Vladušić: Ako se odreknemo ruske podrške, Zapad će nas svesti na talog Evrope
Pošto ne bi imalo nikakvu rusku podršku, kao protivtežu Zapadu, po logici stvari, vlast u tom pašaluku bi tada bila u potpunosti kompradorska, korumpirana i antisrpska
Tag: Slobodan Vladušić
Razmišljanja nad Ukrajinom
Megalopolis mrzi Rusiju zato što ona nije Megalopolis – nije zagazila u sferu antihumanizma i zato (p)ostaje civilizacijska alternativa. Otuda potiče i rusofobija
Zapad tone u rusofobiju: Nisu poželjni Čajkovski i Dostojevski
Slobodan Vladušić je uveren da su izbacivanje dela Čajkovskog sa koncertnog repertoara ili otkazivanje predavanja o Dostojevskom samo deo jednog mnogo šireg procesa u kome se oligarhija na Zapadu odriče svog humanističkog nasleđa
Srpska košarka mora da umre
Možda poenta i jeste u tome da se srpska košarkaška reprezentacija i simbolički smisao košarke u Srbiji unište kao relikt prošlosti. Možda je i taj plan deo obećane promene svesti
Lingvisti i pisci složni: Srpskom jeziku se ne pridaje potreban značaj
Ni u jednoj oblasti života ne pridaje mu se potreban značaj, a narod više brine o svom jeziku nego pojedine institucije kojima je to posao. Tako tvrde lingvisti i pisci povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika
Zašto Đoković mora da nestane
Izvesno je da globalna elita zapadne provenijencije nije uspela da kupi Novaka i da zato Novak mora da nestane, kao što mora da nestane svaka druga ličnost koja se ne može kupiti
M. Ković: U toku je borba za duše naše dece
„U toku je borba za duše naše dece, borba za istoriju, to nije borba za to kakve će nam se paradigme nametati nego da li ćemo istoriju da shvatimo kao otkrivanje prošlosti ili kao puku propagandu u nečijem interesu“
Filistri, fekalije i ovnovi
Pokušaj progona prof. Kovića sa Filozofskog fakulteta osvetlio je mračne strane našeg društva i razotkrio brojne filistre, pritajene saveznike Moći, zabrinute jedino za svoj život
S. Vladušić: Ovo vreme ucena više podseća na 1914, nego na 1999.
On ističe da „2021. godina mnogo više liči na 1914. nego na 1999.“, te da „država Srbija nije uradila dovoljno da se sećanje na Prvi svetski rat usadi u svest srpskog naroda“
S. Vladušić: Miloš Ković kao književni junak
Ković je tokom vremena i bez svoje volje, postao i simbol i dokaz da se u Srbiji neko može boriti za nešto bez ličnog interesa, dakle iz načela i principa, ergo da nije nužno biti krpa i beskičmenjak
S. Vladušić: Nobelova nagrada za književnost Megalopolisa
Abdulrazak Gurna je tipičan primer postkolonijalnog intelektualca kao što je i njegova negacija nacionalnih identiteta isto tako tipična, kao što su tipične i teme njegovih romana
Likvidiranje čoveka književnosti
Kada škola prevashodno postane mesto izražavanja mišljenja, stava ili sirovih doživljaja, onda ispada da učenik nema šta da nauči u školi, jer on već nešto misli, već ima neki „stav“
„Omama“ kao orijentir
Vladušićeva „Omama“ nam neće, kao što nijedan roman ne može, dati odgovore, ali može nam pomoći da konačno počnemo da postavljamo prava pitanja i da se orijentišemo u svemu onome što nas realno čeka
Pogled iza kulisa velegrada
„Omama“ je roman posle kojeg ostaju pitanja čiji domet prevazilazi okvire umetničkog dela i seže u nukleus Vladušićevog ukupnog pregnuća – u suočavanje s Megalopolisom