U Nemačkoj je ovih dana u toku još jedno masovno takmičenje u antifašizmu, borbi protiv desnice i „odbrani demokratije“. Stranke, njihovi simpatizeri, NVO, sindikati, crkve, čitavo civilno društvo zaključno sa nasilnim Antifa grupama trude se da se legitimišu kao antifašisti odnosno zastupnici apsolutnog dobra u borbi protiv samog srca zla.
Kao i prošle godine, građani ponovo izlaze na ulice i zaklinju se da neće dozvoliti da se ponovi 1933. U pravu je onaj ko glasnije viče. Učešće demohrišćana u ovom igrokazu „ustanka pristojinih“ ne bi predstavljalo veliku novost, budući da su i do sada pokazivali spremnost na prilagođavanje levičarskoj ideološkoj hegemoniji.
Međutim, sada je zanimljivo da antifašistički demonstranti nemaju na nišanu samo Alternativu za Nemačku (AfD) nego skupa sa njima i Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), koja se svim silama trudi da dokaže svoju ideološku pravovernost, zaklinjući se da nikada neće sarađivati sa desnicom koju oličava prokažena Alternativa.
Levičarski ekstremisti, međutim, ne veruju u takva obećanja, pa se i CDU pred izbore našla na meti onih grupa koje je ova stranka i sama podržavala, odnosno finansirala iz javnih izvora u vreme dok je bila na vlasti.
Saradnja na desnici
Neposredni povod za ovo najnovije signaliziranje vrline bilo je nedavno glasanje u Bundestagu. Krajem januara šef CDU-a i njihov kandidat za kancelarsko mesto, Fridrih Merc, je najavio da želi oštriju migracionu politiku. Najava je došla nakon poslednjeg napada nožem u Ašafenburgu u Bavarskoj, gde je jedan Avganistanac star 28 godina nožem ubio dvogodišnje dete i sredovečnog muškarca, te teže povredio još dve osobe.
Avganistanac je napao grupu dece iz vrtića, a muškarac je nastradao kada je pokušao da spreči napad. Počinilac je u Nemačkoj živeo u domu za azilante.
Merc je izjavio da će čim postane kancelar narediti da se iz Nemačke deportuju svi oni koji nemaju dozvolu ulaska u zemlju. Štaviše, potrudio se da njegova izjava zvuči beskompromisno, rekavši da mu je svejedno ko ga sledi na njegovom putu i da po ovom pitanju neće biti koalicionih pregovora.
Skeptici bi rekli da je inicijativa samo deo marketinške strategije pred izbore zakazane za 23. februar, odnosno način da stranka koja se do sada nije mnogo brinula oko pitanja migracija dokaže građanima da njihove strahove uzima ozbiljno, posebno nakon sve češćih napada sa smrtnim ishodom (Manhajm, Zolingen, Magdeburg, Ašafenburg), rasta broja grupnih silovanja, te očiglednog opadanja unutrašnje bezbednosti.
Migranti sa Bliskog istoka u Nemačkoj, septembar 2015. (Foto: Martin Meissner/AP file)Drugim rečima, ukoliko Merc želi da postane kancelar ne može dopustiti sebi da po ovom važnom pitanju ćuti. Pri tome Merc nije u položaju koji mu omogućava da samo daje prigodne izjave. Budući da je stranka na čijem je čelu 2015. širom otvorila granice, njegove reči zahtevaju i nekakav dokaz da mu se može verovati.
Alternativa je sa svoje strane najavila da je spremna da podrži predlog demohrišćana u Bundestagu, odnosno da je otvorena za saradnju. U tom smislu je Alis Vajdel Mercu uputila otvoreno pismo u kome ga je podsetila da je sve ono što obećava (sveobuhvatna i stroga granična kontrola i deportovanje ilegalnih migranata bez izuzetka, značajne deportacije u nadležnosti federalnih vlasti, dodatna ovlašćenja za saveznu policiju i bezuslovni pritvor do deportacije) moguće ostvariti već sada uz saradnju njihovih poslaničkih grupa.
Merc je izjavio da će čim postane kancelar narediti da se iz Nemačke deportuju svi oni koji nemaju dozvolu ulaska u zemlju
Jer, situacija je ozbiljna i svako dalje odlaganje dovodi do opasnosti od novih napada i daljih žrtava. Vajdel je javno ponudila saradnju po svim nabrojanim pitanjima. Na kraju krajeva, ukoliko Merc istinski želi drugačiju useljeničku politiku postavlja se pitanje sa kim može da je sprovede? Na socijaldemokrate, Zeleni i Levicu se ne može računati. Dakle, ostaje mu na raspolaganju AfD.
CDU je isprva odbila predloženu inicijativu, da bi par dana potom na sastanku prezidijuma stranke bila doneta odluka da se prihvate glasovi AfD-a. Istini za volju, nakon otvorenog pisma vrh CDU i nije imao drugu opciju nego da prihvati ponudu, budući da bi odbijanje mesec dana pred izbore moglo samo da osnaži Alternativu, a zabrinutim Nemcima pruži još jedan dokaz da Merc i njegova stranka nemaju nameru da išta urade povodom unutrašnje bezbednosti i rasta kriminala koji je uzrokovan neograničenom imigracijom.
Protestni odgovor
Stvar je dodatno komplikovana činjenicom da podnesak koji bi podržali samo CDU i AfD svakako ne bi mogao biti usvojen. Čak ni u slučaju da se pridruže liberali iz FDP-a, Mercov plan ne bi mogao da računa na neophodnu većinu glasova. To znači da bi Mercu bila potrebna pomoć i od strana Saveza Sare Vagenkneht (BSV).
Situacija je tako postala izuzetno zamršena. CDU želi da pred izbore biračima pokaže da ozbiljno misli kada govori o pooštravanju migracione politike, što ga upućuje da traži glasove od AfD i BSV, ali istovremeno insistira na tome da saradnja sa ove dve stranke ne dolazi u obzir.
Zato je šef demohrišćana pred novinarima kazao da ko želi da podrži njegov predlog treba to da učini, dok on ne gleda ni levo, ni desno nego samo pravo. Faktički, Merc i nije imao kuda nego da pođe u Bundestag sa svojim predlogom pod miškom i da prihvati glasove koji su mu na raspolaganju. Odustajanje od predloga zbog eventualne podrške Alternative značilo bi da sutra ta stranka mogla izaći sa sličnim podneskom, te bi na taj način neposredno pred izbore preuzela inicijativu.
Međutim, isto tako je bilo potrebno još jednom se ograditi od Alternative, čak i kada se računa sa njenom podrškom. Iz CDU su naveli da AfD koristi probleme prouzrokovane masovnom migracijom kako bi širila ksenofobiju i teorije zavere. Time je još jednom podvučeno da se AfD ne posmatra kao partner, već kao protivnik. Alis Vajdel nije reagovala na ovu provokaciju, rekavši da je jedino važno da li CDU ozbiljno misli na promenu migracione politike, te da ukoliko je to slučaj podršku stranke na čijem je čelu ne treba dovoditi u pitanje.
Lider CDU, Fridrih Merc, u Berlinu, 10. februar 2025. (Foto: Kay Nietfeld/PAP)Predlog je na kraju usvojen uz glasove CDU/CSU, AfD, FDP i šestoro nezavisnih poslanika. SPD, Zeleni i Levica bili su protiv, dok su se poslanici BSV suzdržali od glasanja.
Iako podnesak iz Bundestaga nije obavezujući za vladu usledila je lavina. Hiljade ljudi u Nemačkoj izašlo je na ulice Minhena, Hanovera, Bremena da demonstrira protiv opozicije. Uz učešće levičarskih udruženja bliskih Zelenima i socijaldemokratama organizovano je nešto što bi se u Srbiji moglo nazvati kontramitingom, odnosno nešto što je najviše ličilo na poziv za smenu opozicije.
Demonstranti su to i sami dali do znanja, budući da su u svojim izjavama stalno ponavljali da su došli da „iskažu stav“, odnosno da brane demokratiju. Ostaje, međutim, nejasno da li ta demokratija koju navodno brane podrazumeva i pravo na drugačije mišljenje, odnosno ima li demokratije u kojoj ne postoji institucionalizovana opozicija? Tokom HH veka bilo je režima koji su se nazivali demokratskim, a u kojima opozicija nije bila dozvoljena.
Zanimljivo je da su neke od grupa koje su učestvovale u organizaciji ovih demonstracija do sada bile finansirane iz budžetskih sredstava. Brojni istraživači su pokazali da je preko različitih projekata za jačanje demokratije i borbu protiv „desnog ekstremizma“ državni novac odlazio u ruke brojnih levičarskih grupa. Ukratko, u Nemačkoj postoji čitava industrija koja živi od borbe protiv navodne desne opasnosti i od profesionalne odbrane demokratije.
Lekcije za Srbiju
Nije trebalo dugo čekati na reakcije iz CDU-a. Procenjujući snagu antifašističkog konsenzusa visoki zvaničnik stranke i ministar za obrazovanje, nauku, istraživanja i kulturu u pokrajni Šlezvig-Holštajn, Karin Prin je požurila da objasni da je DNK njene organizacije antifašistički, te da se stranka ni za mali prst neće pomeriti u pravcu AfD-a. Nema saradnje, nema koalicije i nema manjinske vlade.
Ali zato je, izgleda, moguća koalicija sa Zelenima. Prin je već član pokrajinske vlade Danijela Gintera koju čine CDU i Zeleni. Po onome kako stvari za sada stoje, sva je prilika da se CDU nada postizbornoj koaliciji sa Zelenima, te da zato mora da spremnost na saradnju dokazuje sve kontinuiranim ograđivanjima od Alternative.
Izgleda da je odgovor levice na sve češće napade nožem od strane doseljenika borba protiv desnice
Sa druge strane, Alis Vajdel nastavlja da vrši pritisak na demohrišćane nudeći Mercu koaliciju u kojoj će AfD biti mlađi partner, što znači da se ona unapred odriče kancelarskog mesta u cilju uspostavljanja saradnje. Po njenim rečima, svejedno je ko sprovodi ispravnu politiku, a ta politika, podsetila je, moguća je jedino uz AfD. Tako se nedelju dana pred izbore formira trougao u kome AfD namiguje prema demohrišćanima, dok ta stranka čezne za pogledom Zelenih.
Fridrih Merc neumorno ponavlja da saradnje ne može biti, jer CDU i AfD imaju dijametralno suprotna gledišta u pogledu na SAD, NATO, EU, evro i Rusiju. Levica, međutim, Mercu ne veruje i stvar se ponovo vraća na početak.
Sa ili bez koalicije AfD obećava da neće biti ukras u novom Bundestagu, pa Vajdel obećava da će stranka raditi na formiranju istražnih odbora koji će se baviti merama tokom Korona pandemije, odnosno dizanjem u vazduh gasovoda Severni tok. Bez većina iza sebe ti odbori ne mogu mnogo učiniti, ali barem mogu da ova važna pitanja vrate na dnevni red, što znači da ni CDU, ni BSV (ukoliko se ova stranka nađe u novom Bundestagu) neće moći da izbegnu zauzimanje pozicije.
Protesti protiv AfD-a i desnice u Hanoveru, Nemačka, 8. februar 2025. (Foto: Moritz Frankenberg/dpa/AP)Nevezano za izbore zanimljivo je posmatrati kako je levica jedan sasvim konkretan problem kao što je pad unutrašnje bezbednosti izazvan nekontrolisanim doseljavanjem ljudi iz stranog kulturnog kruga pokušala ponovo da prebaci na antifašizam, borbu protiv desnice i navodnu odbranu demokratije, odnosno na teren ideološke pravovernosti.
Izgleda da je odgovor na sve češće napade nožem od strane doseljenika borba protiv desnice. To je odgovor i na loše privredne rezultate zemlje. Ukratko, jedno atomizovano društvo drži se na okupu tako što mu se potura slika desne opasnosti kao jedinog neprijatelja. Kada ništa drugo ne može da ujedini narod preostaje jedino ideološka dominacija.
Možda u Nemačkoj nije bilo autobusa koji su prevozili demonstrante sa mitinga na miting, ali se čulo da su i tamo budžetska sredstva korišćena u političke svrhe. Izgleda da kada nepopularni i nekompetentni političari žele da se održe u sedlu oni svuda posežu za sličnim i moralno upitnim sredstvima.
Kao i u Srbiji i u Nemačkoj se vodi polemika o broju ljudi koji su učestvovali na ovim skupovima, a nepopularna vlada nastoji da svoju slabost maskira uličnim skupovima u čemu uživa podršku medija.
Moguće je povući još nekoliko paralela sa događajima u Srbiji. Naime, dok Nemačka razmišlja kako da zatvori granice i spreči masovnu imigraciju u Srbiji se sreće sve više stranih radnika. Razmere doseljavanja možda nisu alarmantne i svakako se naša situacija razlikuje od stanja u Nemačkoj, ali ne treba zaboraviti da su poslanici vladajuće stranke još pre nekoliko godina predlagali migracije kao spasonosno rešenje za srpske demografske nevolje.
Onaj kome je stalo da sazna kakve su posledice takvih planova zamene stanovništva dovoljno bi bilo da baci pogled na multikulturalni raj berlinskog Krojcberga ili Ofenbaha.
Dr Dušan Dostanić je saradnik Instituta za političke studije. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
Naslovna fotografija: Johannes Simon/Getty Images
BONUS VIDEO:
