Rajko Petrov Nogo: Ono malo svetla između dve tame
Za verujuće, za pravoslavne, za Srbe – smrt je zaista neproverena glasina, jer se nadaju Hristovom dolasku i vaskrsenju, jer su to nekoliko puta probali
Kultura
Milovan Danojlić: Uzao međ dobrom i zlom
Nikad i nigde pre Milovana Danojlića u jugoslovenskim književnostima nije bilo pisca koji je tako suvereno kombinovao narativni i esejistički diskurs
O romanu „Varoška legenda: Neman”
Ovakvo delo može da stvori samo osoba koja je duboko zamišljena nad sudbinom svog naroda. Autorka pokušava da nam servira tu, nekada oporu, epsku vertikalu i istinu o nama
Argentina – zemlja Maradone, Sabata i dobrih ljudi
Argentinski pisac Ernesto Sabato je smatrao da ne postoji slučajnost, već samo sudbina. Tako je i moj „slučajni” susret bio najava velikog putovanja u Buenos Aires
Društvo i zajednica – gde je koren naših problema?
Šta je savremeno srpsko društvo? Kakvo je? Koliko se promenilo u toku poslednjih dvadeset, pedeset ili stotinu godina? Šta je sve izazvalo te promene?
Zvezda Trećeg rajha i sovjetska špijunka
Ko je žena koja povezuje Tolstoja i Prislija, Hitlera i Hičkoka, Pavelića i Klinta Istvuda, Čehova i Gebelsa, Dedinca i Beriju, Raspućina i Muhameda Alija, Kneza Pavla i Džonija Depa?
Dijalog prošlosti i sadašnjosti
Profesor Ekmečić je u svojoj ličnosti i svome delu spojio najbolje intelektualne tradicije i vrline našega naroda, deleći istovremeno i njegovu golgotu, od Prebilovaca do Sarajeva
Istorijska poseta Bagdadu (2)
Neuništiv je narod koji se sa takvom odlučnošću i stoicizmom suprotstavlja mnogo nadmoćnijem agresoru. Osećaj solidarnosti je bio jedini odušak, uteha i osveta sejačima smrti
Umetnost i crveni teror: Sveti Irinej Ćirić
Danas je u Svetođurđevskom Sabornom hramu u Novom Sadu izvršen svečani čin kanonizacije Irineja Ćirića (1884-1955), episkopa bačkog. Ko je bio i kakvu je sudbinu imao novi svetitelj SPC?
Drama kulture samoponištavanja
U knjizi „Preziranje sopstvenog: O kulturološkoj samomržnji u Evropi” autor Frank Lison objašnjava kako je Evropa od uloge da vodi čitav svet stigla do toga da ne zna šta će sama sa sobom
Dometi srpskog filma: Može li da prođe?
Paradoksalno je da nekoliko filmova nastalih devedesetih godina i dalje nose veći kulturni kapital od gotovo svega što je usledilo kasnije. Šta koči razvoj srpske kinematografije?
Dugin i beogradski koreni ruskog evroazijstva
Aleksandar Dugin je u više navrata govorio o „beogradskim korenima" evroazijskog pokreta. Ti koreni su dvojaki i potiču ne samo iz vremena posle Oktobarske revolucije, već i iz 1980-ih
Ruski uticaj i srpsko samorazumevanje
Ako uspostavimo srpsko stanovište kao orijentir u politici, ono ne može po definiciji biti antirusko. Ono može biti u većoj ili manjoj meri u podudarnosti sa ruskim interesima
Pravoslavna civilizacija od Une do Vladivostoka
Najistaknutije uloge u današnjoj pravoslavnoj civlizaciji su – na Rusima, Grcima i Srbima. Ovo nije politika, jer iz sfere banalne političke površnosti ne mogu se sagledati pravi tokovi