Sumanuto izjednačavanje Srpske i NDH

Čim se kaže „Srpska je genocidna i ne treba da postoji” time je već otpočet akt agresije i dehumanizacije – koji se, kada je reč o namerama bošnjačkog šovinizma, ne može završiti drugačije do genocidom i traktorskim kolonama

Poslednji koji se proslavio stavljanjem jednakosti između Republike Srpske i NDH je Ivan Videnović, fizičar ovdašnji i potpredsednik nečega što se zove „Glas/The Voice”. On je ovih dana, u više svojih izjava, ustvrdio da je „Republika Srpska, nastala 9. januara 1992, genocidna država, jer je čitav njen politički i vojni vrh osuđen za genocid”, a „jedine dve države na ovim prostorima koje su počinile genocid su NDH i Republika Srpska”.

Svoj stav je precizirao porukom Dodiku da „Nezavisna država Srpska ne može postojati na ovoj teritoriji i u ovom etničkom sastavu, jer je plod etničkog čišćenja i genocida”. Ona je „duhovna i moralna naslednica NDH: po imenu, načinu nastanka, progonu nesrba, zvaničnim politikama, preovlađujućim moralnim vrednostima, klerikalizmu i ponašanju najviših državnih funkcionera”.

„Živa istina”

Na posebnoj konferenciji za štampu, Videnović je objasnio da Republika Srpska postaje isto što i NDH kada se otcepi od BiH. Tada bi ona i formalno postala „genocidna država”. „Narodi nisu i ne mogu biti genocidni, ali države mogu” (isto i ovde), pa bi takva bila i RS. A zna se šta sleduje „genocidnoj državi”.

Videnovićevo mudrovanje naišlo je na oštru kritiku, ali i na odobravanje. Tomislav Marković je u tekstu „Da li Republika Srpska liči na NDH?” osudio sve one koji „ne dozvoljavaju slobodnim ljudima da koriste svoje ustavno pravo na slobodu mišljenja i govora – pogotovo kad je ono što misle i govore živa istina”.

Nije prvi put u našoj javnosti da se čuje „živa istina” o Srpskoj kao navodnoj NDH. Notorni Dinko Gruhonjić odavno je proglasio da „Republika Srpska nije ništa drugo do nekakva postmoderna NDH”. Po njegovom mišljenju, „Banjaluka je i u Drugom svjetskom ratu bila mamac za zlikovce – Pavelić ju je proglasio glavnim gradom NDH. I on bi vjerovatno, da je živ, sada bio ponosan na braću po nožu iz RS”.

Doček vojske nacističke Nemačke od strane Hrvata u Zagrebu, 10. april 1941. (Foto: Wikimedia Commons/Public domain)

Samo što, za razliku od Videnovića, Gruhonjić misli da je Republika Srpska već sad fašistička država. „Utom entitetu postoje samo ubijeđeni fašisti i fašisti iz koristoljublja. Opozicija je iz reda ovih prvih, a Dodik iz reda ovih drugih. RS je eksperiment koji nam jasno prikazuje na šta liči društvo u kojem je fašizam pobijedio”.

I za Tomislava Markovića „Republika Srpska je stvarana pokoljima, etničkim čišćenjem, konc-logorima, masovnim silovanjima, deportacijama i genocidom nad nesrpskim stanovništvom”, pa su „zločin i genocid svrha postojanja Republike Srpske, njen temelj i jedini smisao postojanja”. Ona je „tvorevina koja je sinonim pokolja, ratnih zločina, masovnih grobnica i genocida”.

Za Sonju Biserko, „Republika Srpska je naci-tvorevina pod međunarodnim protektoratom, koja truli jer nije u stanju da se odrekne svojih velikosrpskih ciljeva”, „tvorevina utemeljena na zločinu i kao takva suštinski predodređena za destrukciju” (ovde, 372; 405).

Za Dragana Bursaća, „RS je entitet omeđen masovnim grobnicama”, „nastajao na kostima ubijenih civila, (…) zaključno sa genocidom u Srebrenici”, „pa je biti neprijatelj takvog entiteta, sa takvim organskim porijeklom, takvim nakanama i ideologijom, zapravo jedna vrsta časti i obaveze”.

Za Biljanu Srbljanović, Republika Srpska „izgleda kao genocidna tvorevina, glasa se kao genocidna tvorevina i smrdi kao genocidna tvorevina”.

Za Teofila Pančića RS je „gnusna Karadžićeva državolika krasta”, „glomazna crkotina, razjapljena nasred puta”, „’Rozmarina beba’, prekomandovana iz pakla među žive ljude”.

Za Milivoja Bešlina, to je „entitet nastao na teroru i genocidu” koji, „dok postoji, tražiće nove (žrtve)” jer „zver je uvek gladna krvi”. Stoga, za Petra Lukovića, RS nije ništa drugo do „Republika Šumska” i „Šumski Rajh nastao na genocidu”.

A ako već Srbi tako pričaju o Srpskoj, ponavljajući najodvratnije diskvalifikacije bošnjačkog i hrvatskog šovinizma, zašto i drugi da se tome ne pridruže? Tako je na sajtu TV N1 Srbija objavljen komentar Borisa Dežulovića u kome on izjednačava Republiku Srpsku sa NDH, a za patrijarha Porfirija čak kaže da je, u toj paraleli, gori od Stepinca. Jednačina Republika Srpska = NDH, međutim, sumanuto je netačna, bezobrazno uvredljiva i smrtno opasna.

Propagandno satanizovanje

Srebrenica je bila osvetničko streljanje zarobljenih neprijateljskih vojnika, kakvih ima u svakom ratu. (Tito je neselektivno streljao zarobljene Italijane, a Koča Popović četnike). Ali, NDH nije vršila nikakva osvetnička streljanja ratnih zarobljenika – već sistematski pokolj više stotina hiljada žena, dece i drugog civilnog stanovništva!

Kako se može izjednačiti država koja je za četiri godine pobila gotovo milion ljudi samo zato što su Srbi, i ratni zločin osvetničkog streljanja manje od 2.000 ratnih zarobljenika? Koji mozak može te dve stvari da izjednači?

Drugo, iza svakog proglašavanja Republike Srpske za genocidnu tvorevinu sledi poziv na njeno ukidanje. Izbacivanje etiketa „genocidna tvorevina”, „fašisti”, „nova NDH”, treba da nas uplaši i paralizuje, kako bismo mirno posmatrali šovinističko ukidanje Srpske. RepublikaSrpska smeta hrvatskom i bošnjačkom šovinizmu kao prepreka za Die Endlösung („konačno rešenje”) „srpskog pitanja” zapadno od Drine.

Satanizacija Srpske realno je poziv na njenu likvidaciju uprkos legitimitetu koji proizlazi kako iz međunarodnog prava (Dejtonskog sporazuma), tako i iz demokratske volje njenog stanovništva.

Miting Srba iz Republike Srpske na Trgu Krajine pod nazivom „Srpska te zove”, kao odgovor na rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, Banjaluka, april 2024. (Foto: Tanjug/SRNA/Borislav Ždrinja)

Kao što je već primećeno, FBiH zapravo mnogo više liči na NDH, nego Republika Srpska. I NDH i FBiH su se zasnivale na savezu Muslimana i Hrvata protiv Srba, pa je iz FBiH proterano 400.000 Srba. Danas u Republici Srpskoj ima 17 odsto Hrvata i Muslimana, ali u FBiH živi tek dva odsto Srba. I onda je Republika Srpska „genocidna”?

I treće, ukidanje Republike Srpske nemoguće je ostvariti bez novog rata. Zato propagandno satanizovanje Republike Srpske ima funkciju ratnog huškanja. Dok se, formalno, glumi antiratna nastrojenost, humanizam i ljudskopravaštvo, zapravo se vehementno huška na novi etnički rat i na rušenje mira i međunarodnog poretka.

Zaboravlja se da su govorni akti sastavni deo činidbe: čim se kaže „Srpska je genocidna i ne treba da postoji” time je već otpočet akt agresije i dehumanizacije – koji se, kada je reč o namerama bošnjačkog šovinizma, baš kao i onog hrvatskog, ne može završiti drugačije do ratom, genocidom i traktorskim kolonama.

Ono što svaki put iznova zaprepašćuje jeste što antisrpski šovinizam i maloumno ratno huškanje protiv Republike Srpske cveta u sred Beograda. Ali, zaboravlja se da je za Republiku Srpsku poginulo 23.752 boraca Vojske RS, kao i da je još milion Srba, stradalih u NDH, na neki način takođe ugrađeno u same temelje Republike Srpske.

Zato će svaki pokušaj da se, pod izgovorom „genocidnosti”, likvidira Republika Srpska završiti, kao u onoj Karajlićevoj: „Pao je u blato i osjetio cijev, vidio je facu bradatu i drsku, vidio je smrt i čuo je riječi: Dobrodošli u Republiku Srpsku!”

 

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

Izvor: RT Balkan

 

Naslovna fotografija: Anadolu Agency

 

BONUS VIDEO:

Društvo, Politika
Pratite nas na YouTube-u