Kriza međunarodnog finansijskog sistema

Dok kod ostatka sveta i „Globalnog juga” jačaju regionalne valute, postepeno se smanjuje uloga dolara u kontekstu dugoročne promene moći ka Istoku. U procesu smanjenja uloge zapadnih valuta, dolar ostaje valuta Kolektivnog zapada

Pre 80 godina, bretonvudski monetarni sistem, osnovan jula 1944. godine (u Breton Vudsu, država Nju Hempšir – SAD), imao je za cilj obnavljanje međunarodnog finansijskog sistema koji je bio razbijen Velikom depresijom 1930-ih, uz zadržavanje fiksnih deviznih kurseva posle sloma zlatnog standarda.

Tada su na poznatoj istorijskoj Međunarodnoj monetarnoj i finansijskoj konferenciji Ujedinjenih Nacija – održanoj od 1. do 22 jula, uz prisustvo 44 zemlje ( i Jugoslavije) – osnovani Međunarodni monetarni fond (MMF) i Međunarodna banka za obnovu i razvoj (Svetska banka), kao specijalizovane agencije OUN.

Utvrđeno je da se paritet valute svake zemlje članice izražava u zlatu, kao zajedničkom imenitelju. Sve valute nisu konvertibilne za zlato. Uspostavljen je američki dolar, kao globalna rezevna valuta, pokrivena zlatom u odnosu od 35 dolara za jednu finu uncu (31,103 grama). Na taj način je američki dolar postao i službeno najjača svetska valuta čija se vrednost koristila za određivanje vrednosti drugih valuta. Druge zemlje bile su obavezne da zvanične paritete svojih valuta utvrđuju prema američkom dolaru, po njegovom fiksnom odnosu prema zlatu.

Osnove bretonvudskog sistema

Bretonvudski sporazum je, zapravo, uredio monetarne odnose zapadnih kapitalističkih saveznika na način da je svaka zapadna valuta imala pokriće u američkom dolaru, dok je američki dolar pokriće imao u zlatu. Stvorena je određena institucionalna disproporcija sistema, pošto nisu uzeti u obzir interesi većine zemalja, danas poznatih kao zemlje u razvoju.

Dozvoljeno fluktuiranje kurseva moglo je da iznosi plus-minus jedan odsto oko pariteta, a da ne bi pala više od jedan odsto od utvrđenog pariteta, centralna banka određene zemlje interveniše na deviznom tržištu tako što će kupovati svoju valutu i time povećavati tražnju za njom. Utvrđena je obaveza neprimenjivanja devalvacije, kao oružja u obezbeđivanju konkurentnosti u trgovini. Ako bi valuta postala suviše slaba da bi se dalje branila, bila je dozvoljena devalvacija do 10 odsto bez odobrenja MMF-a, a za veće devalvacije zemlja članica je morala tražiti odobrenje ove institucije.

U Breton Vudsu, gde je Amerika izašla kao najveća svetska sila i sa oko polovinom ukupnog svetskog BDP-a, dogovoreni su principi posleratnog međunarodnog monetarnog sistema, uglavnom, na osnovu tzv. Vajtovog plana koji je ona predložila, sa zadržavanjem zlata u monetarnim odnosima, stabilnih deviznih kurseva i osnivanje Stabilizacionog fonda. Sa druge strane, plan tada poznatog svetskog ekonomiste Britanca Džona Majnarda Kejnza, potisnut je u drugi plan, a on je zagovarao međunarodnu klirinšku uniju i „bankor” kao obračunsku valutu i eliminisanje zlata kao sredstva međunarodnih plaćanja.

Konferencija u Breton Vudsu, jul 1944. (Foto: AP Photo)

Izmenjena je ekonomsko-filozofska koncepcija u osnovi monetarnog standarda. Napuštena je politika „lese fer-a” (fr. laissez-faire), koja je bila u osnovi funkcionisanja zlatnog standarda. Utvrđena je doktrina pune zaposlenosti, dinamičnog pogleda na privredna zbivanja uz naglašavanje sve veće potrebe za državnim intervencijama u ekonomskim odnosima.

Država treba aktivnom ekonomskom politikom da utiče na ublažavanje ekonomskih ciklusa. Deflacionistički element je potisnut uvođenjem inflacionističkog elementa. Deficit platnog bilansa u bretonvudskom sistemu se rešavao zahvatanjem u monetarne rezerve ili korekcijom u vidu devalvacije kursa valute, a u zlatnom standardu odlivom zlata.

MMF je osnovan sa zadatkom da održava red u međunarodnom monetarnom sistemu, a Svetska banka da promoviše ukupan ekonomski razvoj. U stvari, MMF je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti međunarodnih plaćanja i politike deviznih kurseva i da odobrava kredite za kratkoročno uravnoteženje platnog bilansa, a Svetska banka da dugoročnim kreditima, prevashodno u infrastrukturu, omogući obnovu i razvoj.

Trajanje bretonvudskog sistema deli se na dva potperioda:

  1. od 1944-1958 godine koji je karakterisala „nestašica” dolara, i
  2. od 1959-1971 godine koji je poznat kao vreme „prezasićenosti dolarom”.

MMF kao „žandarska palica”

Zacrtani ciljevi MMF-a, kao glavne svetske finansijske institucije, bili su: razvoj međunarodne monetarne saradnje, podrška stabilnim deviznim kursevima, pomoć u održavanju konvertibilnosti valuta i davanje kratkoročnih kredita za uravnoteženje platnog bilansa. Kada je osnovan MMF, namena mu je bila da pomogne razvoju nacionalnih ekonomija i da omogući nerazvijenim državama da se – koristeći njegova finansijska sredstva – brže razvijaju i da svojim komparativnim prednostima postanu sve razvijenije i tako što više smanje jaz između bogatih i siromašnih.

Takva zamisao bila je na početku njegovog rada, ali u praksi MMF vremenom je postao „žandarska palica” u rukama Vol Strita i FED-a (Federalne rezerve, Centralna banka SAD). Doktrina MMF-a bazira se na neoliberalizmu, gde se, između ostalog, traži svođenje države na minimum regulatornih funkcija u oblasti privrede.

Zemljama sa dugovima i deficitima nameće se liberalizacija trgovine, cena, kursa nacionalne valute, kamata, stranih investicija, zatim privatizacija, smanjenje javne potrošnje, veća štednja, otpuštanje viška radne snage, smanjenje plata u javnom sektoru, smanjenje penzija i dr. Neoliberalizam danas, zapravo, formuliše tzv. Vašingtonski konsenzus (iz 1990), objedinjujući osnovne principe na kojima treba da počiva ekonomska politika, a bazira se na „stabilizaciji, liberalizaciji i privatizaciji.

Ova danas veoma poznata i često ozloglašena fraza u raspravama o trgovini i razvoju smatra se sinonimom za neoliberalizam i globalizaciju. U formulisanju ovih principa ključnu ulogu imali su MMF, Svetska banka i Ministarstvo finansija SAD (sa sedištem u Vašingtonu, pa otuda i naziv).

Zgrada Svetske banke u Vašingtonu (Foto: Shiny Things/Flickr)

Vašingtonske institucije u 10 tačaka preporučuju:

  • budžetsku disciplinu;
  • usmeravanje javne potrošnje u oblasti koje daju visoku stopu ekonomskog povraćaja i imaju potencijal za pravedniju preraspodelu prihoda, poput ulaganja u primarnu zdravstvenu zaštitu, primarno obrazovanje i infrastrukturu;
  • poresku reformu kojom se smanjuju poreske stope, a proširuje osnov za oporezivanje;
  • ukidanje ograničenja kod formiranja kamatnih stopa, odnosno njihova liberalizacija;
  • politiku konkurentnih deviznih kurseva;
  • liberalizaciju trgovinskih tokova;
  • liberalizaciju stranih direktnih ulaganja;
  • privatizaciju;
  • deregulaciju tržišta;
  • zaštitu privatne svojine.

MMF je izgubio onaj značaj koji je nekada imao, pa mnoge kritike koje dobija pokušava da ublaži uvođenjem raznih novih i nepoznatih „olakšica” sa često nejasnim značenjem i funkcijama, umesto da se pridržava svog statuta i da deluje onako kako piše u članu jedan, a to je prvenstveno u monetarnoj sferi.

Ovako, širenjem svoje „delatnosti” u skoro sve oblasti privrede i društva zadire u politiku i mehanizme drugih međunarodnih razvojnih institucija, što dovodi do određene konfuzije kod zemalja primalaca pomoći. MMF nije razvojna institucija, zbog čega na raspolaganju ima siromašan dijapazon strukturnih reformi.

MMF nema više onu kontruktivnu ulogu u svetskoj privredi, koju je imao niz godina posle Drugog svetskog rata, i „sistem i institucije iz Breton Vudsa” moraju da budu temeljno reformisani. Zato je potrebna transformacija MMF-a – koji je organizovan kao akcionarsko društvo – za početak pre svega u samom mehanizmu odlučivanja, odnosno preraspodeli nacionalnih kvota i glasačke snage zemalja članica, koju sprečavaju najbogatije zemlje na čelu sa SAD, jer one sa visinom kvote i brojem glasova mogu da blokiraju donošenje svih najvažnijih odluka, jer jedine imaju pravo veta.

„Niksonov šok”

Evropske centralne banke počele su da zamenjuju dolare za zlato kasnih 1960-ih, kada je Breton Vuds sistem počeo da se raspada. Štampanje dolara vremenom je odvojeno od raspoloživih zlatnih deviznih rezervi SAD. Rat u Vijetnamu je nametnuo rast budžetskog i trgovinskog deficita SAD, zbog čega su SAD pokušale da pojača svoju konkurentnost tako što su oslabile dolar, ali to nije naišlo na podršku ostalih razvijenih zemalja.

Amerikanci su brzo shvatili da se zbog statusa koji je imao dolar, ova novčanica mogla štampati koliko se želelo. Tu privilegiju su dobro iskoristili i namerno pravili manjak bilansa plaćanja. To znači da su Amerikanci više trošili nego što su proizvodili. Francuski predsednik Šarl De Gol više nije želio sa snosi američke troškove vođenja rata u Vijetnamu i odučio je dolare zameni u zlato (uz sve to, naredio je da se zlato u Francusku doveze podmornicom). To je bio indirektan znak da je De Gol najavio raspad bretonvudskog sistema.

Funkcionisanje sistema zahtevalo je odliv dolara iz SAD u ostatak sveta za finansiranje trgovine i investicija. Istovremeno, nagomilavanje dolara izvan SAD potkopalo je njenu sposobnost da ih otkupi za zlato. To u početku nije bio problem, zbog ogromne snage SAD u odnosu na druge velike kapitalističke sile. Ali kako su se te ekonomije oporavile od ratnih razaranja i uvele produktivnije industrijske metode, konkurentska nadmoć Amerike je erodirala.

Prekretnica je nastupila kada je američki trgovinski bilans postao negativan, pa je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson ukinuo spoljnu konvertibilnost dolara za zlato, odnosno zlatnu podlogu dolara, 15. avgusta 1971. godine čime je došlo do sloma bretonvudskog sistema. Posle tzv. Niksonovog šoka nekoliko zapadnih centralnih banaka pokušalo je bezuspešno da oživi bretonvudski sistem. Od tada, svet posluje sa dolarom kao globalnom valutom u sistemu višestrukih fleksibilnih kurseva, bez realnog pokrića, koji imamo i danas.

Američki predsednik Ričard Nikson na konferenciji za medije u Beloj kući, 15. mart 1973. (Foto: Charles Tasnadi/AP Photo)

Od suspenzije konvertibilnosti papirne američke valute u plemeniti metal 1971. godine, američki dolar je de fakto „fiat novac”. Fiat novac (ili fiat valuta) je novac koji pokriće svoje vrednosti nema ni u kakvom konkretnom dobru poput zlata ili srebra, već mu vrednost daje garancija institucije koja ga izdaje.

To znači da fiat novac nema nikakvu upotrebnu vrednost, osim vrednosti papira na kome je odštampan ili metala koji su korišćeni za kovanje kovanica. Pojednostavljeno rečeno, fiat novac „vredi zato što centralna banka i država kažu da vredi”. Sve današnje svetske valute spadaju u fiat novac.

Zatvaranje američkog zlatnog šaltera u Fort Noksu i ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato značilo je da su SAD ponovo dobile autonomiju deviznog kursa, što je praktično dovelo do okončanja ere bretonvudskog sistema. Kolaps sistema fiksnih deviznih kurseva nastao je kada sistem nije mogao da funkcioniše ako njegova centralna valuta, američki dolar, počne da pokazuje znake slabosti uzrokovane rastom inflacije i deficita platnog bilansa američke privrede i špekulativnim napadima na dolar na deviznom tržištu.

Prvi znak revidiranja sistema fiksnih kurseva i povećava dozvoljene marže fluktuiranja oko valutnog pariteta sa plus-minus jedan odsto na plus-minus 2,25 odsto, izvršeno je Smitsonijanskim sporazumom iz decembra 1971. godine. Sastankom članica MMF-a na Jamajci 1976. godine, formalizovan je sistem fluktuirajućih deviznih kurseva i utvrđena pravila koja i danas upravljaju međunarodnim monetarnim sistemom.

Za razliku od zlata, koje je otelotvorenje vrednosti, papirni dolari nemaju suštinsku vrednost. Oni mogu da funkcionišu kao svetski novac, olakšavajući trgovinu, investicije, kredite i delujući kao skladište vrednosti u meri u kojoj su podržani ekonomskom moći američke države i njenog finansijskog sistema.

Neodrživi dug

Jaka podrška dolaru data je uspostavljanjem petrodolarskog sistema 1972. godine, od kada se cena nafte obračunava u ovoj valuti. Saudijska Arabija, kao najveći svetski proizvođač nafte, zaključila je 8. juna 1974. godine ugovor na 50 godina, koji je obavezivao da prodaje naftu samo za američku valutu u zamenu za primanje pomoći, uglavnom vojne.

Tako je svetski monetarni sistem nastavio i dalje da funkcioniše u izmenjenoj formi na čelu sa dolarom, kao glavnoj rezervnoj valuti. Zemlje širom sveta počele su da primenjuju različite politike sistema deviznih kurseva. Šarolikost u vođenju politike deviznog kursa samo potvrdjuje da problemi u odabiru deviznog kursa predstavljaju izazov i za teoriju i za praksu. Treba reći da među ekonomskim teoretičarima još nije postignuta saglasnost, oko dilema vezanih za odluku da li je bolje prikloniti se sistemu fiksnih ili fleksibilinih deviznih kurseva.

Američka moć se, međutim, sada sve više dovodi u pitanje. Jako je potresla globalna finansijska kriza 2008. godine nastala špekulacijama američkih banaka, koje bi – da nije bilo masovne intervencije FED-a – dovele do kolapsa svetskog finansijskog sistema. Od tada dolar stalno doživljava nove šokove. Tržište američkog trezora bilo je zamrznulo na nekoliko dana – nije bilo kupaca za američki dug – i FED je tada morao ponovo da interveniše sa iznosom od oko četiri hiljade milijardi dolara.

Protesti protiv kapitalizma u Londonu izazvani svetskom ekonomskom krizom, 28. mart 2011. (Foto: Charles Hutchins/Flickr)

Uloga američkog dolara dala je ogromne prednosti američkom imperijalizmu. To mu je omogućilo da nagomila deficite i dugove, od kojih je veliki deo korišćen za finansiranje vojne potrošnje i ratova, na način koji nije moguć ni jednoj drugoj ekonomiji. Sada postoje vrlo jasne indicije da se kao rezultat ovog procesa verovatno sprema nova kriza koja ima paralele sa onom koja se dogodila 1971. godine, ali na mnogo višem nivou.

Predsednik FED-a jasno je nedavno upozorio da dalje gomilanje duga američke vlade „brzo postaje neodrživo”, pošto je javni dug već dostigao 34 hiljade milijardi dolara. Inače, ukupan svetski dug dostigao je ove godine ogroman iznos od 315 hiljada milijardi dolara, dok je ukupan svetski bruto domaći proizod (BDP) iznosio 109 hiljada milijardi dolara, nešto više od trećine tog globalnog duga. Danas u svetu živi oko 8,1 milijardi ljudi i ako bi se taj dug podelio po osobi, svako bi dugovao oko 39.000 dolara.

Nova kriza na pomolu?

Najnovije projekcije američkog Kongresnog odbora za budžet predviđaju američki dug od 99% BDP-a na kraju ove godine, i da će da dostići 172% do 2054. godine. Ako se to dogodi – rezultat bi bila monetizacija (situacija u kojoj bi imovina zasnovana na dugu u suštini postala bezvredna), inflacija, finansijska represija i period ekstremnog haosa u monetarnoj politici i tržištima.

Prema njihovim daljim projekcijama, američki budžetski deficit će porasti za skoro dve trećine u narednoj deceniji, sa 1,6 na 2,6 hiljada milijardi dolara, pri čemu tri četvrtine tog povećanja dolazi od računa za kamate, što ga čini većom komponentom od naduvanog vojnog budžeta.

Kao što su gorka iskustva iz 2008. godine pokazala, finansijska kriza znači široke napade na plate zaposlenih, uništavanje radnih mesta i ograničavanje vitalnih socijalnih usluga. Još jedna kriza – za koju se stvaraju svi uslovi – doneće još dublji pad. Jedan od znakova upozorenja je rastuća cena zlata – istorijski određenog krajnjeg skladišta vrednosti.

Zbog rastuće zabrinutosti usled nestabilnosti američke ekonomije, više afričkih i bliskoistočnih zemalja počelo je poslednjih meseci da povlači svoje zlatne rezerve iz SAD. Ovaj trend naglašava sve veći skepticizam među zemljama u pogledu tradicionalnog statusa „sigurnog utočišta američkog dolara” i američkih finansijskih institucija. Povlačenje zlatnih rezervi iz SAD odražava gubitak poverenja u tradicionalne stubove globalnog ekonomskog poretka i naglašava potrebu za diverzifikacijom i strategijama upravljanja rizikom.

Pad poverenja

U svetskom finansijskom sistemu sada dolazi do značajnog preokreta posle odluke Saudijske Arabije da ne obnovi pedesetogodišnji petrodolarski ugovor sa SAD (OVDE), koji je istekao 9. juna ove godine. Ključna odluka da se ugovor ne obnovi, omogućava joj da prodaje naftu i drugu robu u više valuta – uključujući kineski juan, evre, jen – umesto isključivo u američkim dolarima, a može se razmotriti i potencijalna upotreba digitalnih valuta.

Ovaj potez predstavlja novi udarac dolaru, što će dovesti do daljeg globalnog okretanja od američke valute, a što je deo procesa dedolarizacije, koji će Amerika teško moći da spreči. Centralne banke razvijenih ekonomija očekuju da će udeo zlata u globalnim rezervama porasti, na račun američkog dolara.

Potražnja za zlatom – do koje dolazi uprkos naglom porastu cene žutog metala – posledica je pokušaja centralnih banaka da „diverzifikuju” svoja ulaganja u alternativne valute i sredstva, naročito nakon što su „SAD upotrebile dolar kao oružje u svrhu sankcija protiv Rusije”. Glavni razlozi koje centralne banke navode za držanje zlata su njegova dugoročna vrednost, učinak tokom krize i njegova uloga efikasnog diverzifikatora.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman i američki predsednik Džo Bajden u palati Al Salman u Džedi, 15. jul 2022. (Foto: Bandar Algaloud/Saudi Royal Court/Handout/Reuters)

Osnovni motiv za uvećanje zlatnih rezervi je to što Amerika dolar koristi kao političko sredstvo protiv određenih država. One se brane na taj način što izlaze iz dolara i ulažu u zlato. Pojačano štampanje dolara i evra – koje je bilo vrlo intenzivno tri ili četiri godine unazad – uticalo je na inflaciju, a investitori se od nje brane tako što ulažu sredstva u investiciono zlato.

Prema najnovijim ovogodišnjim podacima MMF-a, udeo dolara u globalnim deviznim rezervama pao je sa više od 70% u 2000. godini, kada je bio nesumnjivo hegemonijska rezerva, na oko 55% prošle godine i taj pad poverenja u američku valutu će se nastaviti.

Uloga BRIKS-a

U slučaju kolapsa dolara i međunarodnog monetarnog sistema – BRIKS može da ponudi alternativu, uključujući „pravu valutu podržanu robom na razmeni” – smatra ruski direktor u MMF-u. Članice BRIKS-a bi mogle da stvore zajedničku valutu koja bi se bazirala na valutama pet zemalja članica organizacije, među kojima su: kineski juan, indijska rupija, ruska rublja, brazilski real i južnoafrički rand. O tome se razgovara i biće neophodno da se sve te ideje realizuju i da budu podržane realnom robnom razmenom.

Brojni zapadni mediji često pišu o nedostacima aktuelnog monetarnog sistema, pritom, spominjući BRIKS kao organizaciju koja je u stanju da ponudi alternativu. U septembru prošle godine, posle samita zemalja BRIKS-a u Južnoj Africi u avgustu, po prvi put u javnosti predstavljena je novčanica koja bi mogla postati nova svetska valuta.

Naime, ruski ambasador u Južnoj Africi demonstrirao je 7. septembra 2023. novčanicu „BRIKS 100”, tokom ceremonije u ambasadi UAE u Pretoriji, što se moglo oceniti tada kao propagandni potez. Prva varijanta nove novčanice na sebi ima zastave Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, a simboli država su prikazani u krugu u centru monete.

Događaji iz Pretorije u potpunosti se uklapaju u plan ovog saveza o dedolarizaciji međunarodne trgovine i što široj upotrebi nacionalnih valuta, što je jedan od osnovnih postulata BRIKS-a. Spekulacije da bi BRIKS eventualno mogao plasirati svoju valutu na svetsko tržište u 2024. godini dobijaju na zamahu, ako se uzme u obzir najavljeni samit ove organizacije u Kazanju u Rusiji od 22-24. oktobra ove godine i odluke koje se na njemu očekuju.

Naime, na prošlogodišnjem samitu BRIKS-a istaknuta je potreba da se u obračunima koriste nacionalne valute. Ocenjeno je da je ovo globalni trenutak za korišćenje lokalnih valuta, alternativnih finansijskih procedura i alternativnih sistema plaćanja. S tim u vezi, lideri BRIKS-a su zadužili ministre finansija svojih zemalja da rade na ovim pitanjima. Oni su osnovali grupu da do narednog samita u Kazanju, razmotre „pitanje formiranja alternativnog platnog sistema”. BRIKS je spreman da traži mogućnosti za poboljšanje „stabilnosti, pouzdanosti i poštenih i fer odnosa u globalnoj finansijskoj arhitekturi”.

Predloženi izgled BRIKS novčanice (Foto: Irna.ir)

Mišljenja ekonomskih stručnjaka o implikacijama ili potencijalu BRIKS valute su podeljena. Ipak, značaj nove valute za dalji razvoj saveza mogao bi biti od presudnog značaja. Posvećenost diversifikaciji iz američkog dolara u međunarodnim transakcijama sugeriše da bi zajednička valuta mogla biti strateški korak u daljem jačanju ekonomske saradnje među članicama. BRIKS, kao ekonomska alijansa, svakako nije nov fenomen u geopolitičkom smislu. Međutim, BRIKS je u 2023. godini postao jedna od glavnih geopolitičkih tema zbog svoje borbe za multipolarni svetski poredak i okončanja dominacije dolara.

Svi znaci ukazuju na to da blok razvija svoju valutu u svrhu jednostrane trgovine. Projekat koji je razmatran tokom prošle godine dobija sve više na značaju – ako se imaju u vidu sankcije zapadnih zemalja prema Rusiji, koja bi formiranjem valute BRIKS-a nesumnjivo ostvarila benefite. Treba reći da bi najavljena BRIKS valuta u početku bila samo obračunska valuta i koristila se kao mera u odnosu na koju se saldiraju dugovanja proistekla iz međusobne trgovine i kreditiranja u nacionalnim valutama, dok bi se na klasičnu valutu čekalo neko duže vreme.

Dominantni dolar je jedan od brojnih problema zemalja u razvoju, gde mnogi smatraju da međunarodne institucije kao UN, MMF i Svetska banka ne služe njihovim interesima. Zemlje BRIKS-a su više puta pozivale na stvaranje pravednijeg svetskog poretka i reformi globalnih institucija. Ali izražena namera grupe BRIKS u vezi sa dolarom, neće ovu valutu „srušiti preko noći”.

Odbacivanje dolara

Zemlje članice BRIKS grupe objavile su posle najnovijeg sastanka, održanog 11. juna ove godine u Rusiji, da su u završnoj fazi svoje misije dedolarizacije. Prema rečima predstavnika BRIKS-a, „potvrđen je njihov novi platni sistem, koji će postati konkurent trenutnoj globalnoj rezervi američkog dolara”.

Ministri ekonomija vodećih zemalja članica BRIKS-a su istakli posle ovog sastanka da su u „završnoj fazi dovršetka potpune dedolarizacije”. Cilj bloka je da njegov multipolarni međunarodni monetarni sistem označi kraj američkog dolara, kao jedine globalne rezervne valute.

Lideri članica BRIKS-a tokom prvog dana samita u Johanesburgu, 22. avgust 2023. (Foto: Tanjug/Russian Foreign Ministry Press Service via AP)

Dugo se raspravljalo o novom sistemu plaćanja, ali sada je BRIKS savez službeno potvrdio svoj razvoj i pravu metu – američki dolar. Ekonomski savez BRIKS-a je u poslednje dve godine nastojao da ospori globalni ekonomski „status kvo”. Blok je tražio alternativu finansijskog poretka kojim dominira Zapad. Ti se napori ogledaju u obliku pojačane prakse dedolarizacije i promocije vlastitih lokalnih valuta bloka.

Raspravljalo se. takođe, i o radu na razvoju jedinstvene BRIKS valute. BRIKS ima za cilj prekidanje veze sa američkim dolarom i korišćenje lokalne valute za sve prekogranične transakcije među zemljama članicama. Ovaj potez privlači i druge zemlje u razvoju da se pridruže BRIKS-u. Ideja o odbacivanju dolara u korist lokalnih valuta i novih globalnih rezervi postala je sve popularnija širom sveta. Koncept valute, podržane zlatom i digitalnim valutama centralnih banaka, smatra se pogodnom alternativom.

Slabljenje ekonomske moći SAD

Posle sloma relativno stabilnog bretonvudskog sistema, koji je imao utvrđena „pravila ponašanja” i mehanizme funkcionisanja, svet se našao u permanentnoj valutnoj i finansijskoj krizi manjeg i većeg intenziteta. Prekompozicija svetskog monetarnog poretka naročito je prisutna poslednjih godina i sa izbijanjem rata u Ukrajini, kada u procesu dedolarizacije dolazi do smanjenja značaja američkog dolara, kao jedine glavne svetske rezervne valute.

Postoji dugoročni trend ka diversifikaciji valuta u globalnim finansijskim transakcijama i trgovini, i sve veća upotreba nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima. Bez obzira na trgovinu u drugim valutama, američki dolar je još uvek relativno jaka svetska valuta i globalno sredstvo plaćanja.

Novčanice od 100 dolara u filijali južnokorejske banke KEB Hana u Seulu, novembar 2017. (Foto: Chung Sung-Jun/Getty Images)

Postepeno se smanjuje uloga dolara u kontekstu dugoročne promene moći ka Istoku, i on ostaje valuta Kolektivnog zapada u procesu smanjenja uloge zapadnih valuta i dedolarizacije, a kod ostatka sveta i „Globalnog juga” jačaće regionalne valute, odnosno sve veća upotreba nacionalnih valuta kao sredstva plaćanja i obračuna između pojedinih zemalja.

Kriza u kojoj se svet nalazi ne pokazuje znakove usporavanja. Rastući značaj zemalja BRIKS-a – koji je postao jači, za sada sa pet novih članova (Saudijska Arabija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Etiopija) od 1. januara 2024, koje raspolažu sa 30% svetske (kopnene) površine, 45% svetske populacije, oko 37% svetskog BDP-a – u svetskoj privredi i politici nužno će dovesti do određenih promena snaga i centara moći u procesu transformacije od unipolarnog ka multipolarnom poretku u svetu, i daljeg slabljenja ekonomske moći Amerike, kao vodeće globalne sile.

 

Dr Dejan Jovović je naučni savetnik, ekspert za međunarodne finansije i redovni člana Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Izvor Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Shiny Things/Flickr

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija, Svet
Pratite nas na YouTube-u