao idejnom mozgu zločina, a pored toga, pokušaju da podstaknu antimigrantska, antitadžikistanska osećanja u Rusiji, pa sve do masovnih pogroma sa svim posledicama koje iz toga proizilaze – da se napravi rascep između vlasti, posebno predsednika zemlje, i naroda.

Ali reditelji ovog zločina su pogrešili – Rusija je multinacionalna i multireligijska zemlja. Ovde živi oko 26 miliona muslimana: više od 25 miliona sunita i 400.000 šiita. Naprotiv, posle ovakvih incidenata, narodi Rusije se još više ujedinjuju.

Što se tiče Tadžika, mnogi od njih koji su prihvatili rusko državljanstvo sada su u Specijalnoj vojnoj operaciji (SVO) sa ciljem zaštite Donbasa i dostojanstveno se bore – kao i drugi predstavnici naroda Rusije – na oficirskim i vojničkim pozicijama. Mnogo je primera herojstva i hrabrosti koje su pokazali.

Kosovo i Metohija, Raška oblast, Bosna i Hercegovina, prostori su na kojima je zabeleženo delovanje vehabijskog pokreta, a postoje i brojni tzv. paradžemati. Da li su ove grupe opasne i preti li Srbiji i regionu Balkana opasnost od nasilnog ekstremizma i verski fundiranog terorizma, bilo od vehabija ili od nekih drugih faktora?
– Moraju se odlučno suzbiti aktivnosti struktura koje deluju van pravnih okvira države i koje slede cilj da nasilno promene postojeći ustavni sistem. Zakon je isti za sve.

Država je dužna da štiti prava svakog svog građanina od napada destruktivnih sila na njegova prava i slobode. Bilo koja bolest mora se lečiti u početnoj fazi, izbegavajući njene komplikacije i hiruršku intervenciju.

Kako predviđate da će se razrešiti ukrajinski ratni Gordijev čvor i je li tu reč o sukobu dobra i zla?
– Rat će se završiti čim se ostvare ciljevi Specijalne vojne operacije zaštite Donbasa, koje je najavio predsednik Rusije.

Da li je ovo sukob između dobra i zla? Kako se osećati kada se vaš jezik naziva „svinjski jezik”, a vaša deca se zovu „larve buba”? Ili kada na televiziji prikazuju ženu koja reže vrat zarobljeniku, kada se raduju pucnjavi ljudi u koncertnoj dvorani?

Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije i šta biste poručili našim čitaocima? Koji bi put bilo mudro Srbija da sledi i može li teritorijalno i brojčano mala zemlja poput naše opstati neokrnjena u globalnoj geopolitičkoj areni?
– Ne mogu da ocenjujem spoljnu politiku vaše zemlje, to je pravo naroda Srbije. Srbi su možda malobrojni narod, ali vi ste narod ratnički, državotvoran. Ostavili su Srbi zapažen trag u svetskoj i ruskoj istoriji. Kod nas se pamte i poštuju Srbi i Crnogorci u državnoj i vojnoj službi ruske imperije.

Delegacija Instituta za istočne studije Ruske akademije nauka, koju predvodi general-major u penziji Nikolaj Plotnjikov (sredina desno), u poseti Ministarstvu odbrane Republike Srbije, 6. jun 2018. (Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije)

Imam mnogo prijatelja u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, na vašem srpskom Kosovu i Metohiji. Njima, svim čitaocima vašeg portala, želim mir, prosperitet, spokoj, zdravlje, poverenje u budućnost i nikada ne zaboravite da je naša snaga u našem jedinstvu.

 

Nikolaj Plotnjikov je od 2014. godine rukovodilac Centra za naučne i analitičke informacije Instituta za orijentalistiku. Takođe je doktor političkih nauka. Služio je u Oružanim snagama Ruske Federacije na raznim komandnim i štabnim pozicijama. Godine 1996. diplomirao je na Vojnoj akademiji Generalštaba. Trenutno je general-major (u rezervi).

 

Intervju vodio Uroš Nikolić za 24 sedam.

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: 24sedam.rs

 

Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u