Пећка патријаршија (Фото: Радомир Јовановић/Нови Стандард)

Proglas srpskoj javnosti

Srbija mora da prekine ponižavajuće razgovore o normalizaciji odnosa sa tzv. „Kosovom“ koji vode stanju njene potpune kolonijalizacije. Ovo je proglas svim ljudima ove zemlje koji vide provaliju pred kojom se nalazimo

Neophodnost prekida razgovora sa predstavnicima političke tvorevine zvane „Kosovo“ proizilazi iz činjenice da ti razgovori vode ka definitivnom pravnom (de iure) priznanju „Kosova“ od strane Srbije. Taj čin predviđen je Sporazumom o putu normalizacije između Kosova i Srbije (27. februar 2023), stavom u članu 6 u kojem stoji da proces normalizacije odnosa „Kosova“ i Srbije „treba da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa“.

Sporazumi sa „Kosovom“, u nizu od Prvog briselskog sporazuma (18. april 2013.) do Aneksa o primeni Sporazuma o putu normalizacije između „Kosova“ i Srbija (19. mart 2023.), ključne su tačke prema cilju koji predstavlja punu legalizaciju sveobuhvatnog  nasilja nad kosmetskim Srbima i Srbijom kao državom. S obzirom na to da je Evropska unija, kao pristrasni posrednik u razgovorima, uključila obaveze Srbije iz Sporazuma od 2023. godine u poglavlje 35 pretpristupnih pregovora, u zemlji se kreira atmosfera da nema drugog izlaza do povinovanja najnovijim ucenama. Ovim proglasom srpskoj javnosti se ukazuje na puteve drugačijeg rešavanja ove, ma koliko složene, situacije.

Budući da Evropska unija nema elementarnih unutrašnjih uslova da u svoje redove primi nijednu državu kandidata, u slučaju Srbije ona više ne može da krije besciljnost „evropskog puta“ naše zemlje. Priznala ili ne priznala „Kosovo“, Srbija može da računa samo na večito pretpristupno maltretiranje koje sa deklarisanim ciljem članstva u Uniji ne bi imalo nikakve veze. Tako, uslovljavanje nekakvog „evropskog puta“ de iure priznanjem nezavisnosti „Kosova“ postaje prazna pretnja koja se svela na efekat zastrašivanja građana osvetom Unije ukoliko bi Srbija prekinula razgovore o tzv. normalizaciji. Pošto ti razgovori vode definitivnom gubitku Kosova i Metohije, poslednji je čas da se oni prekinu. Za obrazloženje tog čina postoji više legalnih načina, od kojih je najubedljiviji poziv na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244. Uz to, potrebno je razmotriti razlog prekida pozivom na Bečku konvenciju o ugovornom pravu (1969) i njen član 62 koji reguliše razlog suštinske promene okolnosti, imajući u vidu činjenicu da „Kosovo“ za jedanaest godina nije ispunilo svoje obaveze iz Prvog briselskog sporazuma.

Prekidom razgovora koji nisu urodili ni ispunjenjem minimalne koncesije „Kosova“ u vidu Zajednice srpskih opština, ali i više od toga zbog svakodnevnog nasilja koje organi „Kosova“ sprovode nad Srbima, Srbija bi se oslobodila dopunskog uslova EU za pregovaračko poglavlje 35. I to bez bojazni od gubitka „evropskog puta“ koji već deceniju i po ne vodi u punopravno članstvo sve i da se ispune svi mogući i nemogući uslovi. U tom periodu Unija je izgubila sopstvene pretpostavke – formalne i faktičke – za svoje proširenje.

Prekid razgovora o tzv. normalizaciji odnosa Srbije i „Kosova“, koji bi razgolitio davno prevaziđenu politiku proširenja EU, nosi rizik loših posledica po čitav niz sektorskih odnosa između Srbije i EU započetih na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine. Bez obzira na to što je ovaj sporazum izgubio svoj unutrašnji smisao činjenicom da za šesnaest godina nije prevaziđen narednim Ugovorom o pristupanju između Srbije i EU, niti će to po svoj prilici ikada biti slučaj, Srbija je na njegovoj osnovi ušla u brojne odnose sa Unijom, a najdublje u trgovinske.

Prekid po Srbiju pogubnih briselskih razgovora o tzv. normalizaciji bio bi povod za zajedničko preispitivanje novih puteva saradnje sa Unijom. Takvu inicijativu morala bi da pokrene Srbija, jer se radi o njenim domaćim interesima na širokom spektru odnosa sa EU i njenim državama članicama. Uniji bi racionalnim argumentima trebalo dokazivati da bi, umesto o sankcijama za neposlušnu Srbiju, trebalo da razmišlja o mirnodopskim rešenjima svih pitanja u njenim odnosima sa važnom zemljom centralnog Balkana. Uz to, Srbija bi imala dobre saveznike među onim državama članicama Unije koje nisu priznale nezavisnost „Kosova“, a po primeru Mađarske vidimo i među nekima koje su pod pritiskom zapadnog bezbednosnog mehanizma svojevremeno priznale ovu političku tvorevinu.

Ovaj proglas se ne upućuje današnjem režimu u Srbiji, koji uživa zaštitu zapadnih sila radi postepene predaje „Kosova“. On je upućen srpskoj javnosti – onim građanima koji su otvoreni i sposobni da prihvate razumne korake u spasavanju zemlje od daljeg ubrzanog propadanja. Sastavljači proglasa nemaju nameru da se obraćaju nekoj politički određenoj grupi – stranci, koaliciji, opoziciji, pokretu, struci ili profesionalnoj organizaciji. Proglas se upućuje svim ljudima ove zemlje koji vide provaliju, veleizdaju Kosova i Metohije i u stanju su da procene posledice. Obraća se ljudima koji mogu da shvate međuuslovljenost režimske predaje Kosova i Metohije, s jedne strane, i rasipničke ekonomske politike, veresije prirodnih resursa, primitivne kulturne politike i stranačke privatizacije državnog budžeta, s druge strane. Ako se sve to odvija pod deklarisanim politikama „evropskog puta“ i „regionalnog mira“, onda nešto duboko nije u redu sa takvim putem i takvim mirom.

U suočavanju sa ovim očiglednostima, Srbija mora da prekine ponižavajuće razgovore koji vode stanju njene potpune kolonijalizacije. Zemlja i narod koji su prolazili kroz slična istorijska iskušenja i nalazili izlaz ne bi smeli u ovoj generaciji da padnu ispod zadatka koji im nameće stihija nepovoljnih okolnosti.

U Beogradu, 27. maja 2024.

Proglas možete da potpišete ovde.

Prvi potpisnici:

  1. Predrag Adamović, zadužbina „Baštionik“
  2. Prof. dr Slobodan Antonić
  3. Prof. dr Siniša Atlagić
  4. Prof. dr Zoran Arsović
  5. Danilo N. Basta, akademik SANU
  6. Prof. dr Dragiša Bojović
  7. Prof. dr Siniša Borović, general
  8. Prof. dr Pavle Botić
  9. Prof. dr Boris Brajović, protojerej-stavrofor
  10. Prof. dr Slobodan Vladušić
  11. Dr Žarko Vojinović
  12. Srđan Volarević, književnik
  13. Aleksandar Vujović, urednik „Novog Standarda“
  14. Prof. dr Slobodan Vujošević
  15. Prof. dr Igor Vuković
  16. Dr Nebojša Vuković, naučni saradnik
  17. Vladan Vukosavljević, pravnik
  18. Marinko Vučinić, publicista
  19. Dr Stevan Gajić, naučni saradnik
  20. Miljan Glišić, reditelj
  21. Prof. dr Irina Deretić
  22. Spomenka Deretić, novinar
  23. Dr Vladimir Dimitrijević, naučni saradnik
  24. Dr Dušan Dostanić, naučni saradnik
  25. Prof. dr Dragana Drakulić-Prijma
  26. Prof. dr Jovan Dušanić
  27. Prof. dr Aleksandar Đikić
  28. Prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor
  29. Prof. dr Đorđe Đurić
  30. Dr Miša Đurković, naučni savetnik
  31. Igor Ivanović, publicista
  32. Prof. dr Ivan Ivić
  33. Dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik
  34. Dr Marija Jeftimijević Mihailović, viši naučni saradnik
  35. Prof. dr Bojan Jovanović
  36. Miodrag D. Jovanović, prvak opere NP u Beogradu
  37. Vesna Kapor, književnica
  38. Prof. dr Zoran Kinđić
  39. Dr Snežana Kirin, naučni savetnik
  40. Prof. dr Bojan Kovačević
  41. Prof. dr Duško M. Kovačević
  42. Prof. dr Miloš Ković
  43. Prof. dr Leon Kojen
  44. Dr Vladimir Kolarić
  45. Prof. dr Časlav Koprivica
  46. Prof. dr Dušan Krcunović
  47. Prof. dr Miodrag Kulić
  48. Aleksandar Lazić, urednik „Stanja stvari“
  49. Prof. dr Aleksandar Lipkovski
  50. Dr Marinko Lolić, naučni saradnik
  51. Mihailo Medenica, pisac
  52. Miroslav Cera Mihailović, pesnik
  53. Sofija Mojsić, naučni saradnik
  54. Prof. dr Slobodan Orlović
  55. Prof. dr Dragoljub Petrović
  56. Prof. dr Valentina Pitulić
  57. Prof. dr Aleksandar Popović
  58. Prof. dr Mitra Reljić
  59. Mr Radojka Cicmil-Remetić
  60. Slobodan Remetić, akademik ANURS
  61. Prof. dr Ratko Ristić
  62. Prof. dr Slobodan Samardžić
  63. Pro. dr Aleksandar Sedmak
  64. Dr Simon Sedmak, naučni saradnik
  65. Prof. dr Vojislav Simonović
  66. Prof. dr Dobrivoje Stanojević
  67. Prof. dr Milomir Stepić
  68. Milun Stijović, istraživač saradnik
  69. Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik
  70. Slobodan Stojičević, publicista i prevodilac
  71. Dr Slavenko Terzić, akademik SANU
  72. Prof. dr Srđa Trifković
  73. Prof. dr Aleksandar Ćorac
  74. Dr Dragan Hamović, naučni savetnik
  75. Prof. dr Đorđe Čantrak
  76. Doc. dr Duško Čelić
  77. Prof. dr Ljiljana Čolić
  78. Prof. dr Zoran Čvorović
  79. Nikola Šijan, produkcija „HelmKast“

 

Naslovna fotografija: Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Izvor Pokret za odbranu Kosova i Metohije

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u