Izmena Poglavlja 35 kao razlog za prekid EU integracija

Napuštanje EU integracija donelo bi Srbiji visoke političke i ekonomske rizike, ali oni su, ipak, neuporedivo manji u odnosu na konačnu kapitulaciju države u vidu prihvatanja izmenjenih uslova iz Poglavlja 35

Savet ministara Evropske unije zvanično je usvojio, 22. aprila, izmene i dopune Poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje je u potpunosti posvećeno pitanju „normalizacije odnosa Srbije i Kosova” i koje se kao takvo nije pojavljivalo u pristupnim pregovorima drugih država sa EU (OVDE, OVDE). Do sada su obaveze Srbije u Poglavlju 35 proisticale iz osnovnog načela Zajedničke pregovaračke pozicije EU iz 2015. godine, prema kome će se „napredak Srbije u pregovorima sa EU… meriti naročito u odnosu na stalnu angažovanost Srbije ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom” (OVDE).

Ovo ključno načelo pristupnih pregovora EU sa Srbijom, koje se nalazi u Poglavlju 35, nije jednostrana izjava volje Evropske unije, već se do njega došlo nakon prethodne zvanične izjave koju je Srbija dala 2014. godine u okviru pristupnog institucionalnog mehanizma: „U potpunosti razumevajući da proces pristupanja EU i normalizacije moraju da teku paralelno i da se međusobno podupiru, Republika Srbija će ostati u potpunosti posvećena nastavku procesa normalizacije i dijalogu sa Prištinom (CONF-RS 2/14)” (OVDE).

Novi kriterijum

Ako se vidljiva stalna angažovanost Srbije u normalizaciji odnosa sa tzv. Republikom Kosovo do sada merila stepenom ispunjenosti obaveza iz Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa (Briselski sporazum od 2013.) i obaveza tehničkih sporazuma koje je Srbija zaključila sa tzv. Republikom Kosovo počev od 2011. godine (OVDE, OVDE), od 22. aprila ove godine vidljiva angažovanost Srbije u procesu normalizacije odnosa sa tzv. Kosovom meriće se ispunjavanjem obaveza koje Srbija ima prema Sporazumu o putu normalizacije odnosa između Srbije i tzv. Kosova od 27. februara 2023. godine i njegovog Aneka o implementaciji, koji je Vučić prihvatio u Ohridu 18. marta 2023. godine (OVDE).

Povodom usvajanja izmene Poglavlja 35, portparol EU, Peter Stano, posebno je istakao, kako „očekuju da obe strane (Srbija i tzv. Kosovo, prim. autora) implementiraju Sporazum  i sve ostale obaveze u okviru dijaloga na čekanju, jer je to ključno za njihove evropske puteve” (OVDE). Ozbiljnih službenih reakcije visokih zvaničnika Srbije na promenu Poglavlja 35 skoro da i nije bilo, a mediji su vrlo brzo prešli preko ove teme. Da se, s druge strane, ne radi ni o kakvoj formalnoj, pravno-tehničkoj izmeni Poglavlja 35, postaje jasno kada se ponovo pogledaju najvažnije klauzule iz Sporazumu o putu normalizacije odnosa između Srbije i tzv. Kosova od 27. februara 2023. godine od čijeg potpunog ispunjenja sada zavisi dalji napredak Srbije u evrointegracijama.

Valja se i ovom prilikom podsetiti da se Srbija Sporazumom od 27. februara 2023. godine obavezala (OVDE), pored ostalog:

  1. da se „neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji” (čl. četiri),
  2. da će odnose sa tzv. Kosovom urediti na „principima Povelje UN”, poštujući „nezavisnost, samostalnost i teritorijalni integritet”, kao i „pravo na samoopredeljenje” tzv. Kosova (čl. dva),
  3. da će sa tzv. Kosovom razmeniiti „stalne misije”, tj. uspostaviti diplomatske odnose (čl. osam), i najzad,
  4. da će u pregovorima sa tzv. Kosovom „zvanično formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu” (čl. sedam).
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak sa predstavnicima tzv. Kosova i Srbije, Aljbinom Kurtijem i Aleksandrom Vučićem, na sastanku povodom pregovora o francusko-nemačkom predlogu u Berlinu, februar 2023. (Foto: Tviter Miroslava Lajčaka/@MiroslavLajcak)

Tako će od 22. aprila ove godine nastavak procesa pridruživanja Srbije EU zavisiti od stepena kooperativnosti Srbije po pitanju članstva tzv. Republike Kosovo u svim međunarodnim organizacijama, uključujući i UN (jer UN nisu u tekstu Sporazuma od 27. februara 2023. izuzete u formi rezerve, a prema odredbama Bečke konvencije o ugovornom pravu), kao i od kooperativnosti Srbije u pitanjima regulisanja statusa SPC na teritoriji tzv. Republike Kosovo. Svaka moguća suverenistička radnja i akt Srbije – koji bi imali za cilj odbranu teritorijalnog integriteta i reintegraciju Kosova i Metohije u sastav Srbije – od 22. aprila neprihvatljivi su sa stanovišta evrointegracija, pošto se Srbija prema Sporazumu od 27. februara i izmenjenom Poglavlju 35 obavezala da tzv. Kosovo tretira kao državu punog kapaciteta.

Postavlja se pitanje, zašto su, i pored takve kardinalne posledice koja proističe iz izmenjenog Poglavlja 35, izostale značajnije reakcije vlasti Srbije na izmenu ovog akta. Po svemu sudeći, iz razloga koji je 22. aprila naveo portparol EU Peter Stano: „Obe strane su prihvatile da će njihove odgovarajuće obaveze, koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji, postati sastavni deo njihovih puteva ka evropskim integracijama. Aneks o implementaciji, zaključen u martu 2023. godine u Ohridu, odražava ovu posvećenost” (OVDE).

Za one koje su zaboravili valja podsetiti na tačku tri ohridskog Aneksa o implementaciji sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije u kojoj se predviđa: „Strane primaju k znanju da će Sporazum i Aneks za implementaciju postati sastavni delovi procesa pristupanja EU Kosova i procesa pristupanja EU Srbije. Strane primaju k znanju da će, odmah posle usvajanja Sporazuma i ovog Aneksa, EU posrednik započeti proces izmena i dopuna odrednica Poglavlja 35 za Srbiju, koje će odslikavati nove obaveze Srbije, koje proističu iz Sporazuma i ovog Aneksa. Agenda Specijalne grupe Kosova za normalizaciju će, isto tako, odslikavati nove obaveze Kosova, koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa” (OVDE).

Imajući to u vidu, Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za EU za Poglavlje 35 zaključuje: „Moram prvo reći da se nije desilo ništa krucijalno. Desila se dopuna postojećeg teksta Poglavlja 35 od strane Evropskog saveta (EU, prim. autora), ali dopuna je već i najavljena kako od strane predsednika Republike, više puta, prvi put nakon prihvatanja tog Ohridskog aneksa, a i u samom Ohridskom aneksu stoji da će Evropski savet doneti izmenu Poglavlja 35 kako bi se obaveze iz tog Sporazuma i iz Aneksa prosto implementirale u daljem procesu evropskih integracija” (OVDE, OVDE).

Dragiša Mijačić (prvi desno) na tribini „Šta dalje sa poglavljem 35?” u Medija centru Beograd (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

Potpisnik ovog teksta je ubrzo po Vučićevom pristanku na ohridski Aneks upozorio: „Vučić je u Ohridu ne samo javno potvrdio da su pregovaračke strane – Srbija i tzv. Kosovo – zaključile dogovor-ugovor (Sporazum o normalizaciji + Aneks o implementaciji), nego je i potvrdio da su se u okviru Aneksa o implementaciji Sporazuma od 27. februara ugovorne strane dogovorile oko načina na koji će ovaj pravnoobavezujući međunarodni ugovor postati deo unutrašnjeg pravnog poretka Republike Srbije i tzv. Republike Kosovo:

„Ovih nekoliko tačaka (misli se na Aneks o implementaciji Sporazuma, prim. autora) koje smo dogovorili (!), one će postati deo pregovaračkog okvira za obe strane, dakle, i za Beograd i za Prištinu (!). I Evropski savet će (misli na Savet EU, prim. autora) – onako kako smo očekivali (!) – doneti odluku da to postane deo pregovaračkog okvira (u procesu evrointegracija Srbije i tzv. Kosova, prim autora). Evropski savet, odnosno EU, procenjivaće koliko je ko uradio iz implementacionog plana. A ako mi budemo želeli da istrajavamo na evropskom putu i da ostanemo na evropskom putu, naš napredak biće cenjen i kroz to koliko i šta ćemo da uradimo po pitanju implementacije ovog o čemu sam vam večeras govorio. Uostalom, to će biti nakon odluke Evropskog saveta (misli na Savet EU, prim. autora) deo našeg Pregovaračkog okvira (Pregovarački okvir za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji, prim. autora)” (OVDE).

Bajke za Srbe

Ako je za portparola EU i za predstavnika Nacionalnog konventa – kao asocijajcije prozapadnih nevladinih organizacija koja je ključni domaći sagovornik i savetnik Vlade Srbije u procesu evrointegracija (OVDE) – najnovija izmena u Poglavlju 35 očekivana stvar, kome su onda bile namenjene ondašnje Vučićeve beogradske predstave na temu nepotpisivanja Sporazuma o putu normalizacije od 27. februara i njegovog ohridskog Aneksa o implementaciji? Po svemu sudeći onoj većinskoj javnosti – koju markiraju sva relevantna istraživanja javnog mnjenja i koja se protivi trampi Kosovo i Metohija za članstvo u EU (OVDE) – a koju je posle prošlogodišnjih briselskih i ohridskih sporazuma trebalo anestezirati skaskama o nepotpisivanju.

Izbor takvih metoda pokazuje da vlasti – kao i njihovi savetnici iz prozapadnog NVO sektora – podjednako drže do toga da u uslovima kontinuirane propagandno-medijske hipnoze (OVDE), uporedo sa kulturnom i moralnom degradacijom, politička obaveštenost i delatna spremnost patriotskog biračkog tela i ne zahteva da se kod prelomnih odluka (kakve su bile one iz februara i marta prošle godine) primenjuju neke naročito skupe  i ozbiljne propagandno-političke metode. Dovoljno je emitovati u udarnim medijskim terminima nekoliko epizoda bajki za laku noć na temu nepotpisivanja međunarodnih sporazuma.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić daje izjavu za novinare, decembar 2023. (Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović)

Kao što se u vreme zaključenja Prvog briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i tzv. Kosova od 2013. godine i nekoliko godina nakon toga, propagandnom pričom „politike otpriznavanja” prikrivalo tadašnje predavanje preostalih atributa državne suverenosti na Kosovu i Metohiji u ruke separatističkog režima u Prištini. Danas politiku otpriznavanja više niko i ne pominje, ne samo zbog činjenice da je ona odslužila svoje ulogom „dimne zavese”, već i stoga što bi takva politika bila u suprotnosti sa obavezom koju je Srbija prihvatila Sporazumom od 27. februara (čl. četiri) prošle godine, da tzv. Kosovo ne predstavlja u međunarodnim odnosima i da se ne protivi njegovom članstvu u svim međunarodnim organizacijama.

Tako je, nakon svih bajki o otpriznavanjima i nepotpisivanjima, Evropska unija 22. aprila zvanično obavestila Srbiju, da sa najnovijim izmenama u Poglavlju 35, u koje su ugrađene obaveze Srbije iz prošlogodišnjeg Sporazuma o putu normalizacije i Aneksa o njegovoj implementaciji, zapravo došao kraj politici za domaću upotrebuI Kosovo i EU”, na kojoj je Boris Tadić 2008. godine srušio Vojislava Koštunicu, a koju je Aleksandar Vučić suštinski nastavio od 2012/2013. godine. Uskoro bi – zahvljujući takvoj politici – Srbija i tzv. Kosovo mogli postati kandidati istog ranga za pridruživanje EU.

Naime, ukoliko tzv. Republika Kosovo 16. maja bude primljena u Savet Evrope, ona će članstvom u ovoj međudržavnoj organizaciji ispuniti važan uslov za zvanično dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, jer članstvo u Savetu Evrope uzima se kao važno merilo ispunjenosti tzv. kopenhagenških kriterijuma (stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava). Istovremeno, ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope može biti presudan za promenu dosadašnjeg stava pet članica EU koje nisu priznale tzv. Kosovo – što se već jasno pokazalo u držanju Grčke.

Poziv u rat?

Da li će Srbija nakon toga ostati u Savetu Evrope, u procesu pristupanja EU i u briselskom pregovaračkom procesu o normalizaciji odnosa sa tzv. Kosovom ili će kao suverena država – štiteći svoje nacionalne interese i državno dostojanstvo – napustiti Savet Evrope i proces o normalizaciji odnosa sa tzv. Kosovom pod pokroviteljstvom EU (OVDE), a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU suspendovati pozivanjem na klauzulu promenjenih okolnosti (clausula rebus sic stantibus)?

Posle zvanične izmene pristupnog Poglavlja 35 od strane EU 22. aprila, kristalno je jasno da dalji ostanak Srbije „na evropskom putu” znači konačan gubitak Kosova i Metohije, čak i u slučaju da Srbija nikada ne postane član EU, što je zbog unutrašnjih organizaciono-strukturnih problema EU, itekako realan ishod. Izlasakom iz evrointegracija Srbija bi poslala jasnu poruku državama koje imaju problema ne samo sa separatizmom, veći i sa američkim hegemonizmom, da je tzv. kosovska nezavisnost ostala ono što je bila i 2008. godine – nasilna protivpravna secesija miltantno-terorističkog dela jedne nacionalne manjine uz podršku treće strane.

Jasno je da Kolektivni zapad koristi pristupanje pojedinih država EU kao sredstvo pritiska i ucene za ostvarenje svojih gepolitičkih interesa. O tome najjasnije svedoči nasilna i krvava smena Janukovičevog režima, nakon što je ovaj 2013. godine odbio da potpiše Sporazum o pridruživanju Ukrajine sa EU (OVDE). Sledstveno tome, napuštanje evrointegracija donelo bi Srbiji na kratak rok visoke političke i ekonomske rizike. Ovi rizici su, ipak, neuporedivo manji u odnosu na konačnu kapitulaciju države u vidu prihvatanja kosovske nezavisnosti po modelu „dve Nemačke” – a u formi sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma – koji je sledeća i konačna faza u procesu „normalizacije odnosa” pod pokriviteljstvom EU, nakon ispunjavanja svih obaveza iz prošlogodišnjeg briselskog Sporazuma i ohridskog Aneksa.

Ivica Dačić na sastanku sa delegacijom EU na čelu sa Ketrin Ešton (sredina levo), bivšom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost, povodom dijaloga Beograda i Prištine, 25. april 2024. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije)

Pristanak na trampu evrointegracije za Kosovu i Metohiju, Srbija prestaje da bude suverena država, a shodno tome i bilo kakav faktor u balkanskoj politici. Pritom, obaveza regionalne saradnje iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU mogla bi vrlo brzo da posluži kao novo formalno sredstvo pritiska EU na Srbiju, kako bi zvanični Beograd dao svoj presudni doprinos u disciplinovanju Republike Srpske i konačnoj unitarizaciji BiH.

Kada su u pitanju evrointegracije, od građana Srbije se skriva još jedna važna činjenica. Od februara 2022. godine – a potpuno očigledno od početka ove godine – Evropska unija se ubrzano transformiše iz prevashodno ekonomske asocijacije u agresivni zatvoreni vojno-ideološki savez. Shodno tome, pristupni pregovori prestaju za građane Srbije da budu ulaznica za savez ekonomskog blagostanja (što zapravo nikada nisu ni bili) i umesto toga postaju poziv za rat i pogibiju na Istočnom frontu.

O takvoj unutrašnjoj transformaciji Evropske unije jasno svedoči Direktiva Saveta Evrope od 12. aprila kojom se države članice obavezuju da harmonizuju svoje krivično zakonodavstvo tako što će predvideti različite oblike krivičnog dela narušavanja sankcija protiv Rusije i za to propisati kumulativnu kaznu zatvora i novnčanu kaznu. Uz to, države članice EU se obavezuju da predvide za ovo delo i krivičičnu odgovornost menadžera kompanija, kao imovinskopravne i administraivne mere prema pravnim licima koja narušavaju režim sankcija prema Rusiji (OVDE). Istovremeno je ovih dana francuski ministar spoljnih poslova, Stefan Sežurne, jasno stavio do znanja da će Evropska unija zbog rata sa Rusijom i rizika koje donosi mogući izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, izgraditi sopstvenu vojno-bezbedonosnu infrastrukturu (OVDE). Da li su građani Srbije zaista svesni svih rizika koje nosi pridruživanje organizaciji koja sve više liči na Trojni pakt?

 

Zoran Čvorović je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Izvor Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AFP/Armend Nimani

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u