Image: A US Army instructor pictured together with Ukrainian servicemen during Rapid Trident 2019 exercises near Lviv in western Ukraine. (Reuters/Gleb Garanich)

Ako Rusija neće da eskalira u Ukrajini, Amerika hoće

Ustalio se obrazac prema kojem, kad god Vašington kaže da neki napredni borbeni sistem neće biti isporučen Ukrajini, Kijev samo treba da se strpi par meseci da Bajden pogazi svoju crvenu liniju

Posrednički rat Sjedinjenih Država sa Rusijom došao je do nove odlučujuće tačke. Bojište se dramatično pomera ka ruskoj teritoriji, što je pojava bez presedana čak i tokom Hladnog rata. Ishod ovoga predstavljaće monumentalan događaj za politiku 21. veka.

U tome postoje tri ključna problema. Prvo, NATO strategija napreduje usled razvoja svesti na Zapadu da nije moguće poraziti Rusiju unutar Ukrajine, drugo je ustavna kriza u Kijevu pošto predsednički mandat Volodimira Zelenskog ističe 21. maja i treće su, od značaja za sve ovo, namere Rusije.

Da ne bude zabune, NATO i EU unapređuju svoju strategiju, dok se Rusija nada da može da ostane „korak ispred“ Zapada, kako je to predsednik Vladimir Putin rekao.

Pitanje vremena

Rusiju ne interesuje eskalacija pošto joj dobro ide u ratu iscrpljivanja sa Ukrajinom. Rusija se toliko efektno suprotstavila američkoj agendi da ju je primorala da, u pružanju podrške Ukrajini, pogazi sva svoja prethodno nametnuta ograničenja.

Danas je veliko pitanje kako razumeti tvrdnju Bajdenove administracije – koju su saopštili Nacionalni savet za bezbednost Bele kuće, Stejt department i Pentagon – da se protive tome da Kijev koristi zapadno naoružanje za napade na predratnu rusku teritoriju.

Ustalio se obrazac prema kojem, kad god Vašington kaže da neki napredni borbeni sistem neće biti isporučen Ukrajini, Kijev samo treba da se strpi par meseci dok Bajden ne pogazi sopstvenu crvenu liniju.

Stoga, Rusija ovo neće prihvatiti kao poslednju reč Vašingtona. Interesantno je kako se priprema teren za škartiranje i ovog tabua, dok i kongresni republikanci i državni sekretar Blinken pozivaju Belu kuću da da zeleno svetlo, a Njujork tajms i Vašington post pišu da je samo pitanje vremena pre nego što administracija da zvanični američki blagoslov za napade na predratnu teritoriju Rusije.

U.S. President Joe Biden shakes hands with Ukrainian President Volodymyr Zelenskiy after they both delivered statements at Mariinsky Palace on an unannounced visit in Kyiv, Ukraine, Monday, Feb. 20, 2023. Evan Vucci/Pool via Reuters
Američki predsednik Džo Bajden tokom posete predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, Kijev, 20. februar 2023. (Foto: Evan Vucci/Pool via Reuters)

Njujork tajms i Gardijan u četvrtak su izvestili da zapravo u američkom stavu već postoji promena, odnosno da se Ukrajincima sada dozvoljava da američkom artiljerijom uzvraćaju na vatru ruskih baterija sa ruske strane granice u oblasti Harkova, pa čak i da gađaju koncentracije ruskih snaga u okolini Belgoroda.

Za to vreme, samo što nije počela nova faza kojom će biti okončana bitka za Donbas, koja i nakon dve godine ostaje nedovršena. Ušančena ukrajinska vojska vezuje region od Pokrovska, preko Kramatorska i Slavjanska, pa i dalje ugrožava južnu Donjecku oblast.

Slično tome, Volčansk, koji se nalazi na granici prema Belgorodu i Kupjansku, takođe je bitna logistička tačka i železničko čvorište (skoro 20 železničkih linija preseca ovaj grad, od čega polovina ide direktno u Rusiju), a predstavlja trn u mesu ove pogranične oblasti Rusije.

Rusi su otvoreno izjavili da se uzastopni upadi u Belgorod i njegovu okolinu iz Harkovske oblasti moraju zaustaviti stvaranjem „bezbednosne zone“. Putin je o ovome lično govorio još u martu.

Iz aktuelnih indicija se može zaključiti da su ruske operacije usmerene na dva ukrajinska grada blizu granice: Volčansk i Lipsti. Rusija bi mogla da proširi front i na Sumsku oblast, ali bilo kakav ozbiljan napor da se zauzmu bilo Sumi, bilo Harkov, deluju nerealno u ovom momentu.

Znaci nisu dobri

U jednoj britkoj analizi, poznati ruski stručnjak „Veliki Serž“ prošle nedelje je napisao: „Glavna svrha ovih frontova biće vezivanje ukrajinskih rezervi kako bi se ukinula mogućnost Ukrajine da reaguje na drugim frontovima“. Ovaj rat neće biti dobijen ili izgubljen u Harkovu, nego u Donbasu, koji ostaje odlučujuća pozornica.

„Izgleda da smo trenutno čvrsto u pripremnoj fazi ruske letnje ofanzive u Donbasu, koja će (između ostalog) obuhvatati ruski prodor na grad Konstantinovku. Ovo je poslednja velika urbana oblast koja brani pravac ka Kramatorsku i Slavjansku sa juga (podsećam da ova dva srasla grada predstavljaju krajnji cilj ruske kampanje u Donbasu)“.

Putin je oštro reagovao na skorašnje posredničke napade zapadnim naoružanjem na stratešku infrastrukturu Rusije unutar njene teritorije, upozorivši da „beskrajna eskalacija može da dovede do ozbiljnih posledica“.

Predsednik Rusije Vladimir Putin (Foto: kremlin.ru)

Kako je rekao, „dalekometna precizna oružja ne mogu da se koriste bez sistema navođenja i osmatranja iz kosmosa… konačna selekcija meta i lansiranje jedino mogu biti delo visoko obučenih specijalista koji se oslanjaju na ovako pribavljene podatke, podatke od izviđanja“.

„Za neke ofanzivne sisteme, poput raketa storm-šedou, lansiranja se mogu vršiti automatski, bez upotrebe ukrajinske vojske… lansiranje drugih sistema, poput ATACMS, na primer, takođe se oslanja na izviđačke podatke pribavljene kosmičkim platformama, mete se identifikuju i automatski prenose relevantnim posadama koje možda ni ne shvataju šta tačno gađaju. Posada, možda čak i ukrajinska posada, zatim vrši lansirnu sekvencu. Međutim, čitavu akciju sastavljaju predstavnici NATO zemalja, a ne ukrajinska vojska“.

„Stoga bi zvaničnici ovih NATO zemalja, naročito onih u Evropi, a naročito malih evropskih zemalja, trebalo da imaju na umu da upravljaju malim u gisto naseljenim zemljama pre nego što progovore o napadima u dubinu ruske teritorije. Ovo je ozbiljna stvar, nemojte sumnjati u to, i mi vrlo pažljivo pratimo razvoj situacije“.

Posebno važno

Što je posebno važno, Putin je istakao sledeće: „Ukoliko bi se Evropa suočila sa ovim ozbiljnim posledicama, šta bi Sjedinjene Države učinile, imajući u vidu naš paritet u strateškom naoružanju? Teško je reći. Da li traže svetski rat? Mislim da pre žele da se sporazumeju o stratškom naoružanju… Čekaćemo da vidimo šta će se sledeće dogoditi“.

Međutim, sve je više naznaka da je Bajdenova administracija prosto privremeno stavila po strani ideju upotrebe dalekometnog zapadnog naoružanja za udare na strateške sisteme duboko unutar ruske teritorije, makar dok se ne završi NATO samit u Vašingtonu (9-11. jul) kako bi se stado održalo zajedno.

Isto tako, Bajden je možda izračunao da je svrsishodno da pojača tenzije sa Rusijom umesto da spoljnopolitički domen prepusti izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, koji dolazi u Vašington kako bi se obratio Kongresu. Izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost Cahi Hangebi rekao je za izraelske medije u sredu kako „očekujemo još sedam meseci borbi u Gazi“. Republikanci već izdvajaju Bliski istok kao najveći Bajdenov spoljnopolitički fijasko. U tome leži prava pretnja.

Postoji izuzetna konzistentnost u onome što Rusi govore, da će dubina predložene bezbednosne tampon zone duž zapadnih granica u potpunosti zavisiti od bezbednosnih pitanja. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev eksplicitno je izjavio da bezbednosna zona možda neće obuhvatati samo Kijev, nego da će se protezati sve do poljske granice ukoliko Zapad pošalje Kijevu dalekometno oružje. Značajno je i što je u utorak Putin doveo u pitanje legitimitet ostanka Zelenskog na vlasti, pošto mu je predsednički mandat istekao 21. maja.

Loptica je u Bajdenovom dvorištu. Ali znaci nisu dobri. Nemačka, koja je najbliži američki saveznik u Evropi, po svemu sudeći, menja ploču i sada tvrdi da „defanzivne akcije Ukrajine nisu ograničene samo na njenu teritoriju, nego se takođe mogu proširiti i na teritoriju agresora“.

Ukrajinski vojnici na oklopnom vozilu u Donjecku, 28. avgust 2022. (Foto: AP Photo/Leo Correa)
Ukrajinski vojnici na oklopnom vozilu u Donjecku, 28. avgust 2022. (Foto: AP Photo/Leo Correa)

Kancelarkin portparol rekao je da pređašnji stav Berlina o tome da Ukrajina ne može da koristi nemačko oružje protiv ruske teritorije „predstavlja saopštenje činjenica“ koje je bilo tačno u to vreme, ali se ne odnosi nužno i na budućnost. Odbio je da otkrije tačne dogovore Berlina sa Kijevom o upotrebi nemačkog oružja.

 

Preveo Vojislav Gavrilović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Reuters/Gleb Garanich

 

Izvor Indian Punchline

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u