Kina je prešla Bajdenovu crvenu liniju

Marta 2023. godine, Si je posetio Kremlj kako bi iskazao solidarnost sa Putinom. Ispostavilo se da je to bila vododelnica u ratu koji vodi Moskva, i koji je pretvoren u posredniči rat Kine protiv celog Zapada

Predsednik Bajden je pre dve godine upozorio Kinu da ne pruža „materijalnu podršku” ruskom ratu u Ukrajini. U petak, državni sekretar Entoni Blinken priznao je da je Si Đinping zanemario ovo upozorenje. Kina je, prema rečima gospodina Blinkena, bila „snabdevač broj jedan bez premca” ruske vojne industrijske baze, sa znatnim „materijalnim posledicama” koje su fundamentalno izmenile tok rata. Šta god gospodin Bajden sada odabere da uradi – to će imati ogromne posledice po svetsku bezbednost i stabilnost.

Predsednik Bajden ima izbor da nametne poštovanje postavljenih crvenih linija, kroz sankcije ili na druge načine, ili može da dopusti krah američke odlučnosti opredeljivanjem za čisto simboličke kaznene mere. Peking i njegovi strateški partneri u Moskvi, Teheranu, Pjongjangu i Karakasu će svaki mlak odgovor percipirati kao zeleno svetlo da prodube globalnu kampanju izazivanja haosa. Gospodin Si vidi istorijsku priliku da potkopa Zapad.

Ovaj trenutak podseća na neuspeh nametanja poštovanja crvenih linija predsednika Baraka Obame u Siriji 2013. godine. Kada se diktator Bašar al Asad oglušio o upozorenje predsednika Obame da ne koristi hemijsko oružje protiv svog naroda – predsednik se uzdržao od vojnog delovanja i posledice su bile kobne. Šest meseci kasnije Moskva je pokrenula svoju invaziju na Krim, što je bio početak decenijskog rata u Ukrajini. Neuspeh da se odlučno deluje protiv Kine popločao bi put ruskoj pobedi u Ukrajini.

Zajedničke promene

Bajden je povukao crvene linije 18. marta 2022. godine, tri nedelje nakon što je Vladimir Putin pokrenuo opštu invaziju na Ukrajinu. „Ne pretim”, poručio je tada američki predsednik nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Sijem. Ali predsednik Bajden je potom rekao da je sigurno uspeo da uveri kineskog predsednika „da će se dovesti u vrlo opasnu situaciju” i da će rizikovati kineske ekonomske veze sa SAD i Evropom ukoliko pruži materijalnu podršku ruskom vođenju rata.

Kabinet američkog predsednika naglasio je ovaj ultimatum specifičnim upozorenjima. Ministar trgovine Đina Rejmondo upozorila je da bi administracija mogla „faktički da zatvori” najvećeg kineskog proizvođača mikročipova, kompaniju Semikondaktor manufakturing internešenel (Semiconductor Manufacturing International Corporation) kao odgovor na to što se mikročipovi koje ona proizvodi koriste u ruskoj vojsci. Ministarka finansija Dženet Jelen zapretila je finansijskim sankcijama. Ona je kasnije, krajem prošle godine, obećala da će „preduzeti odlučne i hirurški precizne mere protiv finansijskih institucija koje olakšavaju snabdevanje ruske ratne mašinerije”.

Podaci o trgovini upućuju da je Peking bio oprezan da otvoreno ne prekorači crvene linije tokom 2022. godine. Ali 2023. godine, nakon što je Bajdenova administracija uvela samo blage sankcije protiv iranskih firmi koje obezbeđuju hiljade dronova samoubica Rusima – koji inače služe da preplave ukrajinsku protivvazduhoplovnu odbranu, izazivajući veliko razaranje – Kinezi su verovatno zaključili da su Bajdenova upozorenja blefiranje. Marta 2023. godine, Si je posetio Kremlj kako bi hrabro iskazao solidarnost sa predsednikom Putinom. Ispostavilo se da je to bila vododelnica u ratu koji vodi Moskva, i koji je pretvoren u posredniči rat Kine protiv Zapada.

Centar za strategijska i međunarodna istraživanja (Center for Strategic and International Studies) utvrdio je da je kineska podrška ruskoj vojnoj proizvodnji znatno skočila od početka 2023. godine. Američki državni sekretar Entoni Blinken posebno je spomenuo svojim kineskim sagovornicima „mašinske alatke, mikroelektroniku, nitrocelulozu – koja je ključna za proizvodnju municije i raketnih goriva – i druga sredstva dvojne namene koja Moskva koristi da osnaži svoju vojno-industrijsku bazu”.  Medijski izveštaji iz prošle godine takođe upućuju da je Kina obezbedila i vojna vozila, dronove, protivbalističku opremu, barut i snimke sa platformi za satelitsko izviđanje.

Rukovanje američkog državnog sekretara Entonija Blinkena sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom u Velikoj sali naroda u Pekingu, 19. jun 2023. (Foto: Leah Millis/Reuters)

Pravljenje naprslina na Zapadu kroz posredničke ratove u Evropi i na Bliskom istoku potpuno se poklapa sa pozivom Sija njegovoj birokratiji da traga za prilikama u međunarodnim previranjima. „Najvažnije svojstvo sveta je, jednom rečju, ‘haos’, i ovaj trend će se, po svoj prilici, nastaviti”, rekao je Si na predavanju rukovodiocima Kineske komunističke partije u januaru 2021. godine. „Vreme i opšti trendovi rade za nas”. U vreme kada se Si rastajao sa svojim domaćinom u Kremlju u martu 2023. godine, otišao je još dalje, proglašavajući sebe i gospodina Putina akterima haosa. „Sada se odigravaju promene kakve nismo videli u poslednjih sto godina”, rekao je. „I mi smo ti koji će zajednički predvoditi te promene”.

Izlizani kredibilitet

Dok Bajdenov tim bude merio potencijalnu cenu nametanja sankcija najvećim kineskim bankama i drugim sistematski važnim kompanijama, mora da odmeri i cenu koja će biti plaćena ukoliko se to ne učini. Kineski lideri su ranjivi na dobro osmišljene sankcije. Krajem 2017. godine, Trampova administracija je tiho ali odlučno zapretila da će uvesti sankcije glavnim kineskim proizvođačima energije, nakon što se Peking odupirao američkom zahtevu da ograniči izvoz nafte u Severnu Koreju. Kina je znala da je ova pretnja bila kredibilna i brzo se saglasila da će zajednički podržati rezoluciju bez presedana pred Savetom bezbednosti UN, kojom je nametnulo ograničenje na izvoz.

Danas, nekadašnji kredibilitet deluje izlizano. Zvanično saopštenje Pekinga nakon Blinkenove posete ne spominje američke žalbe, a kinesko ministarstvo spoljnih poslova je otvoreno poručila da „ukrajinsko pitanje nije bilateralno pitanje između Kine i SAD. Sjedinjene Države ne bi trebalo da ga pretvaraju u bilateralno pitanje”.

Još gore, postoje naznake da Peking, zajedno sa svojom osovinom haosa – koja uključuje Rusiju, Iran, Severnu Koreju i Venecuelu – planira sledeću fazu izazivanja nasilnih poremećaja. Peking je dočekao delegaciju Hamasa istog dana kada je državni sekretar Blinken napustio Kinu, što je informacija koju su kineski zvaničnici uskratili američkoj delegaciji. Da stvar bude još zlokobnija, gospodin Si je poslao jednog od svojih najpoverljivijih saradnika, nekadašnjeg šefa obaveštajne agencije a sada člana Politbiroa Čen Venćinga, u devetodnevnu posetu Moskvi. Cilj putovanja bio je da osnaži obaveštajnu i bezbednosnu saradnju i poploča put Putinovoj poseti Pekingu u maju.

Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping nazdravljaju u Kremlju u Moskvi, 21. mart 2023. (Foto: Pavel Byrkin/Sputnik)

U rečitom eseju objavljenom ovog meseca u glavnom časopisu Kineske komunističke partije za ideološka i politička pitanja, Čen Jiksin – sadašnji šef glavne kineske obaveštajne agencije – zagovara ideju vođenja „borbe” daleko izvan kineskih granica. Esej gospodina Čena u magaziju Ćiuši sadrži rečenicu koja bi vrlo dobro mogla da posluži kao neformalni slogan osovine haosa: „Tragajte za prednostima i izbegavajte poteškoće u haosu.”

 

Metju Potindžer je služio kao zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost između 2019-2021. godine. Predsedava kineskim programom „Fondacije za odbranu demokratije” i autor je knjige „The Boiling Moat: Urgent Steps to Defend Taiwan”, čije se objavljivanje očekuje u julu ove godine.

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: The Wall Street Journal

 

Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Grigory Sysoev/Kremlin

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u