Dok je poslednja runda pregovora u Ženevi okončana pat pozicijom, u mirovnom procesu koji predvodi Rusija situacija je potpuno drugačija. On je zasad rezultovao stvaranjem mnogih beskonfliktnih zona, potpunim porazom ISIS i brzim kretanjem ka održivom političkom rešenju. Haos u kojem se Sirija nalazi već skoro sedam godina nije nestao, ali zemlje koje su ga stvorile nastavljaju tvrdoglavo da se protive istinskom uspostavljanju mira u toj zemlji, bez kojeg nijedan smislen napredak na bilo kom polju ne može biti ostvaren, bez obzira da li se radi o ustavnom procesu ili pitanju održavanja izbora. Nakon razgovora u Ženevi izaslanik UN za Siriju Stefan de Mistura izjavio je kako je neuspeh uglavnom posledica toga što je vladina delegacija odbila da pregovara sa sirijskom opozicijom. Sirijska delegacija odbila je da učestvuje u pregovorima zbog insistiranja opozicije na Asadovom odlasku sa vlasti.
Premda je krajnje ironično što opozicija zahteva smenu režima koji je imao centralnu ulogu u pobedi nad ISIS, ostaje činjenica da zahtev za smenu nema uporiše u narodu – ili barem za to ne postoji kredibilan dokaz – i da je to najvećim delom zapravo zahtev glavnih spoljnih sponzora opozicionih grupa.
De Misturin stav da je zahtev za Asadovu smenu postavljen „greškom“ otkriva staru agendu koja je dovela do rata u Siriji. Ironično je što De Mistura, kao „odgovorni“ posrednik UN, potpuno zaboravlja da je sirijska opozicija zahtev za smenu iznela nakon novembarskog sastanka u Rijadu, gde su se okupili pod pokroviteljstvom Saudijske Arabije. Upravo ta država imala je ključnu ulogu u osnivanju „proširenog“ pregovaračkog komiteta od 50 članova, koji su potom zahtev za Asadovu smenu izneli kao preduslov za političku tranziciju. U njihovom zajedničkom saopštenju navodi se da do mirne i pravedne tranzicije „neće doći ukoliko na početku tranzicionog perioda ne dođe do ostavke Bašara el Asada, njegovih saradnika i represivnog aparata“.
NOVI ZAHTEV ZA ASADOVU OSTAVKU
Dodatno obrazlažući zajednički stav „proširene“ opozicije, Ahmed Ramada, opozicioni član Sirijskoj nacionalnog veća, rekao je: „Naša današnja poruka (Siriji i njenim saveznicima) je da imamo ujedinjenu viziju o pregovorima“.
I, dok je Saudijska Arabija u potpunosti podržala opoziciono jedinstvo i njihove zahteve, izaslanik UN, koji je pokušao da na opozicioni zahtev za Asadovom smenom nalepi etiketu „greške“, pohvalio je Kuću Sauda zbog napora koje ulaže u obnavljanje mira u Siriji. Malo pre početka poslednje runde pregovora u Ženevi De Mistura se, sudeći po saudijskoj državnoj novinskoj agenciji SPA, zahvalio „Kraljevini Saudijskoj Arabiji za njenu inicijativu i napore na drugom proširenom sastanku sirijske opozicije, na kojem je uspešno ujedinjena opozicija i formirana proširena delegacije za ženevske pregovore o Siriji“.
Važno je primetiti da on svoju zahvalnost izražava 1. decembra, gotovo nedelju dana nakon zajedničkog saopštenja sirijske opozicije koja poziva na Asadovu smenu. De Mistura je izgleda potpuno „zaboravio“ da podseti Saudijsku Arabiju i opoziciju na „grešku“ koja im se u njemu potkrala. Tek nakon zahteva sirijske vlade da opozicija povuče izjavu De Misturi je palo na pamet da se radi o „grešci“ koju, kad je već tako, ne treba shvatiti ozbiljno.
Opet, De Mistura je jedini koji je izjavio da se radi o grešci. Glavni sponzori sirijske opozicije, Saudijska Arabija i SAD, u saopštenju nisu videli ništa „pogrešno“. Naprotiv, američki Stejt department prokomentarisao je „konstruktivni doprinos“ sirijske opozicije koji je u suprotnosti sa „opstrukcionizmom i odugovlačenjem“ sirijske vladine delegacije.
Prilično je očigledno da je novi zahtev za Asadovu ostavku imao za cilj da zada fatalni udarac svakoj mogućnosti za postizanje nekog smislenog napretka u Ženevi. Oni koji upravljaju opozicijom svakako nisu zainteresovani da pregovori u Ženevi uspeju jer bi to bio poslednji ekser u kovčegu njihovih interesa u Siriji, gde se Rusija nametnula kao vodeći akter.
Ali američki i saudijski napori za sabotažu mirovnog procesa imaju malo šansi za uspeh. Kako se rat sve ubrzanije stišava, a problem rekonstrukcije zemlje postepeno postaje glavna preokupacija, samo je pitanje vremena kada će uskočiti spoljni faktori poput Kine, Japana, čak i Evrope, što će Amerikancima i Saudijcima u velikoj meri otežati rad na njihovoj bahatoj i poraženoj agendi smene režima.
KINESKO PRISUSTVO
Kina jedva čeka da uključi Siriju u svoju Inicijativu pojas i put u nastojanju da proširi svoj uticaj na Bliskom istoku. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nedavno je izrazilo podršku Asadovoj vladi i ponudilo pomoć u tri oblasti – borba protiv terorizma, dijalog i obnova zemlje – koje su ključne za rešavanje sirijskog pitanja „u trenutku kad situacija u Siriji ulazi u novu fazu“. Dana 21. novembra Kina je Siriji dostavila 1.000 tona pirinča kao humanitarnu pomoć u sklopu Inicijative pojas i put. Sudeći po kineskim državnim medijima, Peking je u prvoj polovini 2017. sa sirijskom vladom već potpisao tri sporazuma o pružanju humanitarne pomoći u iznosu od preko 40 miliona dolara.
Dok se američko-saudijska osovina i dalje drži svoje stare agende, situacija u Siriji se razvija tako da će im na kraju ostati malo ili nimalo poluga za uticanje na konačno političko rešenje. Već sada se veliki broj opozicionih grupa – uključujući i Kurde –pridružio ruskom mirovnom procesu u Sočiju i Astani. Stoga je samo pitanje vremena kad će saudijska „proširena“ opozicija početi da se oseća zaobiđenom u procesu pomirenja. Samo strah da će biti izostavljena iz bilo kog budućeg rešenja može je naterati da zauzme realniji i pragmatičniji pristup.
Salman Rafi Šeik je stručnjak za međunarodne odnose i unutrašnju i spoljnu politiku Pakistana
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
