I tako, posle skoro 14 godina krvavog građanskog rata, došao je kraj vladavine predsednika Sirije Bašar Asada. Kako se uspostavilo tobožnje primirje između Izraela i Hezbolaha, tako je Nusra u novim uniformama osvojila Alepo, Hamu, desetine gradova i sela, i konačno Damask.
Režim je i ranije bio u velikim krizama i činilo se 2013/2014.godine da je kolaps neminovan, ali su nekako uspevali da se održe i da ulaskom Irana i Rusije okrenu inicijativu na svoju stranu.
Sada se čini da je Asad prepušten sam sebi i da su ga Tojota brigade srušile sa vlasti. Benjamin Netnjahu je, još polovinom devedesetih, otvoreno definisao dugoročne planove cionističke politike, a to su miniranje sporazuma iz Osla, obaranje Sadama Huseina, Bašara Asada i iranske teokratije.
Oslo je odavno mrtvo slovo na papiru, Husein je obešen 2006.godine, a Asad je pred padom. Još 2016. godine kada je režim posle teških borbi uspeo da osvoji Alepo, videlo se da velike sile prave kompromise na sirijski račun. Tako je Erdogan uspeo da izdejstvuje da se islamistička enklava u Idlibu ostavi na miru i da Nusra i druge takfirističke grupe jačaju.
Asad očigledno nikada nije zaista pobedio na severu, u centralnoj Siriji i drugim mestima džihadističkog otpora, što ga je na kraju skupo koštalo.
Sirijski pobunjenici u gradu Hama, 5. decembar 2024. (Foto: Rami al Sayed/AFP)Godinama unazad žarišta su bila zamrznuta, a mnogima se činilo da je Asad ostvario ključnu pobedu i da će moći da reintegriše teritorije koje su držali pobunjenici. Arapski režimi, koji su bojkotovali Asada od 2011. godine, počeli su da otopljavaju te odnose.
Nakon 2023. godine deset evropskih država okupljenih oko Italije pokrenulo je inicijativu da se Asadov režim diplomatski rehabilituje i da se sirijske izbeglice iz EU vrate u Siriju. Zamisao da je Asad konsolidovao moć i da je sposoban da integriše Siriju pokazala se kao pogrešna.
Ekonomska situacija u kojoj oko 90 odsto Sirijaca živi siromašno doprinela je ponovnoj radikalizaciji. Nakon više od 10 godina teškog građanskog rata ispostavilo se da je Asad nesposoban da reši ekonomske probleme i da uspostavi kontrolu nad teritorijama kojima „vlada“. Tokom rata Sirija je postala centar proizvodnje i distribucije narkotika, a kristal met se stalno švercuje u Jordan i Saudijsku Arabiju.
Organizovani kriminal i narko-mafija su od početka rata u punom zamahu i samo od jedne vrste sintetičkih narkotika kriminalci zaradjuju oko 2.4 milijardi dolara. Sirija je tako postala narko-država specijalizovana za proizvodnju amfetamina.
Sada se vidi i koliko je Hamasova akcija iz oktobra 2023.godine bila kontraproduktivna jer je dovela do uništenja Gaze, Hamasovog političkog i vojnog rukovodstva, likvidiranja Hasana Nasrale i Hezbolahovih komandanta, slabljenja iranskog uticaja i obaranje Asada sa vlasti.
Očigledno je da Rusija i Iran, zauzeti svojim problemima, nisu bili sposobni da ojačaju Asada i da vrate stanje na period pre 2011 godine. Deluje izvesno da je Asad pušten niz vodu, Međutim, to ne znači da će se zapadna alijansa zaustaviti na njemu.
Za očekivati je da Trampova administracija pojača pritisak na Iran, Kinu i Rusiju, kao i da će se Saudijska Arabija gurati da prizna Izrael, bez obzira što Izrael nije ispunio njihov uslov o priznanju palestinske države.
Autor je novinar iz Jordana. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
Naslovna fotografija: Tanjug/AP
BONUS VIDEO:
