Promena vlasti u Severnoj Makedoniji

Posle vlada Ljubča Georgijevskog i Nikole Gruevskog, buduća vlada Severne Makedonije biće treća po redu vlada „vmrovaca“, ovog puta na čelu sa Hristijanom Mickovskim. Hoće li ovoga puta rezultat biti drugačiji?

Vnatrešna makedonska revolucionerna organizacija-Demokratska partija za makedonsko nacionalno edinstvo, ili kraće VMRO-DPMNE – pod vođstvom Hristijana Mickovskog – prosto je oduvala konkurente na izborima u Severnoj Makedoniji i najavila dramatične promene na političkoj sceni ove balkanske zemlje, koja već godinama čami u predvorju blistavih evropskih integracija.

Istovremeno, koalicija manjih albanskih stranaka okupljenih pod imenom VLEN, uspela je da se primakne popularnosti do sada neprikosnovenih zaštitnika albanskih interesa u Severnoj Makedoniji, partiji Demokratska unija za integracije (DUI) nekadašnjeg komandanta gerilaca Alija Ahmetija, i postavi scenografiju za najdramatičnije političke promene u ovoj zemlji od okončanja rata 2001. godine.

Nova predsednica

Vatromet, zurle i bubnjevi u izbornoj noći 8. maja označili su kraj vladavine makedonskih Socijaldemokrata (SDSM) i Ahmetijevog DUI-a, pošto su njihovi rivali – VMRO-DPMNE i koalicija VLEN – osvojili više nego dovoljno mandata za formiranje nove vlade u Severnoj Makedoniji.

VMRO-DPMNE je sa osvojenih 58 od 120 poslaničkih mesta u Sobranju ostao samo na korak do apsolutne većine, a predsednička kandidatkinja te stranke – Gordana Siljanovska Davkova – još ubedljivije je pobedila dosadašnjeg predsednika Stevu Pendarovskog i postala prva žena na čelu ove države.

„Iskreno se, već nekoliko sati, pitam čime sam zaslužila ovu čast. Znam da sam se spremila, znam da sam se posvetila kampanji, znam da sam govorila ono što mislim… Nagrada je za mene neprocenjiva. Obećavam da ću biti predsednica svih građana Makedonije – svih etničkih grupa, članova svih partija i onih koji to nisu”, obećala je nova predsednica.

Obraćanje Gordane Siljanovske Davkove, nove predsednice Makedonije, 9. maj 2024. (Foto: Abdula Berisha/Anadolu Agency via Getty Images)

Gordana Siljanovska Davkova je u drugom krugu predsedničkih izbora osvojila više od 560.000 glasova. Od nje su, u istoriji makedonskih predsedničkih izbora, više glasova osvojili jedino „otac nacije” Kiro Gligorov na izborima 1994. godine i Boris Trajkovski 1999.

Zapadni analitičari primetili su da su prve čestitke novoj predsednici stigle iz Beograda i Budimpešte, što je protumačeno kao uvod u zaokret političkog pravca kojim će se ubuduće kretati Skoplje. Međutim, predsednica Severne Makedonije u stvarnosti ima mahom protokolarnu funkciju.

Vidno razočaran razvojem situacije, dosadašnji predsednik Stevo Pendarovski je priznao poraz, upozoravajući, ipak, na „tihi bojkot” predsedničkih izbora u sredinama u kojima su „građani sprečavani da uzmu drugi glasački listić”.

„Rezultati su jasni i nemam nameru detaljno da ih obrazlažem. Prema rezultatima, želim da čestitam pobednicima i poželim im uspešan rad u narednih pet godina”, rekao je Pendarovski, koji se posle pet godina na čelu Severne Makedonije vraća u političku anonimnost iz koje ga je SDSM za prethodne izbore izvukao.

Ubedljiva pobeda

Istovremeno, ispred sedišta VMRO-DPMNE-a u Skoplju zatutnjali su bubnjevi slaveći najubedljiviju pobedu u istoriji višestranačja u ovoj državi, pošto je partija Hristijana Mickovskog dobila 280.000 glasova više od rivala i ostala za svega tri poslanička mesta kratka do apsolutne većine u Sobranju.

Postizborni plan VMRO-DPMNE-a uključuje formiranje vlade sa albanskom koalicijom VLEN i  partijom ZNAM (Za naša Makedonija) Maksima Dimitrievskog – aktuelnog gradonačelnika Kumanova – koja je osvojila šest poslaničkih mesta, čime bi novi makedonski kabinet došao blizu dvotrećinskoj većini u parlamentu. Makedonski analitičari smatraju da će se koalicija Evropski front, okupljena oko partije DUI Alija Ahmetija, verovatno raspasti, pa bi u konačnom zbiru Mickovski mogao imati podršku i više od 75 poslanika.

Dan posle izbora, poznat je i plan nove vlade: stvaranje ekonomski snažne države, borba protiv korupcije i ispunjavanje evropskih integracija – što suštinski predstavlja skup opštih mesta oko kojih su u Severnoj Makedoniji bili formirani i prethodni kabineti.

Predizborni plakat albanske koalicije VLEN (Foto: AP Photo/Boris Grdanoski)

„Mi drugu otadžbinu nemamo. Bili ste naša inspiracija da izdržimo. Izabrali smo da nam bude teško, ali ne i da se stidimo. Ne sme da nas bude sram i zato se radujte”, rekao je Mickoski pristalicama posle objavljivanja rezultata. „Ovo je istorijski rezultat koji će teško biti ponoviljen… Sa rezultatom koji je napravila koalicija VLEN potvrđen je kredibilitet tog saveza i mislim da oni mogu biti snažan partner u budućoj vladi koju će predvoditi VMRO-DPMNE i ja kao mandatar”, dodao je on.

Baklje su gorele u centru Skoplja, ali i u Tetovu, gde je pobedu slavila koalicija VLEN, sastavljena od otpadnika iz redova Ahmetijeve stranke, zatim Alijanse za Albance, Pokreta Besa, Demokratskog pokreta i makedonske podružnice pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.

Kako navode izvori u Skoplju, pregovori o postizbornoj saradnji VMRO-DPMNE i ove albanske koalicije počeli su još pre izbora, pa je gotovo izvesno da će dve strane uspeti da se dogovore oko sastava budućeg kabineta, dok će ustavne promene kao ključni deo sporazuma ostaviti za budućnost.

Slom SDSM-a

Sedište Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) u Bihaćkoj ulici u Skoplju bilo je neuobičajeno pusto tokom izborne noći, što je, kako se ispostavilo, predstavljalo scenografiju za najozbiljniji debakl u istoriji ove stranke od njenog nastanka 1991. godine.  Nedugo po zatvaranju birališta postalo je jasno da Stevo Pendarovski nema nikakve šanse da dobije drugi mandat na čelu države, a onda su glavni politički rivali SDSM-a počeli da slave pobedu paleći baklje ispred „bele kuće” VMRO-DPMNE-a.

Kako je noć odmicala, ispostavilo se da je SDSM sada tek treća po snazi politička snaga u Severnoj Makedoniji, te da je stranka osvojila 65.000 glasova manje od prethodnog najgoreg izbornog rezultata zabeleženog 2006. godine. „SDSM je pretrpeo težak udarac ne samo od građana, već i od simpatizera stranke”, rekao je premijer Severne Makedonije i predsednik SDSM-a Dimitar Kovačevski i napustio prostorije partije, izbegavši da odgovara na pitanja novinara.

Stevo Pendarovski sa porodicom na biračkom mestu u Skoplju, 8. maj 2024. (Foto: Reuters/Tomislav Georgiev)

Po prvi put SDSM je osvojio manje od 200.000 glasova – što je stranci donelo svega 18 mesta u Sobranju i otvorilo vrata pljusku ostavki – koje su usledile ni 12 sati od zatvaranja birališta. Do četvrtka u podne, ostavke su podneli potpredsednici Pero Kostadinov i Fatmir Bitići, kao i predsednica partijskog Foruma žena Jovanka Trenčevska. Ostavke su podneli i lideri manjih koalicionih partnera.

Neizvesna je i politička budućnost predsednika stranke Kovačevskog – čiju ostavku očekuju partijski saborci, rivali, ali i građani Severne Makedonije – koji su nekoliko sedmica pred prvi krug predsedničkih izbora, prema istraživanjima javnog mnjenja, bili izrazito nezadovoljni pravcem kojim ide njihova država.

„Pistoli i rozi”

Politički savez Socijaldemokrata i DUI-a Alija Ahmetija nastao je prvi put posle izbora 2002. godine. Tada su ove dve stranke, po slovu sporazuma kojim je Makedonija skrajnuta sa ivice građanskog rata, formirale vladu koja je odmah dobila nadimak „Pistoli i rozi”, ili „Gans en’ rouziz” (Guns N’ Roses).

Deo nadimka koji se odnosio na pištolje pripadao je nekadašnjim gerilcima Alija Ahmetija, koji su složenim političkim dogovorom demilitarizovani, amnestirani i prekomandovani u Sobranje, dok su ruže skinute sa grba SDSM-a, tada najmoćnije političke snage u državi.

Za razliku od SDSM-a – koji se u velikoj meri raspao posle izbora 2008. godine – „pistoli” su, ponovo zahvaljujući ozbiljnoj političkoj gimnastici, uspeli da se „umuvaju” u vladajuću koaliciju, iako je „vaskrsli” VMRO-DPMNE tokom predizborne kampanje mesto ključnog partnera u novoj vladi obećavao Demokratskoj partiji Albanaca Arbena Džaferija.

Nejaki SDSM nije u narednih šest-sedam godina predstavljao značajnog takmaca premijeru Nikoli Gruevskom i njegovim „vmrovcima”, kojima je u seriji korupcionaških afera tercirala Ahmetijeva stranka, ali politička ljubav ove dve stranke prekinuta je demonstracijama 2016, posle kojih je u Makedoniji formirana prelazna vlada i raspisani novi izbori.

Ali Ahmeti, lider Demokratske unije za integraciju (Foto: MIA)

Posle serije neuspešnih eksperimenata, SDSM je iz prvih partijskih redova izbacio gro pripadnika stare garde i na čelo postavio Zorana Zaeva, dok je ozbiljna kriza poverenja na albanskoj strani makedonskog političkog spektra na izborima Socijaldemokratama donela između 70.000 i 80.000 glasova Albanaca, što je – uz ozbiljan pritisak Amerikanaca – prosto nateralo Ahmetijevu stranku da podrži Socijaldemokrate i uđe u novu vladu.

Za predsednika Sobranja, uz burne proteste makedonskih desničara i nasilje u zgradi parlamenta, izabran je tada Taljat Džaferi, dok je serija korupcionaških procesa rasplinula moć VMRO-DPMNE-a, čiji je lider Nikola Gruevski novembra 2018, na volšeban način, preko Albanije uspeo da se dokopa Mađarske i izbegne robiju.

Nova vlada – nastala na zaklinjanju na beskopromisnu borbu protiv korupcije i evroatlantske integracije – rešila je da promenom imena države prekine dvodecenijski besmisleni spor sa Grčkom i potpiše Prespanski dogovor, kojim su sada već Severnoj Makedoniji, otvorena vrata članstva u NATO alijansi.

Sunčani dani za vladajuću koaliciju prekinuti su kada se ispostavilo da je zaklinjanje na borbu protiv korupcije nestalo u „Luj Viton” torbi napunjenoj evrima, koji su isporučeni jednoj od heroina demokratskih promena – šefici Specijalnog tužilaštva Katici Janevoj.

Članstvo u NATO-u donelo je Socijaldemokratama mršavu većinu u Sobranju posle izbora 2020. godine, ali je Zaev već naredne godine stavio na kocku političku karijeru, najavljujući ostavku ukoliko njegova stranka izgubi lokalne izbore u Skoplju. Pokušaj da mobiliše pristalice neslavno je propao, pa je Zaev uz reči „neka Bog čuva naš narod i Severnu Makedoniju” napustio političku scenu i za naslednika odabrao prilično nepoznatog Dimitra Kovačevskog.

Bugarski faktor

Kovačevski je nasledio sve političke probleme i korupcionaške afere – ali je padu SDSM-a značajno doprinela i Bugarska – koja je u međuvremenu Skoplju ispostavila spisak nerealnih zahteva u zamenu za otvaranje prolaza na putu ka članstvu u EU.

Iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, Bugarska je zatražila niz dodatnih ustupaka koji se odnose na prava bugarske manjine, modifikovanje istorije i priznanje da je makedonski jezik, u stvari, „pisana regionalna forma bugarskog jezika”.

Francuskim planom zahtevi Bugarske su svedeni na ustavne promene u Severnoj Makedoniji kojima bi bugarska manjina – koja prema poslednjem popisu broji oko 3.500 ljudi – postala konstitutivni narod.

Protest pristalica VMRO-DPMNE ispred zgrade makedonskog parlamenta protiv francuskog predloga za rešavanje spora između Severne Makedonije i Bugarske, 7. jul 2022. (Foto: EPA-EFE/Georgi Licovski)

Složena situacija ponovo je dala vetar u leđa VMRO-DPMNE-u – koji je još jednom dokazao tezu da je najžilavija politička partija na Balkanu – pa je stranka Hristijana Mickovskog na izbore izašla namerna da iskoristi veliko nezadovoljstvo dve trećine građana Severne Makedonije, i u tome uspela.

Eventualni neuspeh prilikom formiranja nove vlade VMRO-DPMNE-a i VLEN-a, neminovno bi uvukao ovu državu u novu političku krizu, koja bi dodatno iskomplikovala ionako složen put Skoplja ka Briselu.

U predizbornoj trci, jedno istraživanje javnog mnenja pokazalo se inidkativnim, pošto je pokazalo da je oko 70% stanovnika Severne Makedonije nezadovoljno pravcem kojim zemlja ide. Jednako je, kako se čini, značajna i dilema da li je VMRO-DPMNE politička snaga koja državu može da izvuče iz krize.

Cinici, pak, podsećaju da je prva vlada VMRO-DPMNE-a – ona koju je predvodio Ljubčo Georgievski – doterala zemlju na ivicu građanskog rata, dok je mandat druge vlade – one Nikole Gruevskog – okončan posle dugih i na trenutke prilično brutalno sprečavanih demonstracija. Postavlja se ozbiljno pitanje dokle bi mogla da dobaci treća vlada „vmrovaca”, ovog puta na čelu sa Hristijanom Mickovskim.

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: RTS OKO

 

Naslovna fotografija: EPA-EFE/Georgi Licovski

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u