ČANG HA DžUN
Suprotno onome u šta većina ljudi veruje, socijalna država je izvorno izum desnice
1. Ekonomija se izvorno nazivala „politička ekonomija“
Ekonomija je politika i kao takva nikad ne može biti nauka. Ipak, dominantna neoklasična škola ekonomije uspešno je promenila naziv discipline iz tradicionalne „političke ekonomije“ u „ekonomiju“ na prelazu u 20. vek. Neoklasična škola htela je da od ekonomije stvori čistu nauku lišenu političkih (a time i etičkih) dimenzija koje uključuju subjektivne vrednosne procene. Ova promena bila je politički potez sama po sebi.
2. Nobelova nagrada iz ekonomije nije izvorna Nobelova nagrada
Za razliku od izvornih Nobelovih nagrada (fizika, kemija, psihologija, medicina, književnost i mir), koje je utemeljio švedski industrijalac Alfred Nobel krajem 19. veka, Nobelovu nagradu za ekonomiju utemeljila je Švedska centralna banka (Sveriges Riksbank) 1968. te se stoga službeno zove „Sveriges Riksbank nagrada iz ekonomskih nauka u znak sećanja na Alfreda Nobela“. Članovi Nobelove porodice poznati su po kritici Švedske centralne banke zbog dodeljivanja nagrade protržišno orijentisanim ekonomistima, koje njihov predak ne bi prihvatio sa odobravanjem.
3. Nijedna ekonomska teorija ne može objasniti ekonomiju Singapura
To je ono što nazivam „problemom Singapura“. Ako ste pročitali standardnu dozu hvalospeva o ekonomskom uspehu Singapura na mestima poput Ekonomista ili Volstrit žurnala, čućete samo o singapurskoj slobodnoj trgovini i prijateljskom stavu prema stranim ulaganjima. Nikad nećete čuti da je gotovo sve zemljište u Singapuru u državnom vlasništvu, dok je 85 odsto stambenog prostora pod ingerencijom državne stambene korporacije. Dvadesetdva odsto BDP proizvode preduzeća u državnom vlasništvu (uključujući Singapore Airlines), dok svetski prosjek iznosi oko devet odsto.
Grubo rečeno, ne postoji ekonomska teorija koja sama može da objasni uspeh Singapura. Njegova ekonomija spaja ekstremne karakteristike kapitalizma i socijalizma. Sve teorije su delimične, stvarnost je kompleksna.
4. Britanija i SAD su izumili protekcionizam, a ne slobodnu trgovinu
Britanija je imala najzaštićeniju ekonomiju u kapitalističkom svetu u kasnom 18. i ranom 19. veku. Veliki deo protekcije bio je predviđen sa ciljem promocije i zaštite britanskih proizvođača od superiornih stranih konkurenata iz Evrope, posebno iz zemalja Beneluksa (odnosi se na današnju Holandiju i Belgiju).
SAD su otišle korak dalje. Koristeći kao inspiraciju britansku protekcionističku politiku, Aleksander Hamilton, prvi ministar financija SAD (to je tip na novčanici od 10 dolara), razvio je teoriju „argument zaštite mladih industrija“ (infant industry argument) – stajalište da vlada ekonomski zaostale nacije mora da štiti i neguje svoju mladu industriju sve dok ne „odraste“ i postane sposobna za takmičenje na svetskom tržištu. Hamilton je poginuo 1804. u dvoboju pištoljima, a SAD su usvojile protekcionizam 20-tih godina 19. veka i ostale najzaštićenija svetska ekonomija tokom većeg dela sljedećeg veka.
5. Slobodna trgovina se u početku širila neslobodnim metodama
Slobodna trgovina širila se po svetu tokom 19. veka. Međutim, svoje širenje u najvećoj meri duguje nečem što ne bismo u normalnim okolnostima povezali sa rečju „slobodan“ – sili ili barem pretnjama o upotrebi sile. Kolonizacija je bila očiti put ka „neslobodnoj slobodnoj trgovini“, za vreme koje su kolonijalni gospodari pokorene države silom terali da u potpunosti prihvate slobodnu trgovinu. Čak su i mnoge nekolonizovane zemlje bile prisiljene da prihvate slobodnu trgovinu. Diplomatijom topova prisiljene su na potpisivanje nepravednih sporazuma, kojima im je između ostalog uzeta i carinska autonomija (pravo da odrede sopstvene carinske tarife). Najozloglašeniji sporazum je onaj potpisan u Nankingu, koji je Kina bila prisiljena da potpiše 1842. godine posle poraza u Opijumskom ratu, ali i zemlje Latinske Amerike, Otomansko Carstvo (predak Turske), Perzija (današnji Iran), Sijam (današnji Tajland), čak i i Japan bili su predmet sličnih sporazuma.
6. Konzervativac Oto fon Bizmark uveo je prvu socijalnu državu na svijetu
Suprotno onome u šta većina ljudi veruje, socijalna država je izvorno izum desnice. Konzervativac Oto fon Bizmark je mrzeo socijalizam, ali nije bio ideolog. On je zapravo shvatio da će se, ukoliko ne obezbedi minimalnu bezbednosnu mrežu radnicima, oni okrenuti ka socijalizmu. Zato je radnike zadržao srećnima stvaranjem prve socijalne države na svetu. To upućuje na to da oni koji žele da unište socijalnu državu, iako neguju imidž kapitalista, ustvari mogu biti najveći neprijatelji kapitalizma.
7. Kapitalizam je nabolje rezultate ostvarivao između 1950-tih i 1970-tih, vremena velike regulacije i visokih poreza
Uprkos tome što u poslednje vreme možemo čuti o štetnosti ekonomskih učinaka visokih poreza i snažne državne regulacije, napredne kapitalističke ekonomije rasle su brže u razdoblju između 1950-tih i 1970-tih, kad je bilo mnogo regulacija i visokih poreza. Između 1950. i 1973. prosečni dohodak po glavi stanovnika rastao je neverovatnom stopom od 4,1 odsto godišnje. Japan je ostvarivao još brži rast od 8,1 posto kao polazišna karika lanca „ekonomskih čuda“ iz Istočne Azije u razdoblju iduće polovine veka. Čak su i SAD, najsporije rastuća ekonomija razvijenog sveta u to vreme, rasle stopom bez presedana, koja je iznosila 2,5 odsto. Dohodak po glavi stanovnika za sve navedene ekonomije zajedno od tada je rastao samo 1,8 odsto godišnje u razdoblju 1980-2010, unutar koga je došlo do smanjivanja poreza bogatima i deregulisanja njihovih ekonomija.
8. Internet je izumila vlada SAD, a ne Silikonska dolina
Mnogo ljudi misli da su SAD odmakle tako daleko u razvoju novih tehnoloških sektora zbog preduzetništva privatnog sektora. Međutim, nije. Federalna vlada SAD stvorila je svaki od tih sektora.
Pentagon je finansirao razvoj računara od samih početaka, isto tako i internet je proizašao kao Pentagonov istraživački projekt. Čip – temelj ekonomskog sektora informatike – inicijalno je razvijen finansiranjem američke mornarice. Avionska industrija SAD ne bi se razvila u ono što je danas da je vazdušne snage SAD (US Air Force) nisu indirektno masovno subvencionisale plaćanjem ogromnih cena za vojne avione, iz kojih je ostvareni profit bio usmeravan u razvoj civilnog vazduhoplovstva.
9. Pre oporezivanja i socijalnih davanja, Nemačka i Belgija imaju veći nivo društvene nejednakosti od SAD
Pre oporezivanja i socijalnih transfera, priličan broj evropskih zemalja, poput Njemačke i Belgije, imaju veći nivo društvene nejednakosti od SAD. Tek posle oporezivanja i socijalnih transfera, postaju jednakije. Ovi primeri nam pokazuju da je moguće fundamentalno preoblikovati nejednakost unutar zemlje progresivnim porezima i socijalnom državom. Uprkos tome što mnogi ljudi kažu, nejednakost nije prirodni fenomen, poput potresa ili uragana, izvan ljudske kontrole.
10. Finska, jedna od društveno najjednakijih zemalja u svetu, rasla je brže nego SAD
Ne samo da postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da veća nejednakost stvara više negativnih socio-ekonomskih ishoda, postoji i priličan broj primera u kojima su egalitarnija društva ostvarivala rast mnogo brže u odnosu na manje egalitarna društva. Uprkos tome što je jedno od najegalitarnijih društava u svetu, egalitarnije čak i od država bivšeg sovjetskog bloka za vrijeme socijalizma, Finska je rasla mnogo brže od SAD, koje spadaju u grupu najmanje egalitarnih društava u razvijenom svetu.
11. „Lenji Grci“ su među najvrednijim ljudima u razvijenom svetu posle stanovnika Južne Koreje
Od početka krize u evrozoni, Grke ocrnjuju i karaktikuju kao lenje parazite, koji žive na račun vrednih severnjaka. Međutim, Grci u proseku rade duže nego radnici u bilo kojoj drugoj zemlji razvijenog sveta osim Južne Koreje. Grci zapravo rade 1,4 i 1,5 puta duže od navodno radoholičnih Nemaca i Holanđana. Italijani takođe prkose mitu o „lenjim Mediterancima“, budući da vremenski rade isto kao i Amerikanci te 1,25 puta duže od svojih nemačkih suseda. Ove brojke ukazuju na to da problem mediteranskih zemalja evrozone nije radna etika, nego produktivnost.
12. Švajcarska i Singapur ne žive samo od bankarstva i turizma
Mnogo ljudi tvrdi da smo ušli u razdoblje postindustrijskog sveta, u kome proizvodnja više nije važna, te da je uslužni sektor postao motor ekonomskog razvoja. Švajcarska i Singapur se često navode kao primeri država koje uspeh temelje na uslužnim delatnostima. Nisu li ove dvije države pokazale da je moguće postati veoma bogat baveći se uslužnim delatnostima, poput finansija, turizma i trgovine?
Zapravo ove dve države pokazuju upravo suprotno. Prema podacima UNIDO, Švajcarska je 2002. imala najveću stopu dodate vrednosti proizvoda po glavi stanovnika (MVA) – 24 odsto više od Japana. U 2010. godini Singapur je bio prvi na lestvici sa stopom MVA koja je bila 48 odsto veća od američke. Švajcarska je te godine bila treća.
13. Većina siromašnih ne živi u siromašnim zemljama
Trenutno oko 1,4 milijarda ljudi – ili jedan od pet ljudi u svetu – živi sa manje od 1,25 dolara dnevno, što je svetska granica siromaštva (ispod koje puko preživljavanje postaje izazov).
Međutim, većina siromašnih ne živi u siromašnim zemljama. Više od 70 odsto ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu zapravo žive u zemaljama srednjeg dohotka. Od sredine 2000-ih, više od 170 miliona ljudi u Kini (oko 13 odsto populacije) i 450 miliona ljudi u Indiji (oko 42 odsto populacije) živelo je sa dohotkom manjim od svetske granice siromaštva. To pokazuje sa kakvim se ogromnim izazovima ove dve najmnogoljudnije zemlje suočavaju.
Autor je profesor ekonomije na Kembridžu i autor svetskog bestsellera 23 Things They Don’t Tell You About Capitalism
