заштита ћирилице - Нови Стандард

Danas počinje primena „zakona o ćirilici“, hoće li biti kažnjavanja?

Prema tom zakonu, svi državni i lokalni organi u Srbiji, javna preduzeća, škole i fakulteti, javni servisi RTS i RTV i drugi od danas bi morali da upotrebljavaju ćirilično pismo

A. Milanović: Srpski jezik, književnost i kultura nad ambisom?

U čast preminulog dr Aleksandra Jovanovića (1949-2021) govorio je njegov dugogodišnji saradnik dr Aleksandar Milanović, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu

S. Tanasić: Zakon o ćirilici je osnova za uređenje haosa u srpskom jeziku

Država nije donela novi zakon lingvistima, nego je najzad postavila temelje očuvanja i zaštite matičnog jezika i pisma koji su jezgro nacionalnog i kulturnog identiteta

Šta smo dobili zakonom o ćirilici?

Najveći problem tiče se odsustva konsenzusa po dva pitanja: da li je ćirilica jedino pismo srpskog jezika i šta se podrazumeva pod službenom, a šta pod javnom upotrebom pisma

Narodna skupština usvojila Zakon o zaštiti ćirilice

Ovim propisom predviđeno je ko sve ima obavezu da koristi ćirilično pismo, proširen je krug subjekata koji imaju tu obavezu, pa tu spadaju preduzeća koja imaju većinsko učešće javnog kapitala

Helsinški odbor za ljudska prava: Odbaciti zakon o ćirilici

Dodaje se i da je proglašenjem za jedino i autohtono srpsko pismo ćirilica postala faktor „snažne nacionalističke mobilizacije i sredstvo prinude i zastrašivanja građana“

Šta predviđa zakon o upotrebi i zaštiti ćirilice?

Zakon, kako se navodi, predviđa i da se mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice za privredne i druge subjekte koji u svom poslovanju koriste ćirilično pismo

Predsednik Matice srpske: Ćirilica kao srpski identitetski fenomen

Okupljajmo se oko zajedničkih ideja, oko istoga jezika, književnog kanona, umetničkih vrednosti, kulturnih kodova, naučnih saznanja, tehničkog napretka, obrazovnih ciljeva, sportskih uspeha

V. Dimitrijević: Borba protiv ćirilice je borba protiv srpskog identiteta

Hrvati i Slovenci ćirilicu nikad nisu prihvatili, ali Srbi su se, zarad utopističke magle, olako odricali svog kulturnog nasleđa

Zašto država ne štiti ćirilicu: Lingvisti pitaju Maju Gojković

Vodeći srpski lingvisti Miloš Kovačević, Aleksandar Milanović, Veljko Brborić i Sreto Tanasić pitaju zašto još uvek nema izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama

Zakon o ćirilici odbačen, mora na doradu

„Srpska javnost pokazuje nezadovoljstvo što se ne usvaja zakon o jeziku, što je razumljivo kad se vidi kolika je zapuštenost, neću reći ugroženost srpskog jezika i pisma“, ističe Tanasić