Izbori za EP – osvrt na Italiju i Španiju

Primetno je opadanje glasova za Evropski parlament, što se može objasniti time da građani znatnog broja država članica smatraju da su institucije EU previše birokratizovane. No ipak, desnica je ostvarila značajan rast

U državama članicama EU su od 6. do 9. juna održani 10. po redu izbori za Evropski parlament, koji broji ukupno 720 poslanika. Pre nego što se osvrnem na rezultate izbora u Italiji i Španiji – čiji politički i ustavnopravni sistemi su autoru ovih redova najpoznatiji – vredi izvesti nekoliko zaključaka, koji suštinski predstavljaju tendencije koje nadilaze nivo pojedinačne države članice. Napominjem da u trenutku pisanja ovog članka konačni rezultati izbora još nisu dostupni, te su moguća određena, ipak minorna, odstupanja.

Iako je, po svemu sudeći, izlaznost na nivou EU oko 50% – koja se, kao takva, ne može nazvati visokom – a nije ni najniža u istoriji održavanja ove vrste izbora, primetan je nastavak tendencije znatno niže izlaznosti u bitnom broju država članica u odnosu na parlamentarne izbore. Na primer, u Hrvatskoj je sopstveno pravo glasa iskoristilo samo 21,34% birača, dok je izlaznost na nedavno održanim parlamentarnim izborima iznosila 62,30%. Takođe, slično stanje je primetno i u Portugalu, gde je 36,48% građana sa pravom glasa odlučilo da izađe na birališta, u poređenju sa 66,23% izašlih na martovske parlamentarne izbore.

Ovakva tendencija se može objasniti time da građani znatnog broja država članica smatraju da su institucije EU previše birokratizovane i daleke, svakako dalje od nacionalnih parlamenata – uprkos činjenici da zakonodavna delatnost EU, počev od oblasti zaštite potrošača do zaštite životne sredine, ima sve veći uticaj na njihov, ali i na naš, svakodnevni život. Rastu poverenja u institucije EU ne doprinosi ni minorna, gotovo beznačajna uloga, koju ova supranacionalna organizacija ima u međunarodnoj areni, pri rešavanju gorućih sukoba u Ukrajini i Gazi.

Rast desnice

Stranke koje se mogu klasifikovati kao desne – pod tim podrazumevajući i političke grupacije desnog centra – su ostvarile značajan rast. Klubovi koji okupljaju takve stranke će u novom sazivu imati veći broj evroposlanika u odnosu na prethodne izbore. Grupa Evropskih narodnih stranaka (European People’s Party – EPP) ostaje najzastupljenija sa 186 zastupnika (za 10 više u odnosu na prošli saziv). Evropski konzervativci i reformisti (European Conservatives and Reformists – ECR) će imati 73 evroposlanika (četiri više u poređenju sa prethodnim sazivom), dok će grupa Identitet i demokratija (Identity and Democracy – ID) brojati 58 zastupnika (za devet više u odnosu na prošle izbore).

Međutim, iako je izbacivanjem Alternative za Nemačku (AfD) iz ID grupe znatno olakšano hipotetičko zajedničko delovanje navedenih desnih klubova – oni ne mogu da ostvare većinu (361 poslanik). U narednom periodu će EPP grupa svakako imati ključnu ulogu. U ovom trenutku se ne može isključiti ponovno stvaranje većine koja je izabrala predsednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen, čiju je okosnicu činio dogovor između EPP grupe, Naprednog saveza socijalista i demokrata (Progressive Alliance of Socialists and Democrats – S&D) i grupe Obnovimo Evropu (Renew Europe – RE).

Reakcija Ursule fon der Lajen nakon što je izabrana za predsednicu Evropske komisije, 16. jul 2019. (Foto: EP)

Ne treba zanemariti ni mogućnost ostvarivanja tzv. „Berluskonijevog recepta” [1], koji bi podrazumevao koaliranje između EPP grupe, Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i grupe Obnovimo Evropu (RE). Na taj način bi Identitet i demokratija – uprkos žrtvovanju Alternative za Nemačku – ostala van vladajuće većine.

Izbori u Italiji

Navedena tendencija smanjene izlaznosti na izbore za Evropski parlament je očigledna i u Italiji. Ovaj put je 49,69% građana sa pravom glasa iskoristilo svoje biračko pravo – što je rekordno niska izlaznost. [2] Poređenja radi, na prethodnim parlamentarnim izborima, održanim septembra 2022. godine, izlaznost je iznosila 63,91%.

Braća Italije (Fratelli d’Italia – FdI), stranka italijanske premijerke Đorđe Meloni (Giorgia Meloni) i član grupe Evropskih konzervativaca i reformista, je izašla kao pobednik izbora za Evropski parlament, osvojivši 28,8% glasova (24 evroposlanika). Na ovaj način je Melonijeva samo potvrdila i produžila uspešan niz započet pobedom na navedenim parlamentarnim izborima iz 2022. godine, a koji obuhvata odlične rezultate ostvarene na regionalnim izborima u Lombardiji, Laciju, Molizeu, Abrucu, Bazilikati i Pijemontu.

Zapravo, vladajući desni centar – čija je najsnažnija karika upravo stranka Braća Italije – je pretrpeo poraz jedino na regionalnim izborima na Sardiniji, pri čemu se krivica može pripisati određenim neslaganjima unutar koalicije. Stoga, Melonijeva zaista nema razloga za nezadovoljstvo. Za očekivati je da će njena reč – kao premijerke hvaljene zbog dobre saradnje sa Evropskom komisijom – imati specifičnu težinu pri formiranju nove većine. Ipak, imajući u vidu da se u prethodnih desetak godina podrška iskazana na izborima za Evropski parlament u Italiji pokazala varljivom i promenljivom, nema ni previše razloga za radovanje.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni se smeje sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen tokom sastanka okruglog stola na samitu EU u Briselu, 29. jun 2023. (Foto: AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)

Indikativno je da je Demokratska stranka (Partito Democratico – PD), u vreme kada je njen tadašnji lider Mateo Renci (Matteo Renzi) bio premijer, na izborima za Evropski parlament 2014. godine osvojila čak 40,81% glasova, da bi Renci, nakon što su građani Italije na referendumu odbacili njegov projekat ustavne reforme, decembra 2016. godine podneo ostavku, a njegova Demokratska stranka posle neuspeha na parlamentarnim izborima održanim marta 2018. godina prešla u opoziciju.

Takođe, na prethodnim izborima za Evropski parlament Liga (Lega) – čiji je lider, Mateo Salvini (Matteo Salvini), kao ministar unutrašnjih poslova privukao pažnju celokupne evropske javnosti zbog vođenja nepomirljive politike protivljenja nelegalnim migracijama – je osvojila 34,26% glasova (dakle za šest odsto više od Melonijeve danas), da bi podrška na prošlim parlamentarnim izborima iz 2022. godine pala na 8,79%.

Budućnost vlade pod vođstvom Đorđe Meloni zavisi od uspešnog sprovođenja reformi, koje će za Italiju biti od istorijskog značaja. Reforme se tiču federalizacije zemlje, posredstvom zakona o „diferenciranoj autonomiji” [3], kao i osnaživanja položaja predsednika vlade kroz ustavnu reformu.

Dalje, začuđujuće je da je stranka Napred Italijo (Forza Italia – FI, deo EPP grupe) – čiji je osnivač Silvio Berluskoni (Silvio Berlusconi) – prestigla Ligu, osvojivši 9,6% glasova (osam poslaničkih mesta), dok se Liga – koja pripada grupi Identitet i demokratija – zaustavila na devet odsto (osam evroposlanika, 14 manje u odnosu na prethodne izbore). Spekulisalo se da će stranka Napred Italijo biti sasvim beznačajna posle Berluskonijeve smrti, budući da je neraskidivo vezana za njegov lik. Ipak, njen novi lider i sadašnji ministar spoljnih poslova Italije, Antonio Tajani (Antonio Tajani), je dokazao da su takve prognoze duboko pogrešne i da ova stranka ima budućnost.

Što se tiče opozicionih partija, najbolji rezultat je ostvarila Demokratska stranka, osvojivši 24,1% glasova, te 21 poslaničko mesto unutar Naprednog saveza socijalista i demokrata. S druge strane, Pokret pet zvezda (Movimento cinque stelle – M5S) nikako ne može biti zadovoljan sa ostvarenih 10% podrške (osam evroposlanika). Sam lider ove stranke – bivši italijanski premijer Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) – je ostvareni rezultat nazvao „razočaravajućim”. [4] Evroposlanike je sa osvojenih 6,8% glasova dobio i Savez zelenih i levice (Alleanza Verdi e Sinistra – AVS) – u čijim je redovima i Ilarija Salis (Ilaria Salis) – italijanska državljanka kojoj se u Mađarskoj sudi zbog nanošenja teških telesnih povreda jednom mađarskom državljaninu, navodnom neonacisti. [5]

Izbori u Španiji

Španija je, takođe, među državama u kojima se bitno razlikuje izlaznost na parlamentarnim i izborima za Evropski parlament. 49,21% građana se obrelo na biralištima za evroposlanike, dok je na prošlogodišnje parlamentarne izbore izašlo  66,59% glasača. Izlaznost se slobodno može okarakterisati niskom, uprkos stavu da se ovi izbori za Evropski parlament mogu smatrati plebiscitarnim izjašnjavanjem Španaca o politici koju vodi predsednik vlade Pedro Sančez (Pedro Sanchez).

Naime, posle parlamentarnih izbora održanih jula 2023. godine, formiranje vlade na čelu sa Sančezom je zavisilo od Piđdemonove (Carles Puigdemont) podrške, uslovljene ispunjenjem određenih ustupaka. Piđdemon je zahtevao davanje amnestije učesnicima tzv. „procesa” (Procés), koji je kulminirao sprovođenjem protivustavnog referenduma o nezavisnosti Katalonije 1. oktobra 2017. i proglašenjem nezavisnoti 27. oktobra iste godine. Poslanički kongres (Congreso de los Diputados), donji dom španskog parlamenta (Cortes Generales), je usvojio zakon o amnestiji 31. maja ove godine. Takođe, Španije je priznala nezavisnost Palestine. [6] Stoga, Španci su na ovim izborima imali priliku da iskažu podršku ili protivljenje politici koja je nesumnjivo dovela do donošenja fundamentalno važnih odluka za Španiju.

Palestinske zastave na skupu podrške Gazi, Madrid, 27. januar 2024. (Foto: Javier Soriano/AFP via Getty Images)

Ako prihvatimo takav plebiscitarni karakter izbora – uz određene rezerve zbog niske izlaznosti – zaključujemo da premijer Sančez uživa skoro neizmenjenu podršku španskih glasača. Iako njegova Španska socijalistička radnička partija (Partido Socialista Obrero Español – PSOE) nije osvojila najveći broj glasova, ostvarenih 30,2% podrške (20 poslaničkih mesta), uz solidne rezultate ostalih političkih grupacija koje čine vladajuću većinu na nacionalnom nivou, ne dovodi u pitanje dalje postojanje Sančezove vlade. Stoga, može se reći da dopuštanje upotrebe katalonskog, baskijskoj i galicijskog jezika u Poslaničkom kongresu i usvajanje zakona o amnestiji nisu doveli do pada podrške socijalistima.

Najbolji rezultat je ostvarila Narodna stranka (Partido Popular – PP) – glavna opoziciona politička grupacija i deo EPP grupe – osvojivši 34,2% glasova (22 poslanička mesta). Vredno spomena je i da je odličan rezultat ostvario desničarski Voks (Vox), član Evropskih konzervativaca i reformista, čiji lider Santijago Abaskal (Santiago Abascal) održava bliske veze sa Đorđom Meloni i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom (Viktor Orbán). Voks je dobio 9,6% glasova, te šest zastupničkih mesta.

 

Ivan Jokanović je advokat i doktorant na Pravnom fakultetu u Miškolcu. Ekskluzivno za Novi Standard.

______________________________________________________________________________

UPUTNICE:

 

[1] Ovde: https://decode39.com/6996/eu-populars-reject-alliance-with-nationalists-in-2024/.

[2] Ovde: https://www.ansa.it/europee_2024/notizie/2024/06/10/europee-laffluenza-definitiva-in-italia-e-del-4969_f91fdffa-4f5f-430f-81b7-e26ff6994735.html.

[3] Ovde: VEĆA PRAVA AUTONOMIJAMA: Istorijski iskorak Italije, koja usvaja zakon o drugačijem uređenju nadležnosti u državi (novosti.rs).

[4] Ovde: https://www.ansa.it/sito/notizie/politica/2024/06/10/conte-risultato-deludente-avvieremo-riflessione_412507ab-f87b-4be9-a9c7-331b1c104890.html.

[5] Ovde: https://www.euronews.com/my-europe/2024/06/10/italian-activist-ilaria-salis-to-be-released-following-her-election-as-an-mep.

[6] Ovde: https://www.rtve.es/noticias/20240528/pedro-sanchez-espana-israel-estado-palestina-reconocimiento/16122386.shtml.

 

Izvor: Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Virginia Mayo

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u