Građani Kurske oblasti koja se graniči sa Ukrajinom, ni u najgorim snovima nisu mogli sanjati da će njihovo područje ponovo postati ratno poprište. Posle neviđenih ratnih strahota koje su preko glave preturili njihovi očevi i dedovi tokom Drugog svetskog rata, miran život im je poremetio upad ukrajinskih vojnih jedinica i ratne tehnike.
Ne samo za obične građane, analitičare i komentatore, već, kako se ispostavilo, i za ruske zvaničnike i obaveštajne službe, bio je to neočekivan i iznenadan potez ukrajinskih stratega kao „odgovor na rusku agresiju“ započetu pre gotovo dve i po godine. Na teritoriji Kurske, Belgorodske i Brjanske oblasti zavedeno je „vanredno stanje federalnog značaja“, gde je na snazi i „antiteroristička akcija“.
U Kurskoj i Belgorodskoj oblasti i njihovim najvećim centrima – Kursku i Belgorodu, boravio sam desetak dana tokom obeležavanja pedesete godišnjice Kurske bitke, najvećeg tenkovskog okršaja u istoriji ratovanja. O tome sam već pisao, ali ponoviću samo par konstatacija.
Na svakom koraku, u svakom razgovoru, prilikom svakog susreta sa građanima ovih oblasti, čuo sam reči: „Samo da rata više nikada ne bude“. Jer, Kurska bitka je za građane ovih područja bila životna nesreća čije rane ni danas nisu potpuno zalečene, a tužne priče koje su im preneli očevi i dedovi, malobrojni preživeli učesnici bitke, i dalje su prisutne u svesti ovih ljudi. Grobove palih boraca i dalje posećuju njihovi potomci, polažu cveće i čuvaju uspomene na heroje koji tu počivaju.
Doduše, takve reči „samo da rata više nikada ne bude“ često sam slušao od ljudi u Rusiji u kojoj sam boravio dvadesetak godina kao dopisnik Tanjuga i drugih jugolovenskih i srpskih medija. Jer, Rusima je dosta, i preko glave, ratova i drugih nesreća tokom istorije.
Pomenimo samo neke od njih: rat sa Mongolima, pa sa Šveđanima, pa sa Napoleonom, pa građanski rat u kome su se između sebe istrebljivali i koji se vremenski poklapao sa Prvim svetskim ratom, pa rat sa Finskom, pa sa nacističkom Nemačkom. Da samo uzgred pomenem i oružane okršaje u postsovjetskoj Rusiji – oko Čečenije i sa Gruzijom oko Južne Osetije. Sve je to odnelo desetine miliona života i prouzrokovalo ogromna materijana razaranja. I u većini slučajeva, ruski narod i ruska država bili su žrtve napada a ne agresori, ali su izlazili kao pobednici.
Kursko iznenađenje
Ovaj najnoviji rat koji se upravo vodi sa Ukrajinom je po mogo čemu specifičan i nesrećan po oba naroda. O njegovom nastajanju i uzrocima već je mnogo rečeno i poznato je našoj javnosti.
Prodor ukrajinskih snaga na rusku teritoriju, odnosno Kursku oblast, počeo je 6. avgusta izjutra. Ruski izvori tvrde da su ukrajinske trupe prodrle oko 12 kilometara na rusku teritoriju, a u širinu oko 40 kilometara. U toj zoni nalazi se oko 28 naselja sa približno 2.000 žitelja o čijoj se sudbini ništa pouzdano ne zna.
Dvanaest građana je još prvih dana poginulo, a ranjeno je otprilike 120 osoba među kojima i desetak dece. Iz pograničnih rejona i dve oblasti u blizini Kurske nuklearne elektrane evakuisano je preko 120.000 žitelja od ukupno 180.000 koliko treba da se evakuiše. O svemu tome, lokalni gubernator Aleksej Smirnov još pre nekoliko dana referisao je predsedniku Putinu.
U napadu učestvuje za sada nepoznat broj pripadnika ukrajinskih oružanih snaga sa nekoliko desetina tenkova i oko stotinak oklopnih i drugih vozila. Ukrajinski vojnici su, navodno, upotrebljavali i municiju sa hemijskim supstancama. Na napadnutoj teritoriji nalazi se i veoma osetljiv i značajan centar za distribuciju gasa „Sudža“ preko koga se Evropa snabdeva ovim energentom.
Za sada distribucija teče bez teškoća. Međutim, jedan ruski ratni izveštač javlja da je trasa koja vodi ka ovom centru „smrtno opasna“ zbog ukrajinskih dronova. U Moskvi se tvrdi da grad kontrolišu ruske vojne jedinice ali u njemu deluju i grupe ukrajinskih bojovnika. Veliku teškoću za ruske vojne jedinice koje deluju na tom i drugim privremeno zaposednutim područjima predstavlja činjenica da Ukrajinci nose uniforme ruskih vojnika, koriste vozila ruske proizvodnje, imaju ruska lična dokumenta i govore ruski.
Ukrajinski izvori navode drugačije podatke, značajno nepovoljnije po rusku stranu. Oni tvrde da je dubina prodora nekoliko desetina kilometra, da njihove snage kontrolišu hiljadu kvadratnih kilometara ruske teritorije, da kontrlišu čak 74 naseljena mesta i da u akciji učestvuje više hiljada boraca. Nezavisni izvori konstatuju da su ukrajinske snage za samo par dana uspostavile kontrolu na površini koja je približno jednaka onoj koju su ruske jedinice ostvarile u Ukrajini tokom čitave prošle godine. Ovakav razvoj događaja iznenđuje i vojne stručnjake.
Kako je naknadno saopšteno, glavni cilj ukrajinskih snaga bio je da još 11. avgusta ovladaju nuklearnom elektranom Kursk, koja se nalazi u blizini grada Kurčatova, udaljenom oko 65 kilometra od ukrajinske granice. U čitavoj operaciji bilo je angažovano 11.000 ukrajinskih boraca. Da se u tome uspelo, Kijev bi mogao da ucenjuje Moskvu, ali namera nije ostvarena a ukrajinske snage su odbačene i delom uništene.
Ne samo to. Kijevski izvori pišu da su njihove snage prodrle i na teritoriju Belgorodske oblasti i da je u planu ovladavanje ovim gradom sa oko 360.000 žitelja. Bio bi to ipak preveliki zalogaj i teško ostvariva namera. Na jednom ukrajinskom portalu osvanuo je „pozdravni oglas“ jedne ukrajinske vojne jedinice u kome se kaže: „Sa najboljim željama 252. bataljon je u naselju Poroz u Belgorodskoj oblasti. Slava Ukrajini, slava 252. bataljonu“.
Stižu sveže jedinice
Prema poslednjem raportu ruskih izvora sa fronta, od utorka, 13 avgusta, navodi se da je veći deo ukrajinskih snaga razbijen i uništen, da je nad teritorijom Kurske oblasti oboreno stotinjak ukrajinskih dronova, da je u gradu Ljgovu situacija napregnuta ali stabilna, da rade sve komunalne službe, prodavnice i apoteke i da je Belovski rejon pod kontrolom ruskih snaga.
U Kursku oblast upućene su nove ruske vojne snage i sredstva, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. A ruski zvaničnici izjavljuju da stanovništvu ugroženog područja pomaže cela zemlja, da se šalju prehrambeni proizvodi, lekovi, građevinski materijal i druge potrepštine.
U borbe protiv ukrajinskih snaga uključen je i čečenski bataljon „Ahmat“ koji je, prema rečima čečenskog lidera Ramzana Kadirova, naneo neprijatelju teške gubitke. Nešto ranije bilo je glasova da su se čečenski borci povukli sa linije fronta, što je kasnije demantovano. Ipak, pet Čečenskih boraca predalo se Ukrajincima. Kadirov je tim povodom izjavio da je za Čečene najveća sramota da se predaju protivniku i naveo je da su poznata imena onih koji su se predali. Oni će zauvek biti žigosani kao izdajice i izrodi.
Ruski vojni izvori tvrde da je ukrajinska invazija suzbijena, da se ukrajinske snage potiskuju sa ruske teritorije i da će u dogledno vreme cela teritorija biti očišćena. Ukrajnci su do sada izgubili preko 2.000 vojnika, preko 360 jedinica borbene tehnike, uključujući 35 tenkova i dva raketna sistema, tvrde ruski vojni izvori. Oni su takođe saopštili da se jedna grupa ukrajinskih boraca predala, da su izjavili da žele da se bore protiv kijevskog režima i da, ako prežive, žele da se nastane u Rusiji.
Kao je već rečeno, ruski predsednik Vladimir Putin detaljno je informisan o situaciju u Kurskoj oblasti. Očigledno ogorčen ovim činom, ocenio je da je to „gruba teroristička provokacija“ i da će Ukrajina dobiti „adekvatan odgovor“. Kada i kakav, uskoro će se saznati, a analitičari na Zapadu očekuju da će taj odgovor biti žestok. Putin je takođe ocenio da je cilj ove provokacije Kijeva da stekne povoljnije pozicije za eventualne razgovore o miru. Ali kako se i kakvi razgovori mogu voditi sa takvim protivnikom, upitao se ruski predsednik. Mnogi analitičari smatraju da je ovom izjavom Putin dao do znanja da se sa sadašnjim ukrajinskim liderima, na čelu sa Vladimirom Zelenskim, nikakvi razgovori ne mogu voditi.
Saznaje se da su pojedini deputati u Dumi povodom novonastale situacije postavili pitanje o potrebi nove mobilizacije. Odgovoreno je da se za sada takvo pitanje ne razmatra i da u Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini učestvuje 700.000 ljudi.
Takođe se saznaje da je Komesarijat UN za prava čoveka zatražio od ruskih vlasti dozvolu da se omogući predstavnicima ove misije dolazak na područje Kurske oblasti. Prema ruskim izvorima, oni bi se upoznali sa terorističkim akcijama ukrajinske vojske na ovom podrucju, osudili njihove nehumane postupke i doneli mere protiv grubog i masovnog narušavanja prava čoveka.
Propust službi bezbednosti
U vezi sa ovim najnovijim događajima može se postaviti nekoliko pitanja. Pre svega, kako je moguće izvesti takvu masovnu vojnu operaciju a da pripreme, pokreti vojnih jedinica i ratne tehnike u blizini ruske granice za ruske obaveštajne službe ostaju nezapaženi. Ima glasova je da je ova akcija dugo i pažljivo pripremana, da su neki zapadni centri i ukrajinski krugovi nagovarali Zelenskog na ovakvu akciju i da je to moralo biti otkriveno i poznato ruskim obaveštajnim centrima. Ruska obaveštajna služba je, čini se, ovoga puta zatajila i neko će, moguće, preuzeti odgovornost.
Utisak je da su te službe zatajile i u proceni situacije pre početka Specijalne vojne operacije. Verovatno se računalo da će čitava akcija biti završena za par nedelja ili najkasnije za par meseci, a evo traje već dve i po godine bez opipljivog izgleda da će u skorije vreme biti okončana. Da se u Moskvi pretpostavljalo da će se situacija ovako razvijati, da će Zapad tako masovno pružati vojnu, ekonomsku i svaku drugu pomoć Ukrajini a delom i direktno učestvovati u sukobu na strani ukrajinskog režima koji je i doveo na vlast pre desetak godine, možda bi događaji krenuli drugim tokom.
Pojedini zapadni vojni eksperti ocenjuju da će vojni upad u Kursku oblast biti „labudova pesma“ ukrajinske političke i vojne elite. Iako ruske kontraakcije idu relativno sporo, one će ipak doneti rezultat i ukrajinske snage biće u celini potisnute sa ruske teritorije. To bi prema istim izvorima označilo i slom vojne moći kijevskog režima. Ali, verovatno ne i kraj rata.
Procenjuje se, naime, da će uslediti dugi i mučni pregovori, a ni jedna strana sebi ne može dozvoliti apsolutini poraz, ali ni apsolutnu pobedu. Izlaz i za jednu i za drugu stranu (ima se u vidu Rusija sa jedne a zapadna alijansa zajedno sa Ukrajinom sa druge) trebalo bi da bude sporazum uz uzajamne ustupke, što će se, doduše, teško postići. Za sada, i Moskva i Kijev nude platformu za razgovore sa sasvim suprotnima zahtevima, što je za obe strane neprihvatljivo. A alternativa je veliki, verovatno i nuklerni rat u kome ne bi bilo ni pobednika ni pobeđenih. Svet živi u nadi da za to nije zainteresovana ni jedna strana i da se to neće desiti…
Oko svega toga, Moskva traži jedino svoje mesto pod suncem; očuvanje svoje nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i ravnopravan tretman u međunarodnim odnosima. Kako je predsednik Putin više puta isticao, zemlja se ranije, a i u nedavnoj prošlosti, nalazila u opasnosti da izgubi sve te atribute i nestane kao država sa geografske karte. Snagom volje naroda, njegovim jedinstvom i odlučnošću, takve opasnosti su otklonjene a teškoće prevaziđene.
Zvaničnci u Moskvi u svojim izjavama izražavaju uverenje da će izazovi i pretnje pred kojima se zemlja danas nalazi biti i ovoga pita uspešno prevaziđeni. Sadašnja oružana dejstva u Ukrajini, kažu zvaničnici, nisu rat za osvajanje tuđe teritorije već za zaštitu ruskog stanovništva i „vraćanje kući“ iskonskih ruskih zemalja. I, što je možda najbitnije, sprečavanje širenja NATO pakta ka samim granicama Rusije i stolovanje nacističkih, antiruskih vladajućih struktura u tim zemljama (pod pokroviteljstvom Zapada), što direktno ugrožava bezbednost države.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Nova srpska politička misao
Naslovna fotografija: Viacheslav Ratynskyi/Reuters
BONUS VIDEO:
