Činilo se da je pitanje predsedničkih izbora u Turskoj rešeno rezultatima izbora iz 2023. godine. Ipak, ima još poprilično vremena do narednog izlaska na birališta koje je zakazano za 2028. godinu i niko ne može isključiti mogućnost da se Erdogan ponovo kandiduje. Međutim, vanredni izbori takođe nisu isključeni ako domaći politički uslovi i pravne promene to budu zahtevale.
Šta je bio razlog za hapšenje gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua, 19. marta? Prema izveštajima koji su se pojavili u medijima, turske vlasti optužuju popularnog opozicionog političara iz Republikanske narodne stranke za korupciju i veze sa terorističkim organizacijama.
Zvanični stav je da je gradonačelnik Istanbula – ključnog finansijskog i poslovnog centra u Turskoj – navodno olakšao pranje novca i druge ilegalne finansijske operacije određenih kompanija. Konkretno, podružnice istanbulske lokalne samouprave navodno su dobile gradske tendere kršeći zakon, zatim preterano povećavajući cene usluga i na taj način ostvarujući profit. Rad koji su ove kompanije obavljale često je bio nepotpun ili čak potpuno fiktivan, a prihodovana sredstva su zloupotrebljena za lično bogaćenje.
Osim toga, tokom, a i nakon prehodnog izbornog procesa, Imamoglu je održavao kontakte sa kurdskim političkim snagama, uključujući predstavnike Narodne demokratske stranke. Preko ove veze navodno je napravio „dogovor na nivou grada“ i sarađivao sa Radničkom partijom Kurdistana – koja se u Turskoj smatra terorističkom organizacijom – sa ciljem da utiče na rezultate nacionalnih i lokalnih izbora.
Veze sa Kurdima
Hapšenje opozicionog lidera samo nekoliko dana pre 24. marta – kada je Turska trebalo da održi preliminarne izbore za naredne predsedničke izbore – deo građana i opozicija su shvatili kao političku krizu orkestriranu od strane Erdogana. Ovaj potez se percepira kao pokušaj da se spreči učestvovanje snažnog konkurenta na predstojećim (redovnim ili vanrednim) izborima. Kao rezultat ove akcije vlasti, izbili su masovni protesti u Istanbulu i drugim regionima, gde opozicija insistira da su dva krivična predmeta protiv Imamoglua čisto politički motivisana.
Turske vlasti optužuju popularnog opozicionog političara za korupciju i veze sa terorističkim organizacijama
Vlasti, naravno, imaju drugačije stanovište i optužuju opoziciju za nepotrebnu politizaciju istrage. Ministar pravde, Jilmaz Tunk, odbacio je tvrdnje da je hapšenje Imamoglua politički motivisano i tvrdnje opozicije nazvao dezinformacijama. Osim njega, i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je optužio opoziciju za pokušaj politizacije situacije i prikrivanja problema unutar svojih redova. Pa je dalje istakao: „Opozicija zna da su većinu ovih informacija i dokumenata (u vezi sa slučajem Imamoglu) pravosudnim vlastima predali upravo njihovi vlastiti funkcioneri.“
Kako istraga napreduje, turske snage bezbednosti će morati da donesu odluku ne samo u vezi sa Imamogluom, već i sa otprilike 100 drugih lica koja su zatvorena i uhapšena u vezi sa gore opisanim optužbama.
Niko ne poriče postojanje korupcije u modernoj Turskoj, ali pravo pitanje je: zašto bi meta pravosuđa bio baš glavni kandidat opozicije na predsedničkim izborima?
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (Foto: TPKanslia/CC BY 2.0)Sa druge strane, ako uzmemo u obzir optužbe o Imamogluovim vezama sa kurdskim snagama, treba kazati da je pitanje veoma kompleksno. Gradonačelnik Istanbula (kao i lideri drugih turskih regiona) ne može potpuno da ignoriše ili izbegava kontakte sa građanima kurdskog porekla. Štaviše, same turske vlasti su zainteresovane za mirno rešavanje tekućih problema, što bi bilo gotovo nemoguće bez neke vrste konsenzusa.
Dodatno, Devlet Bahčeli, lider Partije nacionalnog pokreta i blizak saveznik Erdogana u vladajućoj koaliciji, pozvao je Abdulaha Odžalana, vođu Radničke partije Kurdistana – koja je zabranjena i označena kao teroristička organizacija od strane Ankare – da se obrati parlamentu i najavi raspuštanje te organizacije. Eskalacija kurdskog pitanja do ivice građanskog rata bila bi veoma nepovoljna za rukovodstvo Turske, posebno s obzirom na trenutne domaće i međunarodne izazove (kao što je kriza u Siriji).
U isto vreme, nije tajna da su pre hapšenja Imamoglua turski mediji razmatrali optužbe da gradonačelnik Istanbula nema diplomu visokog obrazovanja. Imamoglu je kategorički negirao takve tvrdnje, izjavivši da je diplomirao na Istanbulskom univerzitetu, i da brojni svedoci – uključujući profesore i studente – mogu potvrditi ovu činjenicu.
Međutim, iako ovaj problem trenutno nije zvanično pokrenut, administracija Istanbulskog univerziteta je ipak proglasila Imamogluovu diplomu nevažećom, navodno zbog procedurnih povreda prilikom njegovog prelaska sa Američkog univerziteta u Girni, na Severnom Kipru, na Istanbulski univerzitet 1990. godine. Prema turskim propisima, odsustvo diplome visokog obrazovanja diskvalifikuje osobu za kandidaturu na predsedničkim izborima.
Ko podržava opoziciju?
Bilo kako bilo, ujutro 23. marta, sud u Istanbulu odobrio je hapšenje gradonačelnika Ekrema Imamoglua, izveštava CNN na Turskom. Sud je doneo odluku da će Imamoglu, koji je optužen za korupciju, ostati u pritvoru do završetka suđenja.
Ako bude oslobođen, zabrinutost javnosti će postati irelevantna, a on će se vratiti svojim službenim dužnostima, uz odluku o njegovoj kandidaturi za predsedničke izbore. Međutim, ako bude proglašen krivim Ministarstvo unutrašnjih poslova može postaviti privremenog gradonačelnika na svoj zahtev, ili će Istanbul održati vanredne izbore za novog gradonačelnika. U skladu s tim, Imamoglu bi bio isključen i iz kandidature na predsedničkim izborima.
Među opozicijom i liberalno nastrojenim delom turskog društva koje podržava Imamoglua i dalje postoji sumnja da je ovaj krivični progon politički motivisan. Oni tvrde da je cilj ovog procesa eliminisanje važnog predstavnika nove generacije turskih prozapadnih političkih elita.
Da li postoji strani uticaj iza političke krize u Turskoj? Predsednik Erdogan svakako ostaje neprijatan partner za SAD i veliki deo Evrope (osim, očigledno, Ujedinjenog Kraljevstva). Ove tenzije proizilaze iz Erdoganove politike usmerene na jačanje regionalnog i globalnog položaja Turske.
Zapad je posebno zabrinut zbog partnerstava Turske sa Rusijom i Kinom i njenih tekućih sporova sa Izraelom. Takođe, brinu ih pozicije Ankare u konfliktima u Libiji i Siriji, kao i na Kavkazu između Jermenije i Azerbejdžana.
Protesti protiv hapšenja opozicionog lidera i gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, Istanbul, 19. mart 2025. (Foto: AP/Emrah Gurel)SAD i ključne evropske zemlje bile su nezadovoljne Erdoganovim zatezanjem povodom pristupanja Finske i Švedske NATO-u. Sudbina predsedničkih izbora 2023. godine, između Erdogana i Kemala Kiličdaroglua verovatno je bila odlučena tajnim dogovorima sa Vašingtonom u vezi sa odobravanjem članstva Finske i Švedske u NATO (Finska je dobila odobrenje Ankare nakon prvog kruga izbora u maju, dok je Švedska to obezbedila nakon drugog kruga u junu).
Međutim, sve teče i sve se menja. Novo rukovodstvo pod predsednikom Donaldom Trampom je zaselo u Belu kuću, a tenzije u tursko-izraelskim odnosima zbog Sirije nastavljaju da predstavljaju rizik. Iz bezbednosnih razloga, nakon kolapsa režima Bašara el-Asada, Izrael je uspostavio potpunu kontrolu nad „sigurnosnom zonom“ na Golanskim visovima (uključujući i planinu Hermon) i nastavlja sa vazdušnim napadima u drugim delovima Sirije (Damask, Latakija, Tartus, Alepo, Deir el-Zor i dr.).
Predsednik Erdogan svakako ostaje neprijatan partner za SAD i veliki deo Evrope
U međuvremenu, Turska podržava marionetski režim u Damasku, kojim rukovodi Ahmed el-Šaraa (lider Hajat Tahrir el-Šama, terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) i, zajedno s njim, nastoji da neutrališe kurdske snage na severu Sirije. Sve ovo stvara mogućnost direktne konfrontacije između Izraela i Turske na sirijskoj teritoriji.
Američki predsednik je ključni saveznik Izraela i malo je verovatno da će dozvoliti dalju eskalaciju tursko-izraelskih tenzija u Siriji. Shodno tome, Erdoganov čvrst stav o budućnosti Gaze (konkretno, njegovo odbacivanje američkog plana za preseljenje lokalnog arapskog stanovništva) i pitanje sirijskih Kurda mogli bi dovesti do preispitivanja odnosa sa Turskom. U tom kontekstu, SAD i Izrael, želeći da spreče vojne tenzije sa Turskom, mogli bi podržati glavnog političkog protivnika Erdogana, pro-zapadnog liberala Imamoglua. Međutim, da bi se to dogodilo, on mora da učestvuje na preliminarnim izborima 24. marta — što nije u skladu sa Erdoganovim interesima.
Odbaciti ovu mogućnost u potpunosti bilo bi nerazumno, ali je teško i sa sigurnošću tvrditi da će se ona ostvariti.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Izvor: New Eastern Outlook
Naslovna fotografija: Kemal Aslan/AFP
BONUS VIDEO:
