Tri naizgled nezavisna događaja – smrt režisera Veljka Bulajića, „slučaj Gruhonjić” i otpor uklanjanju Kuće cveća iz Beograda – zajedno čine malo ogledalo u kome se ogleda tragična istorijska istina za srpski narod
N1 i njihovi gosti ne vide problem u otkazivanju nastupa pravoslavnog, srpskog benda, ni u otkazivanju nikšićke grupe „Vizant” – ali neumorno brane slobodu izražavanja poljskih satanista
Naravno da smo sve vreme znali da famozna normalizacija odnosa podrazumeva defakto priznanje nezavisnosti Kosova od strane zvaničnog Beograda. Ali zašto su nam baš sada to otvoreni rekli?
U Nemačkoj ili Švedskoj, država može da ima vlasništvo u medijima, u Srbiji ne može. U Francuskoj strani kapital u medijima ne može da prelazi 20 odsto. U Srbiji može biti većinski
„Zato je podrška Ukrajini toliko važna, posebno nakon povlačenja iz Avganistana – da pokaže da SAD mogu da vode svet, te da će to nastaviti da rade”, rekao je bivši direktor CIA general Dejvid Petreus
Dok neki proglašavaju Novu S i N1 televizijama koje stoje na braniku medijskih sloboda, drugi smatraju da je reč o ekspoziturama stranog medijskog interesa u Srbiji
Možda je poslednja francuska kraljica oklevetana kada joj je pripisano da je narodu rekla da „ako nemaju hleba, jedu kolače”, ali Đorđe Vlajić je sigurno bivšim novinarima „Objektiva” poručio da „traže drugi posao”
Iza priča o nezavisnosti, profesionalizmu, objektivnosti koje N1 sebi konstantno velikodušno pripisuje, krije se činjenica da ni N1, ni sestrinska televizija Nova S u Srbiji nisu registrovani kao – mediji
„Oterana iz evropskog etra kao propagandna mašinerija države agresora, Raša tudej ima nameru da otvori svoje predstavništo u Srbiji”, prenosi N1. Iz EU poručuju da je RT pod evropskim sankcijama od invazije Rusije na Ukrajinu
Jasno je da su i Brisel i Priština potpuno dezavuisali „specijalnog izaslanika” i zabili mu nož u leđa izminiravši njegovu diplomatsku akciju zarad osnaživanja dijaloga Beograda i Prištine
Glavna meta ove čankovske ujdurme protiv pravoslavlja bio je pokušaj udara na episkopa Irineja kao „poslednjeg justinovca“ u krilu SPC, što je danas trn u oku svim evroatlantistima
Kao i u slučaju prošlogodišnjeg sukoba, i ovde se jedan poslovni rat predstavlja kao politički sukob „dobrih“ i „loših“ momaka, kao borba za slobodu medija
Šta je interes kompanija Telekom Srbija i SBB (Junajted medija), a šta interes građana Srbije u ekonomskom i političkom ratu koji ove dve kompanije vode preko medija koje kontrolišu