Zlatna groznica 2024.

Pokazalo se da je zlato veoma privlačna aktiva. Uprkos mračnim prognozama, političkim napetostima i nepovoljnoj geopolitičkoj situaciji, važno je racionalno postupati i pripremiti investicioni portfolio za sve što bi se moglo dogoditi

U poslednje vreme zlatna groznica potresa svetske berze, a cena zlata dostiže nove rekorde. Iako je zlato sterilna aktiva koja ne donosi kamatu, ono važi za sigurno utočište kapitala tokom perioda ekonomske i geopolitičke neizvesnosti. Pored zlata, poskupeli su i ostali plemeniti metali – platina, paladijum, srebro.

Rast cene zlata stimulisan je raznim geopolitičkim tenzijama (rat u Ukrajini, a nakon toga i izbijanje oružanog sukoba na Bliskom istoku), još uvek inflacionim periodom, rekordnim nivoima kamatnih stopa, panikom u bankarskom sektoru početkom ove godine i drugim okolnostima.

Žuti metal je sigurna investicija, njegova vrednost ne može lako da padne i, posmatrano u dužem periodu, raste. Centralne banke sve više kupuju zlato, odlaže se i momenat spuštanja kamatnih stopa, kupuju ga i firme i stanovništvo, a geopolitička situacija se sve više komplikuje u ovim nesigurnim vremenima.

Čuvar novca

Zlato je hiljadama godina predstavljalo krajnje skladište vrednosti, i bilo sinonim za koncept „novca”. Cena zlata se od 1914. godine izražava u američkim dolarima, po jednoj troj – finoj unci (31,1034768 grama). Zlato se meri u troj uncama (troy ounce), koje se često jednostavno nazivaju uncama kada je evidentna referenca na zlato.

Međutim, kada su SAD jednostrano (dekretom tadašnjeg američkog predsednika Niksona) 15. avgusta 1971. godine suspendovale spoljnu konvertibilnost dolara u zlato i ono je ostalo bez ove monetarne uloge. Naime, Bretonvudskim monetarnim sporazumom, pri kraju Drugog svetskog rata (jul 1944), utvrđena je zvanična fiksna cena zlata od 35 američkih dolara za jednu uncu.

Bivši američki predsednik Ričard Nikson sedi sa predsednikom Saveta guvernera sistema Federalnih rezervi, Arturom Bernsom, i savetnicima za ekonomsku politiku u Kemp Dejvidu (Foto: Richard Nixon Library)

Dolar je tada imao zlatnu podlogu – koju je izgubio posle 27 godina – a zlato u suštini svedeno na trgovanje kao i svako drugo drugo finansijsko sredstvo, čiju cenu su u velikoj meri određivali zapadni institucionalni investitori. Zlato se ne kupuje da bi se brzo prodalo, već će vremenom doneti benefit i zaštitu od inflacije. Do tada, prosečna godišnja stopa rasta cene zlata iznosila je oko 11-12 odsto. Potražnja za zlatom, kao čuvarom novca, skače kada raste i njegova cena.

Početkom 2022. godine zbog rata u Ukrajini tražnja za zlatom skočila je od 500-800 odsto, kada je berzanska cena u martu te godine dostigla svoj tadašnji istorijski maksimum od 2.049 dolara za uncu, da bi u novembru iste godine došlo do pada na 1.737 dolara za uncu.

Rast cena zlata

Prosečna cena zlata, tokom 2023. godine, iznosila je 1940,5 dolara za uncu. Međutim, cene prometnog zlata kretale su se sredinom aprila ove godine iznad nivoa od 2.390 dolara za uncu, a „fjučersi” američkog zlata na preko 2.400 dolara. Fjučers (futures) ugovor je, po definiciji, standardizovani ugovorni sporazum, koji se sklapa na fjučers berzi za kupovinu ili prodaju zlata po određenoj ceni u budućem trenutku.

Cene zlata su porasle do rekordnih nivoa, podstaknute akvizicijama centralnih banaka usled eskalacije geopolitičkih tenzija, što je podstaklo rast cena plemenitih metala. Uprkos solidnim ekonomskim pokazateljima iz SAD koji pokazuju dobre rezultate, kao i u Kini, zlato je ostalo privlačno investitorima, zadržavajući svoju istaknutu tržišnu poziciju.

Zlato bi moglo da „probije prag od 3.000 dolara po unci u narednih šest do 18 meseci zbog povećanog priliva investicija”, prognozira se u najnovijem aprilskom izveštaju njujorške bankarske korporacije Sitigrup (Citygroup). Podigli su svoju prognozu prosečnih cena zlata u 2024. na 2.350 dolara po unci i izvršili „reviziju od 40 odsto naviše” u svom predviđanju za 2025, pošto sada očekuju da će prosečna cena zlata sledeće godine iznositi 2.875 dolara po unci. Na rast cena zlata dodatno bi trebalo da utiče i očekivano smanjenje kamatnih stopa u SAD.

Orao na vrhu fasade glavnog ulaza Federalnih rezervi SAD u Vašingtonu, 31. jul 2013. (Foto: Reuters/Jonathan Ernst/File)

U aprilu ove godine, Goldman Saks (Goldman Sachs) je naveo da očekuje rast cena zlata na 2.700 dolara za uncu na kraju 2024. godine. Švajcarska banka UBS, u istom periodu, očekuje cenu od 2.500 dolara za uncu zlata. Prema skromnijim prognozama Džej-Pi Morgana (JP Morgan), do kraja 2024. godine, prosečna cena zlata iznosiće 2.175 dolara za uncu. Prema očekivanju nekih svetskih stručnjaka za zlato, „dugorični potencijal investicionog zlata i dalje je izvestan i cena zlata će do kraja ove decenije dogurati do 7.000 dolara po unci”.

Cenu zlata podigla je i Narodna banka Kine, koja je nastavila sa njegovim otkupom radi sopstvenih rezervi, a koja je ujedno i najveći proizvođač zlata od 330 tona godišnje. Centralna banka Kine već 17 meseci zaredom otkupljuje zlato na svetskim berzama, a samo u martu ove godine je kupila 73 miliona unci.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), ono je u većem porastu od početka marta ove godine podstaknuto kupovinama različitih centralnih banaka, u iznosu od 64 tone kupljene samo u januaru i februaru ove godine. Takođe, povećan je pritisak na cenu zlata zbog očekivanog smanjenja kamatnih stopa od strane američkih Federalnih rezervi. Cene zlata su istorijski imale tendenciju da budu u obrnutoj korelaciji sa kamatnim stopama, pošto snižavanje kamata čini zlato privlačnijom investicijom u odnosu na sredstva sa stalnim prihodom, kao što su obveznice.

Neizvesna geopolitika

Kina ubrzano povećava svoje zalihe zlata (koje i dalje čine mali procenat njihovih ukupnih deviznih rezervi) zbog nestabilne i neizvesne geopolitičke sitacije, pa je zlato, uprkos krizama, dugoročno najsigurnija zaštita od rizika. Pored toga, Kina – kao i mnoge druge zemlje u svetu u procesu postepene „dedolarizacije” – nastoji da smanji učešće američkog dolara u svojim deviznim rezervama, što je njihova dugoročna politika, pa je zlato neka vrsta kompromisnog rešenja.

Takođe, mnoge zemlje u svetu, kao i one u grupaciji BRIKS, u nastojanju da smanje političku zavisnost od Amerike, kupuju zlato u nedostatku drugih boljih investicionih alternativa. Bilo je predloga da neke zemlje investiraju u kineski juan, ali to se slabo sprovodi u praksi, jer je potrebna neka jaka svetska valuta opšte prihvatljiva, u zamenu za dolar. Generalno, ni SAD ni EU ne žele da prihvate juan kao sredstvo plaćanja, a konvertovanje junana u druge valute je neisplativo, jer povećava dodatne troškove.

Žena prolazi pored menjačnice ukrašene novčanicama različitih zemalja u poslovnom okrugu Hong Konga, 6. avgust 2019. (Foto: AP Photo/Kin Cheung)

Monetarna politika koju sada sprovodi Kina nije u skladu sa tim da juan postane rezervna svetska valuta, što pokazuje da ona nema takve ambicije. Kina radi na tome da se postepeno oslobađa velikih dolarskih rezervi, koje ima u američkih državnim hartijama od vrednosti, jer bi nagli izlazak iz dolara bio veliki rizik i za nju i SAD, kao i globalni finansijski sistem.

Pored stalnih kupovina od strane Kine, na tržište žutog metala dodatno utiče i smanjene prognoze MMF-a o globalnom privrednom rastu do kraja ove decenije (procenjeni ovogodišnji rast globalnog BDP-a će sa 3,2 odsto usporiti na 2,8 odsto do 2030).

Sa druge strane, na određeno ograničenje rasta cene zlata uticali su:

  1. periodično jačanje vrednosti dolara,
  2. kao i neke izjave pojedinih predstavnika američkih Federalnih rezeri „da su potrebni jasniji znaci usporavanja inflacije ka cilju, odnosno da možda uopšte neće biti potrebe da se smanjuju kamatne stope, ako se inflacija pokaže otpornijom u odnosu na prethodne procene”.

Potraga za zlatom

Podaci Svetskog saveta za zlato pokazuju da je do sada na planeti iskopano oko 210.000 tona zlata,a da je još oko 55.000 tona ostalo skriveno pod zemljom. Takoće se procenjuje da se u srpskim rudnicima krije još oko 700 tona zlata. Kompanije širom sveta konstantno su u potrazi za novim rezervama zlata, dok 31 firma traži „zlatnu žilu” u Srbiji.

Tempo proizvodnje žutog metala je oko 3.000 tona godišnje, što pokazuje koliko je zlato, zapravo, redak metal i njegove rezerve oskudne. Slikovito prikazano, kada bi se napravila kocka od ukupnog svetskog zlata koje je trenutno u opticaju – ona bi imala stranice dužine svega 22 metra.

Od ukupnih svetskih zlatnih rezervi u opticaju oko 96.000 tona u obliku nakita, kao investiciono zlato čuva se oko 47.000 tona, centralne banke širom sveta drže kao monetarne rezerve oko 36.000 tona zlata, a ostalih 30.000 tona koristi se za industrijske, medicinske i druge namene.

Krajem prošle godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato, najveće zlatne rezerve u svetu imaju:

  • SAD sa 8.133 tone,
  • Nemačka sa 3.355 tona,
  • na trećem i četvrtom mestu su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tona.
  • peta je Rusija sa 2.298 tona,
  • šesta je Kina sa 2.010 tona,
  • dok na Zapadnom Balkanu prvo mesto drži Srbija sa 39,5 tona.
Zlatne poluge najvišeg standarda od 99,99 odsto čistoće u fabrici obojenih metala u Krasnojarsku, 21.februar 2023. (Foto: Sputnik/Ilya Naimushin)

Potrebno je napomenuti da je teško tačno utvrditi koje centralne banke kupuju zlato i koliko, jer se te kupovine ponekad odvijaju u tajnosti. Centralne banke generalno prijavljuju svoje kupovine zlata MMF-u, ali globalni tokovi plemenitih metala sugerišu da je stvarni nivo kupovine zvaničnih finansijskih institucija – posebno u Kini i Rusiji – premašio ono što je prijavljeno. Nesumljivo je da je najveći kupac zlata Narodna banka Kine.

Svetski savet za zlato pokušava da prati te „prikrivene” kupovine i prodaje zlata – što dovodi do skrivene „dedolarizacije” – i, u kombinaciji sa rastućom dužničkom krizom u SAD, predstavljaju pretnju dolarskim rezervama i slabe dolar.

Ulaganje u zlato

Potražnja za zlatom obuhvata četiri glavne kategorije:

  1. investicije,
  2. nakit,
  3. rezerve centralnih banaka i
  4. tehnologije.

Po definiciji Svetskog saveta za zlato, investiciono zlato čine zlatne poluge i zlatne kovanice, kao i ETF-ovi (Exchange-Traded Fund) fizičkim zlatom kao baznom aktivom. Zlatni ETF je „ulaganje u fond koji nastoji da odražava cenu zlata, dok je fizičko zlato vlasništvo samog metala”.

U pitanju je najrasprostranjeniji oblik nefizičkog oblika ulaganja u zlato. Pokriveni su zlatom čistoće od 99,5 odsto. Kod ovog „papirnog zlata”, potražnja za njim slična je onoj kao kod zlatnih investicionih poluga i kovanica. U Aziji su značajna ulaganja u ove instrumente, što je rezultiralo povećanjem zlata u posedu pojedinaca.

Potražnja za zlatnim nakitom širom sveta pokazuje neznatan rast od 2022. godine, a vrednosti zabeležene tokom 2022. i 2023. godine još uvek su ispod nivoa pre pandemije COVID-19. Na ovaj zastoj u velikoj meri uticala je inflacija u većini razvijenih zemalja, kao i inflacija u zemljama u razvoju. Indija je, inače, godinama svetski lider u potražnji za zlatnim nakitom.

Zaposlena slaže zlatni nakit na tezgi prodavnice zlata u Vuhanu, 25. avgust 2011. (Foto: Reuters/Stringer/File)

Višestruka značajna povećanja cene zlata nisu uticala na odluke centralnih banaka kada je u pitanju kupovina zlata. Prošle godine ove institucije kupile su zlato u količini od 1.037 tone, a 2022. godine 1.082 tone. Najveći kupci bili su Kina (225 tona) i Poljska (130 tona). Do ove značajne potražnje za zlatom došlo je usled dva velika oružana sukoba, pa ove institucije obezbeđuju stabilnost u slučaju širenja sukoba.

Istovremeno, centralne banke širom sveta vratile su nazad u svoje trezore značajne količine zlata. Prema jednim istraživanjima 2023. godine, od ukupno 57 centralnih banaka – 39 čuvaju deo zlatnih rezervi u zemlji, dok je broj takvih banaka bio 28 u 2020. godini. Glavni razlog, koji se navodi, bile je tenzije na globalnom nivou, pri čemu se imaju u vidu sankcije, koje su uvedene Rusiji posle napada na Ukrajinu.

Potražnja za zlatom, kada je reč o tehnologijama pokazuje pad 2023. godine u poređenju sa 2022. Ovo smanjenje naročito je karakteristično za potražnju u stomatološkoj i elektronskoj industriji. Ipak, očekuje se pozitivan pomak do koga će dovesti razvoj veštačke inteligencije, jer je neophodno zlato u proizvodnji određenih komponenata, kao i porast potražnje u elektronici.

Zlatne rezerve Srbije

Srbija sada ima (u okviru 39,5 tona zlata), više od 3.000 zlatnih poluga, dok je 2012. godine u trezorima Narodne banke Srbije bilo svega nešto iznad 1.000 poluga.

Po definiciji, zlatna poluga (takođe nazvana zlatna šipka ili zlatni ingot) je količina rafinisanog metalnog zlata bilo kog oblika koju pravi proizvođač poluga koji ispunjava standardne uslove proizvodnje, označavanja i čuvanja evidencije. Standardna zlatna poluga, koju centralne banke drže kao zlatne rezerve i kojom se trguje među trgovcima zlatom je zlatna poluga od 12,4 kilograma (438,9 unci).

Narodna banka Srbije (NBS) je ubrzano vratila zlato čuvano u inostranstvu, i povećala svoje zlatne rezerve kupovinom na međunarodnom tržištu, ali i iz domaće proizvodnje. Sve domaće zlato se čuva u trezorima NBS i takva je situacija od jula 2021. godine, kada je uneta i poslednja tona zlata koja je bila u inostranstvu. U ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, u Srbiju vraćeno svih 13 tona zlata.

Ulaz Narodne banke Srbije (Foto: Tanjug/Jelena Savić)

Ukupne devizne rezerve Srbije su na kraju 2023. godine iznosile oko 25 milijardi evra, a rezerve zlata 2,4 milijarde evra. Zlato – kao deo strukture tih rezervi centralne banke Srbije – u vreme globalnih kriza i neizvesnosti, nestabilnosti i inflacije, ima poseban značaj, pa je stoga očekivano da zlato dobija na vrednosti.

Zlatne poluge, odnosno monetarno zlato treba da zadovolji najviše standarde kvaliteta – finoće ili čistoće minimalno 99,5 odsto zlata u polugma, dok je u NBS kvalitet tih zlatnih poluga viši, one imaju 99,99 odsto zlata.

Globalni trend

Zlato je ključni element u jačanju ekonomske stabilnosti zemlje, međutim, došlo je takvo vreme da i građani, u skladu sa svojim mogućnostima, razmisle o čuvanju i investiranju u plemenite metale, gde se zlato smatra jednim od najsigurnijih čuvara vrednosti među svim kategorijama investicija. Kupovina i vraćanje zlata u svoje lične trezore globalni je trend poslednjih nekoliko godina.

Osim što predstavlja sigurnu aktivu u turbulentnim vremenima, zlato služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Zbog toga građani u zemljama sa veoma visokim stopama inflacije kupuju zlato kako bi zaštitili svoju kupovnu moć. Primer je Turska, a slični trendovi su i u Kini, Nemačkoj i na Balkanu, gde je tražnja za investicionim zlatom jaka.

Novinar drži zlatnu polugu tokom konferencije za štampu u Nemačkoj centralnoj banci u Frankfurtu (Foto: Frank Rumpenhorst/AFP via Getty Images)

Prema jednom istraživanju, Nemci i Austrijanci poseduju oko 200 grama zlata po glavi stanovnika, a među Amerikancima pokazalo se da oni zlato smatraju jednim od najsigurnijih čuvara vrednosti. Ukoliko bi američke Federalne rezerve, prema nekim procenama, definitivno smanjile kamate za više od 75 baznih poena tokom 2024. godine, cena zlata mogla bi doneti još veću dobit, zbog obrnuto proporcionalnog odnosa između prinosa američkih državnih obveznica i cene zlata.

Doba nesigurnosti

Pokazalo se da je zlato veoma privlačna aktiva. Uprkos mračnim prognozama, političkim napetostima i nepovoljnoj geopolitičkoj situaciji, važno je racionalno postupanje i pripremiti investicioni portfolio za sve što bi se moglo dogoditi, a aktiva koja se pokazala veoma dobro u vremenima velike nesigurnosti jeste upravo investiciono zlato.

Prema podacima iz prošle godine, u poslednje 52 godine zlato je ostvarilo rast cene od preko 5,500 odsto. Pokazalo se kao čuvar vrednosti i zaštitnik od inflacije – uključujući i krizne periode – što je svakako dobra investicija koju bi trebalo razmotriti kao oblik štednje, tako i kao dugoročno investiranje.

Ingoti od 99,99 odsto čistog zlata smešteni u fabrici plemenitih metala „Krastsvetmet” u Krasnojarsku, 31. januar 2023. (Foto: Reuters/Alexander Manzyuk)

Na kraju, možemo reći da se fizičko zlato, u krizi mnogih svetskih valuta, sve više pojavljuje i kao neutralno rezervno sredstvo za izmirenje raznih trgovinskih neravnoteža. To, praktično, znači povratak zlata na istaknuto mesto u svetkom finansijskom sistemu, i kao skladište vrednosti i kao sredstvo obračuna.

 

Dr Dejan Jovović je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES). Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Izvor Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Sputnik/Ilya Naimushin

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u