Premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju najednom se žuri sa otvaranjem mosta između Severne i Južne Mitrovice. Sav se dao u farbanje metalnih delova, malterisanje i krpljenje pukotina na konstrukciji, uklanjanje grafita i njegovo testiranje na opterećenje, iritirajući ionako prenapregnute živce srpske zajednice u Severnoj Mitrovici, koji u pretnji otvaranja mosta vide još jedan pritisak u nizu koji je već teško i nabrojati.
Nisu se takoreći ni ohladili od šokova izazvanih zauzimanjem pošta, oduzimanjem NIS-ovih benzinskih pumpi, nasrtanjem na srpske stanove i imovinu; privatizacija imovine u vlasništvu srpskih firmi i preduzeća odvija se netransparentno i mahom bez znanja vlasnika ili zakupaca. Prištinska vlada izdvaja novac za kupovinu srpskih objekata, a sve to uz nemo posmatranje tzv. međunarodne zajednice, KFOR-a i Evropske unije.
U međuvremenu, više srpskih manastira na jugu proglašeni su za katoličke, za albansku kulturnu baštinu, stigli su pozivi da se sruši spomenik na Gazimestanu. Nastavljeno je i sa rušenjem spomenika na srpskim grobljima na jugu, preorano je staro srpsko groblje u Severnoj Mitrovici… Kosovski „istoriografi“ otkrili su da je cara Murata na Kosovu polju ubio mladi Albanac… Stižu jedna po jedna presuda Srbima za „ratne zločine“, u Gojbulji nekad srpskom selu kod Vučitrna, osvanuli su grafiti UČK i poruke da je ubica srpskog policajca u Loznici heroj…
Međunarodna zajednica, makar javno, poziva već danima Kurtija da odustane od namere da otvori most, jer bi to dovelo do novih tenzija. I Evropska unija i KFOR ističu da bi otvaranje mosta trebalo da bude dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine. A kako su ti dijalozi tekli, dobro znamo. Srbija je ispunjavala sve što se od nje tražilo, dok je Priština svoje obaveze opstruisala i činila sve suprotno, uz amin ovih koji je sada, navodno, upozoravaju.
Most neprekidno čuvaju italijanski karabinjeri jer su Albanci više puta preko mosta pokušavali da upadnu u severni deo Kosovske Mitrovice gde većinski žive Srbi, dok iz ove međunarodne misije „sve aktere pozivaju da budu uzdržani“ i opominju da „neće oklevati da reaguju u slučaju bezbednosnih rizika“.
KFOR je nedavno imao vojnu vežbu sa 500 pripadnika čiji je cilj bio priprema za bezbednosne izazove na KiM pod nazivom „Most je predaleko“, ali ostaje nejasno šta je za njih bezbednosni izazov – otvaranje mosta, ili demonstracije u slučaju njegovog otvaranja?
Srbi protiv otvaranja
Građani Severne Mitrovice i severa Kosova i Metohije su posle Kurtijevih najava o otvaranju mosta organizovali protest na kome su aklamacijom odbacili njegovu ideju. Srbi sa severa su na mitingu podsetili da je upravo na glavnom mostu na Ibru, 1999. i 2000. godine, zaustavljeno etničko čišćenje Srba. Za 25 godina, od 1999, na mostu i oko mosta desilo se više od hiljadu incidenta u kojima je 250 Srba teže povređeno, a veći broj ljudi zadobili su lakše povrede. Gradovi na Kosovu koji nisu imali sličan most u međuvremenu su očišćeni, pa su Srbi uputili i poruku KFOR-u i NATO-u da „dozvola za otvaranje mosta znači i dozvolu za etničko čišćenje severa KiM“.
Prema izveštaču RT-a samo koji sat pošto su se Srbi na protestu na Trgu braće Milić u Kosovskoj Mitrovici aklamacijom izjasnili protiv namere Prištine da otvori glavni most na Ibru, u severni deo grada stigao je kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja da, simbolično, po ko zna koji put prethodnih nedelja, popije kafu u kafiću na severnoj strani mosta koji sada nosi ime „C’est la vie“.
Taj kafić koji je do skora nosio ime „Dolčevita“ i s početka 2000-ih godina, kada se na mostu branio opstanak Srba, bio je čuveno mesto okupljanja branilaca mosta, odnosno „mostadžija“, sada je omiljeno mesto okupljanja Albanaca iz južnog dela Kosovske Mitrovice, Vučitrna i Prištine i naročito mesto okupljanja članova i simpatizera Kurtijevog Samoopredeljenja. Nema dana da ovde, neko od njih ne popije kafu, od poslanika do ministara, dokazujući valjda da je i Severna Mitrovica sada, “i konačno”, u njihovim rukama.
Da bi to, valjda, i osigurali veliki deo Severne Mitrovice pokriven je kamerama pa mostu ne može prići niko a da ne bude snimljen. Sasvim je jasno kakva je namena tih kamera koje kontroliše policija. Osim kamerama, Severna Mitrovica još od početka godine, preplavljena je prištinskim specijalcima koji kontrolišu ne samo raskrsnice u gradu, već i sve važne tačke okolo, po okolnim uzvišenjima pa je grad bukvalno u čeličnom stisku, opkoljen patrolama, oklopnim vozilima, dugim cevima, pancirima i šlemovima.
Neki od govornika na protestnom skupu Srba pomenuli su da se po ovdašnjim putevima ne može preći ni par kilometara a da Srbe ne zaustavi neka od brojnih patrola, uperi cevi pušaka u putnike u vozilu, a tek onda kontroliše dokumenta.
Većina Srba na Kosovu i Metohiji oseća se nebezbedno (31,9 odsto), u odnosu na pripadnike albanske i drugih nesrpskih zajednica, koji se u velikoj meri osećaju sigurno (85,3 odsto), pokazalo je najnovije istraživanje misije Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Prištini. „Na Severu se sada navikavamo na ono na šta su se naši sunarodnici na jugu navikli pre 20 godina. Na patrole pod kućnim prozorom, duge cevi, kontrole, pretrese, da ne možemo ni do prodavnice, do komšije, a da nas ne snime kamere“, pričaju Srbi sa severa KiM.
Uz mnogo ljudi koji su otišli sa Kosova poslednjih godinu dana, sada je mnogo ljudi na odmorima, kod rodbine u centralnoj Srbiji, fakulteti ne rade, studenti nisu u gradu, tako da je ovo kritičan trenutak. Ako Kurti planira da nešto uradi, onda će to uraditi sada, mišljenja su Srbi iz Severne Mitrovice.
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin izjavio je u Moskvi, gde se nalazio u višednevnoj poseti, da će se nova eskalacija na Kosovu i Metohiji dogoditi pre početka septembra, sa očekivanim pokušajem vlasti kosovskih Albanaca da izvrše invaziju na sever regiona naseljen Srbima. „Ove godine očekujem zaoštravanje na Kosovu i Metohiji do septembra, jer vidim po reakcijama Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija) koje samo prete (premijeru samoproglašenog Kosova) Aljbinu Kurtiju, ali ne rade ništa. Obično, kada se to dogodi, stvari se opasno razvijaju. Sada je idealno vreme za napad (kosovskih Albanaca) na sever pokrajine,“ rekao je Vulin dodajući:
„Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici sa 8.000 studenata, koji su uvek branili most između južnog i severnog dela Kosovske Mitrovice i sprečavali napade na sever, sada je na letnjem odmoru.“
Za Srbe i na severu i južno od Ibra više nije pitanje da li će Kurti pokušati da otvori glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici uprkos porukama Srba da će taj čin ugroziti njihovu bezbednost i otvoriti put novim iseljavanjima. Pitanje je samo kada će se to i desiti.
Čeka se odluka KFOR-a
Glavno pitanje sada, u stvari, jeste da li će i kako na Kurtijevu akciju, najavljeno „testiranje mosta“, uklanjanje betonskih prepreka na severnoj strani,reagovati KFOR, čije su patrole svakodnevno na mostu, da li će se jednostavno skloniti, sa strane posmatrati šta se dešava, kao i tokom pogroma 2004. godine, kada, u mnogo slučajeva, nisu sprečili raspomamljenu masu da žari, pali, ubija, ruši.
Kfor od dolaska na Kosovo i Metohiju 1999. godine do danas nije uspostavio bezbedno okruženje za normalan život, rad i kretanje svih, kao što nije omogućio povratak prognanih na KiM, što je bila jedna od najvažnijih obaveza koje je mirovna misija preuzela Kumanovskim sporazumom. Iako odgovoran, KFOR svojim nečinjenjem ne sprečava ubistva, progon, etnički motivisane napade na srpski narod, imovinu Srba i SPC gotovo četvrt veka. Trojica Srba su 24. septembra na severu južne srpske pokrajine ubijena. Ubila ih je Kurtijeva policija koja po svim sporazumima nije smela da bude na Severu. Za to vreme su pripadnici američkog kontingenta KFOR-a, prema rečima analitičara Agona Maljićija iz Prištine „u potpunosti koordinirali sa policijom tzv. Kosova“.
KFOR je 1999. došao na Kosovo i Metohiju da osigura mir i demokratiju, a među njima dominantni Amerikanci i Britanci, koji su 78 dana ranije sejali projektile sa osiromašenim uranijumom na isti prostor – južnu srpsku pokrajinu. Za 24 godine i KFOR i Euleks su bili bastioni u odbrani demokratije i ljudskih prava, ali onih njihovih – zapadnih. Ne zna se šta je gore za Srbe na Kosovu i Metohiji; da l’ ono što im radi Aljbin Kurti ili ono što čini Zapad.
Tu je i politička podrška transformaciji tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, jer je, kako kažu njihovi zapadni mentori, taj potez „prirodan“ za „suverenu, nezavisnu zemlju“, naglašavajući da je vreme da „KBS postane glavna garancija sigurnosti na tzv. Kosovu“. Uz Nemačku, oružane snage SAD, Velike Britanije, Turske i Albanije najaktivnije su u opremanju KBS-a naoružanjem i vojnom opremom.
Kosovsko tzv. Ministarstvo odbrane raspisaće u septembru konkurs za prijem još 300 vojnika koji će obuku početi već u novembru, najavio je ministar odbrane ove lažne države, Ejup Maćedonci. U objavi na Fejsbuku Maćedonci je istakao da je tzv. „vojska Kosova“ prioritet njihove vlade, kao i da su, u okviru ovog mandata, do sada regrutovali 1.931 vojnika i kadeta i da je 40 kadeta u procesu regrutacije. Dodao je i da kosovske vlasti neće na ovome stati, bez obzira što je sve u suprotnosti i sa njihovim Ustavom.
U stvari, sve ima veze sa htenjem i željom Prištine da što pre uđe u NATO. Očekuje se da će tzv. Kosovo učestvovati na jesenjem zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a, koje će trajati od 22. do 25. novembra u Kanadi, u Montrealu.
Podsećamo, Parlamentarna skupština NATO-a donela je u maju ove godine odluku o unapređenju statusa tzv. Kosova, iz uloge posmatrača u status pridruženog člana te organizacije. Odluku je saopštio poslanik Pokreta Samoopredeljenje Driton Hiseni. Tokom glasanja uzdržano je bilo 14 članica, jedino je Mađarska bila protiv, dok je pridruženi član postala i Malta. Delegacija Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO saopštila je da odluka te organizacije da tzv. Skupština Kosova dobije status pridruženog člana predstavlja opasan presedan i da će time biti dodatno pogoršani uslovi za život Srba na Kosovu i Metohiji.
U susret izborima
Mnogi su mišljenja da sve što Kurti radi poslednjih meseci ima veze i s predstojećim parlamentarnim izborima na „Kosovu“, koje je predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani raspisala za 9. februar 2025. godine, a pre svega, da uvek i svuda pokaže da Srbi nisu dobrodošli i da mogu da odu u centralnu Srbiju, što njegov prevashodni cilj – etničko čišćenje celog Kosmeta, a posebno mu smetaju Sever i četiri opštine gde su apsolutno dominantni Srbi.
Čak, sa dozom ironije, Kurti izjavljuje da će saveznici biti unapred obavešteni ako bude ponovo otvoren most koji, kako navodi, „razdvaja Srbe i Albance u podeljenom gradu Kosovska Mitrovica“.
„Učinićemo to što je pre moguće, ali nećemo iznenaditi naše evropske i američke prijatelje s jedne strane, ali s druge strane, nećemo dozvoliti da se ovo pitanje odugovlači unedogled“, rekao je Aljbin Kurti u intervjuu za „Glas Amerike“. Upravo je požurio u Čikago da bi učestvovao na konvenciji Demokratske partije SAD-a, mada je ambasador SAD u Prištini, Džefri Hovenijer, izjavio da Kurti nije dobio poziv od američke vlade, već od Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) koji je povezan sa demokratskom strankom. I to govori koliko mu se žuri da stvari oposli pre američkih predsedničkih izbora. Grenela je već počeo da sanja.
Inače, nedavno se navršilo tačno 25 godine otkako je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244, dokument kojim međunarodna zajednica garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, kao pravnog naslednika SRJ, dok se južnoj pokrajini zemlje predviđa „široka autonomija“.
Iako je Rezolucija 1244 glavni dokument kojim se u međunarodnom pravu definiše status Kosova i Metohije kao autonomne srpske pokrajine, odnosno kojim se potvrđuje teritorijalni integritet Srbije, određeni delovi međunarodne zajednice kao da su zaboravili na njegovo postojanje, budući da je izjava, odluka i poteza koji se sa njom direktno kose bilo pregršt u protekle 24 godine. A jednom tome mora doći kraj.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Pečat
Naslovna fotografija: Radomir Jovanović/Novi Standard
BONUS VIDEO:
