Američki državni sekretar Entoni Blinken je 31. maja objavio odluku Bajdenove administracije da dopusti Ukrajini korišćenje zapadnog oružja za dejstvo protiv meta koje Vašington smatra ruskom teritorijom (unutar granica Rusije iz 1991. godine; prim. prev.)
Ove nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin ponovo je naznačio crvene linije svoje zemlje u ovom pogledu, obećavajući „asimetrični odgovor”, bez navođenja preciznih detalja.
Predsednik Bajden zabranio je Ukrajini korišćenje balističkih raketa. Napadi su, takođe, ograničeni na harkovski sektor – dopuštajući Kijevu „da dejstvuje protiv vojnih ciljeva, artiljerijskih položaja kao i baza za logističku podršku koje Rusija koristi da napravi svojevrsnu tampon zonu”, istakli su zvaničnici Bele kuće.
Nova normalnost
Ali kako Amerikanci često kažu – sve mogućnosti su otvorene. Blinken je šturo naznačio na marginama sastanka ministara spoljnih poslova država članica NATO u Pragu 31. maja: „Osobenost našeg delovanja je do sada bilo prilagođavanje i podešavanje pristupa po potrebi, kako bismo se nosili sa onim što se u realnosti dešava na bojnom polju, te da bi Ukrajina raspolagala onim mogućnostima koja su joj potrebne, kada su joj potrebne, i da bi ih iskoristila svrsishodno i efikasno. I to je upravo ono što činimo kao odgovor na trenutna dešavanja u okolini Harkovske oblasti”.
Ovde su ključne reči – „prilagođavanje i podešavanje pristupa po potrebi”. Oni šalju poruku kako ovo nije „izolovana” odluka već deo procesa, niti da je trajno – u geografskom pogledu – ograničena na pogranične delove Rusije prema Harkovskoj oblasti. Blinken je ignorisao kremaljska upozorenja, i nepogrešivo ukazao da je ovo samo početak. Logika koja stoji u osnovi ovih poteza jeste povećavanje cene [vođenja rata] za Rusiju, što treba da posluži kao sredstvo odvraćanja sa ciljem da na kraju navaede Rusiju na povlačenje u trenutku kada troškovi nadmaše korist.
Vašington je zadovoljan što sve više i više NATO država otvoreno govori u korist zvaničnog dopuštanja Ukrajini da dejstvuje njihovim naoružanjem po ruskoj teritoriji. Posebno je značajno što je 31. maja Nemačka potvrdila mogućnost da njeno oružje može da se koristi u prekograničnom području u blizini Harkovske oblasti.
Vašington izgleda uvereno da će Moskva – kao što je to često bilo u prošlosti – prihvatiti „novu normalnost”. Bez obzira na to, Blinken naglašava: „U daljem radu nastavićemo da činimo ono što smo do sada činili, što podrazumeva – u skladu sa nuždom – da se prilagođavamo i podešavamo svoj pristup. I to je, kao što sam već rekao, bila posebna karakteristika našeg ukupnog delovanja. I nastaviće da bude”.
Iz ovoga proizilazi da je potpuno zamislivo da će u nekom trenutku u budućnosti – verovatnije pre nego kasnije – rakete tipa ATAKMS (Army Tactical Missile System – ATACMS; armijski taktički raketni sistem) biti uključene u kijevski arsenal kojim je dopušteno delovanje na ruskoj teritoriji, posebno ukoliko se proširi opseg ruske ofanzive.
Rukavica u lice
Džeremi Boven, televizijski voditelj na kanalu Bi-Bi-Si Internešenel (BBC), napisao je ove nedelje nakon svog putovanja u Ukrajinu da većina zapadnih analitičara misli da Kremlj blefira kada preti nuklearnim oružjem. „Kina, ključni ruski saveznik, je jasno naznačila da ne želi bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja”, beleži on. Ovaj argument ima izvesnu težinu.
U svakom slučaju Blinken jednostavno ignoriše osetljivo pitanje taktičkog nuklearnog oružja, ali naznačava da NATO neće ustuknuti. SAD imaju kontra-strategiju, koja uključuje bilateralne razgovore sa Ukrajinom tokom predstojećih nedelja kako bi bili utanačeni dugoročni bezbednosni aranžmani.
U toku su i planovi da se preduzmu „konkretni koraci” na julskom NATO samitu u Vašingtonu „kako bi se Ukrajina probližila NATO-u i obezbedilo postojanje puta koji vodi njenom učlanjenju, koji je stabilan i jasan”. Blinken je istakao da će NATO imati ključnu ulogu u izgradnji budućih ukrajinskih snaga i da će Vašingtonski samit pospešiti integraciju države u ovaj savez. Bajden je, međutim, kasnije u intervjuu izjavio da članstvo Ukrajine u NATO nije nužan deo njegove „mirovne” vizije.
Govoreći za medije u ponedeljak, portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi otkrio je da je Vašington za sada dao dopuštenje Kijevu da koristi američko naoružanje za dejstvo protiv meta u pograničnim delovima Rusije prema ukrajinskoj Harkovskoj oblasti, ali ne isključuje dalje popuštanje ograničenja i proširenje geografskog opsega prekograničnih napada.
Kirbi je naznačio da – iako se politika u vezi sa zabranom upotrebe raketa ATAKMS, ili zabrane dalekometnih udara, na teritoriji Rusije ne menja – ne bi isključio „bilo kakve buduće promene politike u budućnosti”, što će „zavisiti od situacije na bojnom polju” i od toga „kako će se situacija razvijati i šta su ukrajinske potrebe”.
„Nećemo se oglušiti o ukrajinske potrebe. I nastavićemo da iznova i iznova prilagođavamo našu podršku kako se bude razvijala situacija na bojnom polju“, rekao je Kirbi. Jednostavno rečeno, ukoliko se ruske operacije intenziviraju ili se proširi njihov opseg – ili, ironično, ukoliko budu ostvarile uspeh – nijedna mogućnost nije isključena. Na osnovu Kirbijevih izjava, izgleda da je Bajden u vezi sa ovim već doneo odluke.
Sve u svemu, SAD su izazivački bacile rukavicu u lice Moskvi. To je zamaglilo suštinski važnu činjenicu: da visokokvalifikovani specijalisti NATO vrše odabir meta za Kijev, koji će se oslanjati na bazu izviđačkih podataka alijanse, kao i to da se napadi na rusku teritoriju mogu izvoditi čak i bez učešća ukrajinske vojske. Jednostavno rečeno, više nema izgovora i jasno je da se NATO uporno bori protiv Rusije!
Prenošenje težišta rata
Kao odgovor na to, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, Sergej Rjabkov, još jednom je upozorio SAD da ne donesu pogrešnu procenu koja bi mogla imati fatalne posledice i pozvao Vašington da krajnje ozbiljno shvati ruska upozorenja. Ali Vašington će se, po svoj prilici, ponovo o njih oglušiti.
U stvari, očekuje se da francuski predsednik Emanuel Makron u najskorije vreme obznani raspoređivanje francuskih „vojnih instruktura” u Ukrajini. Francuska se nada da će predvoditi evropsku „koaliciju voljnih”. SAD i NATO trenutno ne razmatraju mogućnost raspoređivanja vojnih instruktora u Ukrajini, ali razmišljaju o mogućoj ulozi u koordinacije obuke.
Sve u svemu, tokom prethodnih 10 dana – od kada je generalni sekretar NATO alijanse Jens Stoltenberg uneo novu mogućnost u intervjuu za Ekonomist od 25. maja, očigledno uz raniju saglasnost Vašingtona – da bi Ukrajini trebalo dopustiti korišćenje zapadnog naoružanja za dejstva protiv vojnih meta unutar Rusije, uz poziv članicama da „razmotre da li bi mogle da uklone” postojeća ograničenja, došlo je do spektakularnog demonstriranja sve veće uključenosti zapadne alijanse u ukrajinski rat.
Ono što je nastalo 31. maja je „plan B” o prenošenju težišta rata na rusku teritoriju. Ovo predstavlja ozbiljan izazov za Moskvu jer su njene „crvene linije” olako pregažene. Oklevanje će biti smatrano za slabost i moglo bi da ohrabri NATO da pojača svoje delovanje. Ovo je egzistencijalni rat i nema alternative, osim da Rusija napreduje dalje kako bi stvorila efikasnu tampon zonu, bez obzira na cenu.
M. K. Badraumar je penzionisani indijski diplomata koji je službovao u Rusiji, Južnoj Koreji, na Šri Lanki, u Zapadnoj Nemačkoj, Pakistanu, Avganistanu i Uzbekistanu, pre nego što se penzionisao kao indijski ambasador u Turskoj
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RT
Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard
Naslovna fotografija: STR/NurPhoto via Getty Images
BONUS VIDEO:
