Šta povezuje Crnjanskog i Berlin
Miloš Crnjanski bio je čovek polisa, to je nesumnjivo. On je imao osećaj za kolektiv kome je pripadao, a to je bio srpski narod; imao je osećaj zajedničke prošlosti
Kultura
Handkeova dela u perspektivi modernog evropskog romana
Stiče se utisak da je meki stav nihilizma, u različitim oblicima prisutan kod Rilkea i kod Miloša Crnjanskog, doživeo novo preobličenje u delima Petera Handkea
Muzička kakofonija i sistem vrednosti
Još su Platon i Konfucije došli do zaključaka da muzika ima veliki uticaj na društvo. Kakve je posledice na srpski sistem vrednosti ostavio turbo-folk, i gde je koren tog fenomena?
Tako je govorio Peter Handke
Odlomci iz dva Handkeova eseja iz 1991. i 1996. godine koji su, pored ostalih napisanih na temu raspada Jugoslavije, uvršteni u knjigu „Istorija iza pripovesti – eseji o Jugoslaviji”
Žene Gustava Klimta u auri nedovršene slike
Posle smrti Gustava Klimta u februaru 1918, u njegovom ateljeu su na štafelaju ostala dva platna u različitim stepenima dovršenosti. U čemu je čarolija nezavršenog u umetnosti?
Zašto „krug dvojke” mrzi Kusturicu?
Kusturicu su optužili da je „čovek svih režima”. Na koji tačno režim misle, Klintonov, Bušov, Obamin, možda Trampov? Emir je svetsko ime, ali palanačka misao ne dobacuje dalje od Andrićevog venca
Mihizova Velika mala priča o Banović Strahinji
Banović Strahinja ima svoju malu priču, svoj zavet i on ne računa da li mu se isplati da spasava ženu ili ne. Njega svi putevi ionako vode na isto mesto – na Kosovo Polje
Umetničko delo o Beogradu koje je srušilo sve granice
Jedno zaboravljeno delo, prikaz habzburškog osvajanja Beograda 1688, naslikano u Meksiku japanskim stilom, pokazuje da je svet i pre tri veka bio povezan
O Dari iz Jasenovca ili između egzorcizma i katarze
Ne možemo od filma i njegovih autora tražiti da budu ono što ne smemo i ne možemo da budemo ni mi sami, a od državnog projekta nešto što ta država realno nije
NIN-ova nagrada više ne postoji?
NIN-ova nagrada je prestala da bude nagrada za najbolji roman na srpskom jeziku, odnosno za najbolji roman srpske književnosti. Ona više ne postoji. Kako je do toga došlo?
Marksova osveta Zapadu
Ekonomski determinizam Karla Marksa njegovi učenici poput Gramšija, Markuzea i Adorna zamenili su kulturnim determinizmom, čime su uspeli da trajno promene hrišćanski karakter zapadnog društva
Politička dimenzija arhitekture
Zašto je politika već 2.500 godina zaljubljena u stub, zabat i venac? Zato što klasika deluje. Ona pripada svima, kao zajedničko nasleđe niza kultura i civilizacija
Spomenik i priključenija
S obzirom da se ideološka kritika maskira u estetsku, i da spomenik predstavlja povratak Beograda srpskom identitetu, mogu samo da kažem: šteta što nije još veći
Ideološka zaleđina NIN-ove nagrade
Da li je NIN-ova nagrada i dalje nagrada za najbolji roman godine, ili za najbolji angažovani roman godine? Šta nam o tome govore romani koji su ove godine ušli u uži izbor?