Šest mitova o kineskoj ekonomiji

U potrazi za iznijansiranijim razumevanjem kineske ekonomske dinamike, ispitaćemo šest najpogrešnijih mitova koji čine narativ o „kineskom (ekonomskom) vrhuncu” koji je stvoren u zapadnim medijima

Tokom poslednjih godina, zabeležena je značajna promena među pojedinim zapadnim političarima, medijima i analitičarima u tink tenkovima u vezi njihovog pogleda na kinesku razvojnu putanju. Nekada popularna teorija o „imanentnom kineskom kolapsu” – po kojoj je posebno postao poznat Gordon G. Čang pre više od dve decenije – konačno je počela da gubi na snazi. Ali pošto još uvek postoji nespremnost da se prizna postojani rast Kine, to je dovelo do pojave nove popularne faze – vrhunca Kine (peak China).

Pošto je tokom 15 uzastopnih godina kineska ekonomija na drugom mestu po veličini bruto domaćeg proizvoda (BDP) – ekonomski pejzaž neizbežno je došao u period rasta po umerenijim stopama, što je fenomen koji je dobro poznat u ekonomskoj teoriji. U kontekstu kineskog statusa kao ogromne ekonomije (super-large economy), talasanja ekonomskih pokazatelja su sastavni deo putanje rasta. Označiti ovakva kolebanja kao dokaz dugotrajne ekonomske recesije bilo bi nategnuto.

U potrazi za iznijansiranijim razumevanjem kineske ekonomske dinamike, ispitaćemo šest najpogrešnijih mitova koji čine narativ o „vrhuncu Kine”.

Prvi mit

Mnoge ekonomske institucije i dalje navode da će kineski BDP prevazići BDP Sjedinjenih Država do 2035. godine. Ali pojedini analitičari se usuđuju da sugerišu kako Kina nikada neće prevazići SAD po ukupnoj veličini ekonomije, ukazujući na činjenicu da je jaz između BDP-a Kine i BDP-a SAD porastao tokom prethodne dve godine.

Takva gledišta se ne poklapaju sa preovlađujućim dugoročnim ekonomskim tendencijama. Tokom 2023. Kina je posvedočila rast BDP-a po stopi od 5,2%, dok je stopa rasta SAD kaskala, na 2,5%. Povećanje jaza između BDP-a ove dve države može se pripisati različitim faktorima, ali prevashodno deprecijaciji kineskog juana naspram američkog dolara.

Pobliže ispitivanje središnjih komponenata BDP-a otkriva zapanjujuće razlike između Kine i SAD. Iznenađujuće, realna kineska ekonomija znatno prevazilazi SAD u različitim sektorima: kineska proizvodnja žitarica, koja je dosegla 700 miliona tona, prevazilazi onu u SAD za 1,2 puta, dok je proizvodnja električne energije od 9,2 hiljada milijardi kilovat časova 2,3 puta veća od američke.

Podaci o kineskoj proizvodnji i prodaji od ukupno 30,16 miliona vozila trostruko premašuju one u SAD. Proizvodnja čelika, koja je na visokih 1,36 milijarde tona, prevazilazi proizvodnju u SAD čak 19 puta, dok proizvodnja cementa, koja je 2,23 milijarde tona, ostavlja u zaostatku američku proizvodnju za 20 puta. Kineska brodogradnja, sa impresivnom proizvodnjom od 42,31 miliona tona brodova prevazilazi američku za neverovatnih 17 puta. Kroz takve brojke brzo postaje jasno da se kineska privreda oduprla tzv. industrijskoj šupljini, dajući prednost stabilnom razvoju nad statistikom i finansijskim tržištima.

Muškarac gleda prema infrastrukturi Centralnog poslovnog okruga (CBD) u Pekingu, Kina, 18. oktobar 2021. (Foto: Reuters/Thomas Peter)

Ono što većina analitičara koji pišu o „vrhuncu Kine” izgleda ne može da shvati jeste da kineska vlada jednostavno ni najmanje ne mari da li je BDP pretekao američki. Još 2014. godine, MMF je izveo proračune zasnovane na paritetu kupovne moći – proglašavajući Kinu najvećom svetskom ekonomskom silom, ispred SAD. Kineska centralna vlast dočekala je ove vesti bez naročite galame i pompe.

Pogledajmo stvari pažljivije: tokom poslednje četiri decenije, ideja „prevazilaženja SAD” po BDP-u nikada nije bila uključena u zvanična dokumenta niti je bilo kada bila tema rasprave među kineskim rukovodiocima. Usredsređenost kineskog razvoja se ne tiče prevazilaženja drugih već se bazira na prevazilaženju sopstvenih postavljenih ciljeva u nastojanju da se obezbedi bolji kvalitet života.

Drugi mit

Sektor nekretnina ostaje ključan stub kineske ekonomije, posebno pošto projekcije sugerišu da će se tokom naredne decenije zapanjujućih 100 miliona ljudi preseliti u gradska područja, što će povećati tražnju za nekretninama.

Bez obzira na to, značaj sektora nekretnina u kineskoj ekonomiji opada, uz postepenu deflaciju mehura cena nekretnina. Istina je da je vrednost prodaje stanova opala sa 18.000 milijardi juana u 2021. na 11.700 milijardi juana u 2023. Ali kineske privatne investicije su, međutim, tokom 2023. godine porasle za devet odsto u sektore tzv. „tri nove” industrije – solarne energije, električnih vozila i proizvodnje baterija – što kompenzuje zanemoćali rast u sektoru nekretnina.

  1. Industrija fotoelektričnih komponenata beleži veliki rast. Kinesko tržište u ovom sektoru poraslo je tokom prethodne decenije za više od 20%, te je veličina tržišta dosegla 2.000 milijardi juana ili preko 50% udela u svetskom tržištu.
  2. Nova električna vozila beleže ukupnu prodaju vrednu otprilike 5.000 milijardi juana na kineskom automobilskom tržištu. Tokom 2023. – nakon devet uzastopnih godina kao najveći svetski proizvođač i tržište automobila – Kina se pojavila kao vodeći svetski izvoznik vozila.
  3. Kina dominira tržištem litijumskih baterija, gde njene kompanije zauzimaju šest mesta među 10 najvećih proizvođača baterija na svetu i imaju tržišni udeo od 62,6%.
  4. Prema analizi finskog Istraživačkog centra za energiju i čist vazduh, energetski čiste industrije su postale vodeći pokretač kineskog ekonomskog rasta, doprinoseći 40% rastu BDP-a tokom 2023. godine, što beleži međugodišnji rast od čak 30%.
Solarni paneli na zgradi u Šangaju (Foto: Shutterstock)

U poređenju sa SAD i Evropom, novi sektori kineske ekonomije ne samo da služe kao vitalna alternativa sektoru nekretnina za generisanje ekonomskog rasta, već značajno doprinose ublažavanju globalnog zagrevanja. Udaljavanje od zavisnosti od nekretnina i rast novih proizvodnih delatnosti obeležava visokokvalitetni kineski ekonomski razvoj – što je, zapravo, aspekt koji se često prenebregava u žustrim raspravama o „vrhuncu Kine”.

Poslednjih godina posvedočen je uspon novih kineskih industrija, što je dovelo do opsežnog preobražaja industrijskog pejzaža. Oni koji su nekada bili u Kini zapanjeni su njenom elektronskom trgovinom, 5G društvom i besprekornim transportom.

Tokom 2022. godine, dodata vrednost „tri nove” ekonomije – koje karakterišu nove industrije, forme i poslovni modeli – skočila je na 23.000 milijardi juana. Pomeranje označava kinesko odmicanje od tradicionalnijeg oslonca na tržište nekretnina kao na glavni pokretač ekonomskog rasta, te usmeravanje ka putanji rasta vođenog inovacijama.

Treći mit

Nasuprot uobičajenim tvrdnjama, daleko razglašavano „razvrgnuće” (decoupling) od Kine nikada se nije ostvarilo. Uprkos malom padu 2023. godine, Kina je i dalje privukla zapanjujućih 1,13 hiljada milijardi juana stranih investicija – što je treći najveći dotok stranog kapitala u istoriji. Dok radno intenzivne industrije beleže pad stranih investicija od osam odsto, visokotehnološki sektori ukupno beleže 423.000 milijardi juana, što je rast od 1,2 procentna poena u odnosu na 2022. godinu.

Usred usredsređenosti na opadanje ukupnih stranih direktnih investicija (SDI), zapadni mediji previđaju pojavu 53.766 novih kompanija sa stranim investicijama u Kini, što je zapanjujući rast od 40%! Istina je da je, pojedinačno posmatrano, došlo do opadanja investicija, posebno iz SAD, ali investicije iz drugih razvijenih zemalja su znatno porasle. Investicije iz Francuske porasle su za 25 puta i iz Švedske za 11 puta. Nemačka, Australija i Singapur povećale su svoje investicije zaredom za 212, 186 i 77 odsto.

Tokom 2023. godine, bilateralna trgovina između Kine i Evrope vredela je zapanjujućih 1,2 hiljade milijardi dolara. Iako je to predstavljalo blagi pad od jedan odsto u odnosu na prethodnu godinu, trgovina iz 2023. godine ostaje druga najviša po vrednosti u dosadašnjoj istoriji. U međuvremenu, trgovina između Kine i SAD vredela je oko 660 milijardi dolara tokom 2023. godine, što je označilo pad od 11,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos tom padu, to je treća najviša zabeležana vrednost u dosadašnjoj trgovinskoj istoriji, i daleko nadmašuje nivo trgovine u početnim fazama kinesko-američkog trgovinskog rata koji je otpočeo 2018. godine.

Predstavnici EU i Kine na „Kina-EU konferenciji o saradnji malih i srednjih preduzeća” u Briselu, 2. jun 2017. (Foto: Xinhua/Bank of China)

Ove brojke zapravo naglašavaju duboku uzajamnu zavisnost između Kine i Zapada. Oni ostaju isprepleteni činioci svetske ekonomije, što prkosi pokušajima razdvajanja. Za nešto anegdotalnija potkrepljenja, razmotrimo istraživanja koja su objavile privredne komore različitih zemalja o svojoj trgovini sa Kinom. Ova istraživanja pokazuju da je 18 odsto multinacionalnih kompanija izrazilo svoju želju da i dalje posluje u Kini i da čak uvećaju svoje investicije.

Većina stranih firmi navodi pozitivni povraćaj investicija. Ali kinesko tržište je visoko kompetitivno. Neke multinacionalne korporacije su se povukle – ne nužno iz političkih razloga, već pre zbog pojavljivanja snažnih domaćih preduzeća u Kini. To dodaje jednu iznijansiranost slici kineske ekonomije koja se, po svoj prilici, neće pojaviti u narednom članku o Kini „koja je već dostigla svoj ekonomski vrhunac”.

Nasuprot zagovornicima izolacije na Zapadu usmerenom protiv kineskih kompanija, Kina konstantno zauzima otvoreni i inkluzivni pristup prema zapadnim parnjacima. Kina održava najopsežniji lanac svetske proizvođačke industrije i stalno sa dobrodošlicom prihvata strane investicije; nije neobično videti vesti o kineskim rukovodiocima koji sarađuju sa zapadnim kompanijama. „Otvorenost” je postala nacionalna politika i ona je istaknuta i u kineskom Ustavu. Imajući to u vidu, koliko bi multinacionalnih kompanija voljno ostalo bez pristupa unosnom kineskom tržištu?

Četvrti mit

Politikolozi uobičajeno navode da jednom kada stopa nezaposlenosti dosegne 20%, zemlja se suočava sa društvenim nemirima. Međutim, prema podacima kineske vlade, prosečna stopa nezaposlenosti 2023. godine bila je na nivou od oko 5,2%, što je daleko od spomenute stope koja se povezuje sa izbijanjem nemira.

Sa 1,4 milijarde stanovnika, Kini je potrebno da otvori 12 miliona novih radnih mesta godišnje, posebno kako bi bilo zaposleno 10 miliona diplomaca univerziteta svake godine. Međutim, uprkos nedavnim ekonomskim padovima koji su izazvali otpuštanja, gubitak posla ne mora nužno dovesti i do društvenih meteža.

Izaći na kraj sa nezaposlenošću je visoki prioritet agendi raznih nivoa kineske vlade. Pokrenuti su različiti programi pomoći za zapošljavanje – od umanjenja poreza do subvencionisanja plaćanja kamata – što je usmereno prema ublažavanju posledica gubitka posla. Čak i kao univerzitetski nastavnik, aktivno pomažem diplomcima u traganju za poslom.

Mladi čitaju oglase za poslove na sajmu zapošljavanja u Haikou, južnokineskoj provinciji Hainan, 18. april 2020. (Foto: Xinhua)

Drugi novi fenomen koji se ne može zanemariti jeste rast fleksibilnog zapošljavanja u Kini. Uz popularnost elektronske trgovine i brz rast ekonomije emitovanja video sadržaja, broj kineskih frilensera raste. Neki mladi ljudi zarađuju za život pevajući, govoreći ili snimajući svakodnevni život ili putovanja na novim medijskim platformama.

Pošto imam iskustva iz SAD tokom finansijske krize 2008. godine – kada je stopa nezaposlenosti dosegla 10% – posvedočio sam kako su prosjaci i nezaposleni stajali u redovima na ulicama tražeći posao. Nasuprot tome, takvi prizori su retki u Kini, zbog čega su navodi o društvenim nemirima neutemeljena spekulacija.

Peti mit

Dok Kina, možda, ostaje bez svoje demografske dividende ona se preorijentiše na dividendu zasnovanu na talentima i veštinama. Prvo zabeleženo opadanje broja stanovnika u zemlji 2022. godine izazvalo je opsežnu raspravu unutar kineskog društva i podstaklo je vladu da pojača nastojanja ka ekonomskoj transformaciji koja može da izađe na kraj sa starenjem stanovništva. Ova promena je priprema za pokretanje novog talasa razvoja Kine.

Kina nije usamljena u ovoj demografskoj tranziciji. Usled rastućih troškova povezanih sa rađanjem, roditeljstvom i obrazovanjem, države srednjeg i visokog nivoa dohotka se na svetskom nivou u različitim razmerama suočavaju sa opadanjem stopi rađanja i starenjem stanovništva.

Dok starenje stanovništva može da umanji raspoloživu radnu snagu – to ne znači nužno nedostatak zamajca ekonomskog razvoja. Kineski odgovor na ovaj izazov uključuje primenu veštačke inteligencije i automatizacije. Korišćenjem velikih dronova, automatizovanih kamiona i robota za distribuciju, u Kini se automatizuju brojni uslužni sektori – kao što su skladištenje, odabiranje, transportovanje, sklapanje i isporučivanje – koji su se nekada oslanjali na ljudski rad.

Industrijski roboti tokom Svetske konferencije robota u Pekingu, 20. avgust 2019. (Foto: Xinhua/Ren Chao)

Štaviše, Kina beleži ukupnu uključenost u visoko obrazovanje preko 55% – što, zapravo, stvara ogroman rezervoar univerzitetski obrazovanih pojedinaca koji doprinose rastu zasnovanom na talentima i omogućavaju viši kvalitet društvenih usluga.

Radeći na ovim osnovama, starenje društva podstaklo je novi talas preobražaja ekonomskom rasta. Procene navode da u Kini godišnji obim tržišta za zdravstvene objekte i nekretnine za negu, obnovu infrastrukture – kako bi ona bila pogodna za starije stanovništvo – zdravstvene usluge, zabavu za starije, pomoć u snabdevanju, zdravstvenu negu i osiguranje starih prelaze 10.000 milijardi juana, uz godišnju stopu rasta koja prevazilazi 15%.

Jednostavno rečeno: dobrobit stanovništva je važnija od veličine populacije. Pomeranje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 63 ili 65 godina pojavilo se kao uobičajeno očekivanje u kom pravcu će se prilagođavati kineska politika i neophodan korak za rešavanje starenja stanovništva na globalnom nivou. Iako starenje stanovništva zaista dovodi do novog razvojnog pritiska – daleko od toga da je to nesavladiva prepreka napretku.

Šesti mit

Upečatljivo je da se Kina ističe kao jedina velika ekonomija u poslednje četiri decenije koja nije niti pokrenula niti učestvovala u ratovima. Mirno spoljašnje okruženje i stabilno društvo čine utemeljenje na osnovu kojeg se grade kineska stremljenje prema boljem životu.

Većina roditelja mnogo ulaže u obrazovanje svoje dece, nadajući se da će osigurati bolju budućnost za narednu generaciju. U istočnoazijskim društvima postoji zajedničko naglašavanje važnosti sticanja obrazovanja za narednu generaciju – što podstiče intenzivno društveno takmičenje u odnosu na mnoge druge nacije.

Međutim, države koje karakteriše involucija – snažno takmičenje za udeo u ograničeno dostupnim prilikama za napredovanje – su često usmerene prema ostvarivanju novih prodora. Kineska nastojanja da se priključi razvijenim državama u industrijskim granama kao što su aeronautika, gradnja velikih aviona, proizvodnja čipova, brodogradnja i automatizovana proizvodnja donose plodove koji su ishodište involucije.

Tehničari rade u kompaniji za proizvodnju čipova u Kuanzhou, provinciji Fujian, 23. februar 2023. (Foto: Xinhua)

Mora se priznati da postojanje 1,1 milijarde korisnika interneta i novih društvenih medija može da preplavi kineskojezični internet disonantnim glasovima. Usporenje makroekonomskog rasta i kratkoročne fluktuacije na tržištu kapitala zaista su doveli do negodovanja među srednjom klasom, doprinoseći porastu godišnje stope iseljenja i pokolebale su poverenje u zemlji. Međutim, ova pitanja su brzo izazvala veliku pažnju donosilaca odluka u centralnoj vlasti.

U stvari, ovi problemi mogu se sagledati kao novi podsticaj za dalji razvoj. Četrdeset petogodišnje razvojno putovanje reformi i otvaranja prati izvesno ciklično kretanje: pojavi se problem – reši se problem, ostvari se rast, i onda se pojavi novi problem koji je potrebno rešiti.

Daleko od toga da gubi nadu, kineski narod se kreće kroz sadašnje izazove sa pogledom uperenim ka svetlijoj budućnosti. Ovakvo raspoloženje oličava i racionalnost i kolektivno verovanje u trajnu snagu njihove nacije.

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Preveo: Miloš Milojević/Novi Standard

 

Izvor: thediplomat.com

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Mark Schiefelbein

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u