Njujork tajms: Bela kuća brine da će Rusija prelomiti rat u Ukrajini

Vojnom napredovanju Rusije u Ukrajini, koje sve više brine Belu kuću, doprinosi mnogo faktora, uključujući odlaganje u isporukama američkog naoružanja i tehnološke inovacije Moskve na bojnom polju

Pre samo 18 meseci zvaničnici Bele kuće i Pentagona raspravljali su da li bi ruske snage u Ukrajini mogle da pretrpe kolaps i da u potpunosti budu potisnute sa ukrajinske teritorije. Sada, nakon nekoliko meseci sporog ruskog kopnenog napredovanja i tehnoloških prodora, koji olakšavaju suprotstavljanje američkom naoružanju, Bajdenova administracija je sve više zabrinuta da će predsednik Vladimir Putin ostvariti zamah neophodan za promenu putanje rata, i tako preokrenuti svoje nekada sumorne izglede za pobedu.

Poslednjih dana, moskovske snage su otpočele novi napad nedaleko od drugog najvećeg ukrajinskog grada, Harkova [autori koriste ukrajinske nazive gradova, Kharkiv i slično, prim.prev], prinuđujući Ukrajinu da manevriše svojim ionako istanjenim snagama kako bi odbranila područje koje je preotela od ruskih snaga iznenađujućim pobedama u jesen 2022. godine.

Artiljerija i dronovi koje su obezbedili SAD i NATO stavljeni su van stroja tehnikama ruskog elektronskog ratovanja, koje su kasno stupile na bojno polje ali su se pokazale iznenađuje efikasnim. Pored toga, višemesečna debata u Vašingtonu o tome da li Ukrajini treba poslati paket pomoći sa naoružanjem i municijom vredan 61 milijardu dolara stvorila je priliku koju je Rusija očigledno iskoristila, bez obzira što je Kongres na kraju usvojio predlog zakona.

Prednost na frontu

U intervjuima, američki zvaničnici izražavaju uverenje da je mnoge od ovih ruskih dobitaka moguće anulirati kada u potpunosti počne da pristiže novonajavljeno naoružanje – verovatno u jednom trenutku u julu – i kada ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski iznađe nove načine da mobiliše dodatni broj mlađih vojnika koji će se uputiti na linije fronta. Ali zvaničnici oklevaju da iznesu predviđanja kako će izgledati linije fronta za nekoliko meseci, ili da li će Zelenski biti kadar da sledeće godine izvede dugo odlaganu kontraofanzivu, nakon što je ona od prošlog proleća propala.

Američki i saveznički zvaničnici govorili su sa nama za ovaj članak pod uslovom da ostanu anonimni, kako bi mogli da raspravljaju o obaveštajnim izveštajima i osetljivim procenama situacije na bojnom polju. Ali neke od spomenutih zabrinutosti su iznošene i u javnim komentarima.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je u nedelju, uz izvesno potcenjivanje težine situacije, rekao „da nema sumnje da je nastala šteta” zbog dugog odlaganja slanja oružja. On je u svom nastupu u emisiji „Suočavanje sa nacijom” (Face the Nation) na televiziji Si-Bi-Es (CBS) insistirao „da činimo sve što možemo da ubrzamo dopremanje pomoći [Ukrajini]”. Ali američki zvaničnici navode da predsednik Bajden i dalje odbacuje sugestiju francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini moglo postati nužnost. Kancelarija predsednika Emanuela Makrona potvrdila je da i dalje stoji pri ovoj proceni.

Francuski predsednik Emanuel Makron drži govor o budućnosti Evrope u amfiteatru Univerziteta Sorbona u Parizu, 25. april 2024. (Foto: EPA-EFE/Christophe Petit Tesson)

Privatno, neki saradnici predsednika Džozefa Bajdena strahuju da je baš kao što su SAD naučile ključne lekcije u ovom ratu – o tehnologijama koje su efikasne i onima koje nisu – isto to učinio i gospodin Putin. I njihova najveća briga jeste da, kako Rusija zamenjuje oružje koje je zbrisano u prvih 27 meseci rata, gospodin Putin može da osvoji nove teritorije u trenutku kada se predsednik Bajden priprema za sastanak sa najbližim saveznicima iz Grupe 7 (G7), u Italiji narednog meseca.

Nije jasno da li će Bajden biti kadar da ponovi tvrdnju, koju je izneo u Finskoj prošlog leta, da je Putin „već izgubio rat”. Neki politički veterani, koji su pratili niz sukoba u kojima je učestvovao Putin, nisu iznenađeni obrtom događaja.

„Rusija često započne neki rat slabo ali ga okonča uspešno”, rekao je na nedavnoj konferenciji na Harvardu Stiven Dž. Hedli, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džordža Buša mlađeg. Sada, rekao je, Rusija je „prikupila svoju masu” – pošto raspolaže daleko većom populacijom iz koje može da regrutuje vojnike i „ogromnu vojnu infrastrukturu” – kako bi priredila povratak i preduzela nove ofanzivne operacije. Kako navodi gospodin Hedli, ne postoji jedan razlog kojim bi se mogla objasniti ruska prednost na bojnom polju. Umesto toga, različiti činioci pomažu rusko napredovanje.

Faktori ruskog napredovanja

Zbog odlaganja obezbeđivanja američkih sredstava, Rusija je mogla da postigne ogromnu artiljerijsku prednost nad Ukrajinom. Nedostatak municije za sisteme protivvazduhoplovne odbrane takođe je omogućio Rusiji da, uz manje rizike, angažuje svoje vazduhoplovne snage, napadajući ukrajinske linije odbrane klizećim bombama. Uz više sredstava protivvazduhoplovne odbrane Ukrajina bi bila u stanju da prisili ove avione da deluju sa veće udaljenosti, što bi otežalo ruske napade iz vazduha.

Odlaganje isporuke američkih sredstava pratilo je slično dugotrajno odlaganje izglasavanja zakona o mobilizaciji u Ukrajini, kojima bi se obezbedili novi i mlađi regruti za vojsku. Ukrajina trpi akutni nedostatak vojnika, a ima i velike poteškoće u obezbeđivanju odgovarajuće obuke onima koji su upućeni u vojsku. No, sva ova ruska preimućstva neće potrajati zauvek. Ruske snage će pokušati da naprave prodor ovog leta, kaže Majkl Kofman, stručnjak za Rusiju u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace) u Vašingtonu.

„Tokom 2024. godine ruska vojska će uživati preimućstvo u raspoloživom materijalu, i stratešku inicijativu, premda se ona možda neće pokazati odlučujućom”, kaže gospodin Kofman. „Ova godina predstavlja prostor otvorenih mogućnosti (window of opportunity) za Rusiju. Ali ukoliko ruska vojska ne bude u stanju da pretvori ove prednosti u dobitke na bojnom polju i da razvije zamajac, postoji dobra šansa da će ovaj prostor početi da se sužava kako budemo ulazili u 2025. godinu”.

Bio privremen ili ne, novi ruski zamajac je najočigledniji u Harkovu, poprištu jedne od najvećih tenkovskih bitaka Drugog svetskog rata. Tokom 2022. godine, ovaj grad bio je poprište borbi u prvoj ratnoj godini tokom koje je grad pretrpeo artiljerijske napade napredujućih ruskih snaga.

Samohodna artiljerijska jedinica 2S3 Akatsiya na položajima u Harkovskoj oblasti, 14. avgust 2022. (Foto: Sputnik/Viktor Antonyuk)

U iznenađujućoj kontraofanzivi te jeseni, ukrajinske trupe su, tokom borbi na prilazima gradu, potisnule ruske snage iz ove oblasti, iznova zaposedajući veliku teritoriju. Rusko poniženje – ovde i u južnom gradu Hersonu – bilo je toliko da je izazvalo jedno od najvećih strahovanja u ovoj fazi sukoba: da bi Rusi mogli da pribegnu korišćenju taktičnog nuklearnog naoružanja na bojnom polju, kao poslednjem sredstvu koje im stoji na raspolaganju protiv ukrajinskih snaga.

Posle toga, Ukrajina je koristila ovu teritoriju koju je zauzela u blizini Harkova da izvodi napade na rusku teritoriju. To je Rusiju poslednjih nedelja navelo da ponovo zauzme teritoriju sa ciljem da stvori tampon zonu za koju je Putin rekao da će otežati izvođenje prekograničnih napada od strane Ukrajine. Nedavno, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe nazvao je rusko napredovanje nedaleko od Harkova „kritičnim”.

Neki spoljni posmatrači upozoravaju da je pravi ruski strateški cilj zaposedanje teritorije oko Harkova kako bi prinudili ukrajinske snage da se izmeste i ojačaju odbranu grada, čime bi se oslabili položaji na drugim sektorima fronta. To bi moglo da stvori priliku za još jedan ruski napad u junu u Donbasu – delu istočne Ukrajine koji je Kremlj ilegalno anektirao i pokušava da zauzme.

„Cilj ruske ofanzivne verovatno je da prinudi ukrajinske rezervne i elitne jedinice da se uključe u borbu, vezujući ih za Harkov, i tako slabeći ostatak fronta”, kaže Kofman. „Prevashodni ruski cilj i dalje ostaje zauzimanje ostatka Donbasa”.

Strah od pregovora

Da li će biti u stanju da to učine moglo bi da zavisi delimično od pitanja koliko je predsednik Zelenski uspešan u svojim nastojanjima da pronađe nove trupe koje bi odmenile umorne i često demoralisane snage. On je već smanjio starosnu granicu ukrajinskih građana koji podležu mobilizaciji na 25 godina sa ranijih 27, uprkos znatnom otporu unutar ukrajinskog javnog mnjenja.

SAD takođe pokušavaju da pospeše tehnološko savetovanje Kijeva, nadajući se da će se suprotstaviti ruskom tehnološkom napretku. U nekim slučajevima, Rusija je uspešno ometala Dži-Pi-Es (GPS) prijemnike, što je onemogućavalo nišanjenje ukrajinskog naoružanja, uključujući i usmeravanje različitih raketa koje ispaljuju lanseri Himars, koje je predsednik Bajden počeo da isporučuje Ukrajini prošle godine. Ti lanseri su retki, ali Rusi su postali uspešniji u praćenju njihovog kretanja i u pojedinim slučajevima uspevaju da ih unište čak i kada su dobro zamaskirani.

Ukrajinska vojska ispaljuje raketu iz HIMARS-a u blizini linije fronta u Harkovskoj oblasti (Foto: EPA-EFE/Hannibal Hanschke)

Ovakve prednosti na bojnom polju, naravno, promenljiva su stvar, i rat bi mogao da izgleda potpuno drugačije 18 meseci od sada, kao što sada deluje potpuno drugačije u odnosu na vreme od pre 18 meseci. Ali u Bajdenovoj administraciji sve je snažniji osećaj da bi se narednih nekoliko meseci moglo pokazati kritično važnim, zato što bi se u nekom trenutku dve strane konačno mogle uputiti ka pregovorima o primirju, odnosno mirovnom rešenju koje je slično onom kojim su okončane aktivne ratne operacije u Koreji 1953. godine, ili prosto u pravcu zamrznutog sukoba.

 

Za „Njujork tajms” iz Vašingtona pišu: Dejvid I. Sanger, Džulijan Barns i Kim Barker.

 

Dejvid I. Sanger je izveštač o Bajdenovoj administraciji i nacionalnoj bezbednosti. On je novinar Njujork tajmsa više od četiri decenije i napisao je nekoliko knjiga o američkoj nacionalnoj bezbednosti.

Džulijan Barns izveštava za Njujork tajms o američkim obaveštajnim agencijama i temama o međunarodnoj bezbednosti. Više od dve decenije piše o bezbednosnim temama.

Kim Barker je izveštač Njujork tajmsa koji piše opsežne izveštaje o nacionalnim pitanjima.

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: Njujork tajms

 

Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Sputnik/Stanislav Krasilnikov

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u